Radikalne ideološko-političke krajnosti savremene Srbije
Autor: Jovo Bakić
Rezime: Autor se bavi ideološko-političkim krajnostima u savremenom srbijanskom društvu. U uvodu je dat istorijski razvoj pojave u evropskim okvirima, kao i teorijsko određenje pojma. Potom se prešlo na analiziranje širih društvenih snaga i konkretne političke stranke koje nose radikalno desni ideološki stav. Ukazano je, takođe, na ideološke i organizacione veze Srpske radikalne stranke, kao glavne radikalno desne ideološko-političke snage, sa najistaknutijim nosiocima takve ideologije u inostranstvu, npr. Nacionalnim frontom Žan-Mari Le Pena i Liberalno-demokratskom partijom Vladimira Žirinovskog. Osim toga, ukazano je i na bliske organizacione veze u prošlosti između SRS i Nacionalnog stroja, organizacije domaćih ćelavaca (skinheads) koja otvoreno zastupa neonacističke stavove. Iako su odnosi između pomenutih organizacija trenutno zahladneli, ipak postoji mogućnost ponovnog otopljavanja što može dovesti ceo ustavni poredak u opasnost. Društvene teškoće izazvane posledicama katastrofalne politike režima Slobodana Miloševića i društvenom transformacijom uslovljavaju rast popularnosti radikalne desnice u Srbiji. Nasuprot tome, levica, pa i krajnja, kompromitovana je delatnošću režima S. Miloševića, pa je sledstveno sasvim marginalizovana i ne predstavlja pretnju poretku uspostavljenom krajem 2000.
Ključne reči: ideološko-političke usmerenosti, radikalne krajnosti, radikalna desnica, radikalna levica, Srpska radikalna stranka, Nacionalni stroj, Socijalni front
Psihologija političkog ekstremizma
Autor: Žarko Trebješanin
Rezime: Autor tumači politički ekstremizam sa psihološkog aspekta. U psihološkoj literaturi, svi vidovi političkog ekstremizma imaju istu psihološku osnovu, bilo da je reč o fašizmu, komunizmu ili verskom fundamentalizmu. Klasik srpske etnopsihologije Vladimir Dvorniković prepoznao je u srpskom narodu psihološku sklonost ka ekstremizmu, što su na neki način potvrdila i empirijska istraživanja autoritarnosti Rota i Havelke 1973. godine. U glavnom delu teksta autor daje skicu za psihološki profil političkog ekstremiste. Taj profil karakteriše osećanje osujećenosti, frustriranost, mržnja prema marginalnim i nezaštićenim društvenim grupama, pokoravanje autoritetu, potisnuto osećanje niže vrednosti, netolerancija, fanatizam, hipertrofirano osećanje grupnog identiteta, dogmatizam, crno-bela slika sveta, sklonost stereotipima. Ličnost ovakvog profila obično pronalazi sebe u ekstremnim političkim strankama i pokretima.
Ključne reči: politički ekstremizam, autoritarni tip ličnosti, autoritarnost, agresivnost, destruktivnost, neprijateljstvo, kompleks više vrednosti, submisivnost, grupni identitet, fanatizam, dogmatizam
Kultura i politički ekstremizam
Autorka: Ivana Kronja
Rezime: U društvima i sredinama koje su doživele jedan temeljan raspad skupa vrednosti na kojima su počivale, kao i raspad funkcionisanja unutrašnje društvene i političke organizacije, državnih i kulturnih institucija, svaka rasprava o mestu i pravcu razvoja kulture veoma je teška i mora uzeti u obzir ove izvanredne okolnosti. Nedostatak dobrog i uređenog političkog organizovanja u ovakvim, kriznim društvima dovodi do direktne zavisnosti svih drugih oblika organizovanja u danom društvu od promenljivih, neizvesnih i bolnih političkih okolnosti, odluka, sukoba i nerazjašnjenih strategija. Ova karakteristika tranzicijskih i sličnih društava snažno se oseća i u domenu kulture. Od televizije do izdavaštva, naša kultura se dobrim delom svodi na populističke obrasce koji nekritično i namerno propuštaju sadržaje političkog ekstremizma, netolerancije, pornografije i relativizacije zločina, dok na dugi rok programirana politika kulturnog razvoja i podrške autentičnim umetničkim projektima ne postoji.
Ključne reči: kultura, politički ekstremizam, tranzicija, populizam, masovni mediji
Pravo i politički ekstremizam – mogućnost primene represije
Autor: Vladimir Beljanski
Rezime: Politički ekstremizam ugrožava najviše demokratske vrednosti jednog društva, a često i njegovu nacionalnu i teritorijalnu bezbednost. Svaka država se protiv takvog delovanja brani zakonitim sredstvima, što je regulisano i Evropskom konvencijom, odnosno u Srbiji Zakonom o javnom informisanju i Krivičnim zakonikom. Autor raspravlja o verbalnom političkom terorizmu i terorizmu kao krivičnom delu. Prvi je, kao podstrekač, veoma često saučesnik drugoga. U završnom delu teksta autor ukazuje da u poslednjih petnaestak godina u Srbiji krivična dela političkog terorizma gotovo da i nisu sankcionisana, pošto su i najviši nosioci vlasti pribegavali političkom ekstremizmu. Tek u poslednjih nekoliko godina počela su suđenja za najteže oblike ovih krivičnih dela. Da bi sankcionisanje svih oblika političkog terorizma bilo potpuno, pravosuđe mora biti nezavisno, a političko okruženje zdravo.
Ključne reči: politički ekstremizam, verbalni politički ekstremizam, politički ekstremizam kao saučesnik u izvršenju krivičnog dela, terorizam, pravosuđe, državna represija, sloboda izražavanja, mediji, političko okruženje, Evropska konvencija, Zakon o javnom informisanju Republike Srbije, Krivični zakonik Republike Srbije, Zakon o političkim organizacijama
Religije i politički ekstremizam
Autor: Ejub Štitkovac 1
Rezime: Autor zastupa mišljenje da verski ekstremizam ne proističe iz verskih učenja bilo koje religije, nego da je podstaknut političkim razlozima. Naime, tek sprega religije s politikom rađa verski ekstremizam i versku isključivost, koja često vodi u najkrvavije ratove i ubijanja. Poslednji takav rat u Evropi bio je Tridesetogodišnji rat. U savremenom svetu verski ekstremizam podstiče terorizam, ali je on bio na sceni u ratovima prilikom raspada Jugoslavije. Autor navodi kao primer “izvoz iranske revolucije” koji su propagirale i svetovne i duhovne vođe Iranske revolucije, i govor episkopa Atanasija iz 1992. godine.
Ključne reči: verski ekstremizam, politički ekstremizam, terorizam, zloupotreba religije
- U toku pripreme ovog broja časopisa, redakcija je sa žaljenjem primila tužnu vest o iznenadnoj smrti gospodina Ejuba Štitkovca, izuzetnog sociologa religije, novinara i publiciste, a nadasve plemenitog čoveka. Članovima redakcije je čast što su imali priliku da sarađuju sa ovim inspirativnim i britkim perom novinarstva, koje je ostavilo dubok trag u kulturi južnoslovenskih prostora. [↩]
Antisemitizam u Srbiji
Autor: Aleksandar Lebl
Rezime: Autor ističe činjenicu da su gotovo sve ekstremističke partije, organizacije i pokreti istovremeno i antisemitski. Najjači je verski antisemitizam, koji je najčešće osnova i svih ostalih. Hrišćanske dogme o Jevrejima kao Bogoubicama sredinom prošlog veka odrekla se katolička crkva, dok je u pravoslavnoj ona još uvek na snazi. Pošto se tekst bavi antisemitizmom u Srbiji, autor daje kratak pregled položaja Jevreja u Srbiji kroz istoriju, kao i hronologiju i oblike antisemitizma. Između dva svetska rata najistaknutiji propagatori antisemitizma u Srbiji bili su bogomoljački pokret Nikolaja Velimirovića, pokret „Zbor” Dimitrija Ljotića, petparačka štampa i list Vreme pred Drugi svetski rat. Vlada Cvetković-Maček je 1940. donela dve antisemitske uredbe. Nakon Drugog svetskog rata i holokausta, dolaskom komunista na vlast i uvođenjem nacionalne i verske ravnopravnosti antisemitizam u Srbiji prestaje, da bi osamdesetih godina ponovo počeo da se javlja, najpre pojavom Protokola sionskih mudraca, a onda i formiranjem raznih šovinističkih i rasističkih organizacija, protiv kojih demokratska vlast mlako reaguje. U pojedinim novinskim tekstovima i knjigama Srbi se prikazuju kao žrtve jevrejske zavere. Autor zamera što nije usvojen predlog da se kao krivično delo u Krivični zakon Srbije unese negiranje holokausta, gasnih komora, veličanje Hitlera i slično.
Ključne reči: antisemitizam, verski antisemitizam, Jevreji, Srpska pravoslavna crkva, Srbija
Diskusija: Kontroverze političkog ekstremizma u Srbiji
Autor: Zoran Pavlović (“Danas”, 24-25. jun 2006.)
Jedna od glavnih polemika na Okruglom stolu “Politički ekstremizam u Srbiji”, koji je prošlog vikenda održan u Zrenjaninu u organizaciji tamošnjeg Kulturnog centra, vodila se oko toga da li, kao pandan desničarskom i radikalskom ekstremizmu, u Srbiji postoji i levi, ili “građanski” ekstremizam?
Ovo pitanje isprovocirao je sociolog Slobodan Antonić koji je probao da “pacifikuje” radikale ocenivši da se oni više na nalaze u opasnoj zoni političkog ekstremizma, dodajući da to ne znači da su “svi rizici vezani za njih nestali”. Iako su se nekada često nalazili u ekstremističkoj zoni, radikali, smatra Antonić, nikada nisu bili pravi ekstremisti, jer su njihov program i njihova politička delatnost ipak čisto parlamentarni. “Njihova kadrovska baza i dalje je bez ozbiljne i odgovorne društvene elite. Njihova javna ideologija je plitka i konfuzna i lako bi je ponovo mogao zaoštriti neki vanredni događaj – povratak Šešelja iz Haga, ili kakav ozbiljan akt antisrpskog nasilja. Ali, bez obzira na sve to, mislim da se ne može reći da je ekstremizam i dalje osnovna crta radikalskog političkog ponašanja i ideologije” – smatra Antonić.