Destrukcija univerziteta u Srbiji
Autor: dr Jovica Trkulja
(Tekst je napisan septembra 1999. Pripremni odbor stručne rasprave “Univerzitet između pada i nade” prihvatio je tekst za jedan od uvodnih referata. Rasprava je održana 14. juna 2000. godine u Beogradu, u organizaciji Centra za unapređivanje pravnih studija u Beogradu i Alternativne akademske obrazovne mreže. Referati i diskusija sa ove rasprave nisu objavljeni.)
Uvod
Pobedonosni pohod aktuelne vlasti u Srbiji protiv univerziteta tokom poslednje decenije kulminirao je donošenjem Zakona o univerzitetu 26. maja 1998. godine.1 Postajući moćno sredstvo u rukama volje za moć, taj zakon je omogućio ovdašnjoj vlasti da ukine univerzitetu razne aspekte i uslove autonomije, samouprave, slobode naučnog, istraživačkog i nastavnog rada. Univerzitet je dospeo pod tutorstvo vlasti. Njegovi nastavnici pretvoreni su u činovnike države a dekani i rektori u vazale političkih pomoćnika.
Zakon o univerzitetu grubo narušava i ukida statusnu i personalnu autonomiju univerziteta, ustavom garantovanu slobodu naučnog i umetničkog stvaralaštva i prava zaposlenih na autonomno odlučivanje o izboru članova radnog kolektiva fakulteta, dekana fakulteta i rektora univerziteta. Osim toga, ovaj zakon u odnosu na radnopravni status zaposlenih profesora ima povratno dejstvo, što je u suprotnosti sa Ustavom. Najzad, on je u suprotnosti i sa opšteprihvaćenim standardima međunarodnog prava u oblasti akademskih prava i sloboda.
Velike kontroverze oko Zakona o univerzitetu, od načina njegovog donošenja pa sve do raznih posledica u vidu unutaruniverzitetskih sukoba, otkaza, otpuštanja, suspenzija itd. – jasno su ukazali na dubinu i sveobuhvatnost krize univerziteta i na autoritarnu vlast kao ključnu determinantu te krize. Univerzitet u Srbiji je kao nikada u svojoj istoriji podvrgnut državnoj samovolji, lišen svojstva pravne ličnosti. Umesto autonomije i slobode rada i stvaralaštva, uvedeni su mehanizmi direktnog uticaja državne vlasti na naučni, istraživački i nastavni rad na univerzitetu.
Bez obzira na sve kontroverze i konfuzije, univerzitet je postao izoštreno sočivo u kojem se sabiraju brojna protivrečja i pitanja od dalekosežnog značaja za ishod procesa modernizacije i demokratizacije u Srbiji. Stoga ću u ovom radu, kao prilog raspravi o odnosu politike i prava, nastojati da Zakon o univerzitetu prikažem kao: 1) novi beočug u dugom lancu antiintelektualizma u Srbiji; 2) sredstvo u rukama volje za moć kojim se vrši podvlašćivanje i pravna destrukcija univerziteta; i 3) oblik samoporobljavanja i autokompromitacije univerziteta. (Nastavak…)
- Zakon o univerzitetu, „Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 20/1998. [↩]
Hronologija otpora nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu novom Zakonu o univerzitetu
Ova Hronologija otpora nastavnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu nastala je na osnovu zabeležaka, dokumenata, sećanja i svedočenja progonjenih nastavnika i saradnika. Stoga je ona nepotpuna, subjektivna i verovatno jednostrana. Nažalost, priređivaču nije omogućen uvid u arhivu Pravnog fakulteta u Beogradu i kompletiranje dokumentarne građe o zbivanjima na Fakultetu u periodu od 1998. do 2000. godine. Uprkos tome, urađena je kao prvi korak i skromni prilog za buduća serioznija, celovitija i sistematičnija istraživanja događaja vezanih za donošenje i primenu Zakona o univerzitetu iz 1998.
20. maj 1998. Na VIII sednici Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prvi put je razmatran Predlog zakona o univerzitetu. Tekst Predloga je rađen u tajnosti i pojavio se početkom maja sa ciljem da po hitnom postupku bude usvojen u Narodnoj skupštini Srbije do kraja maja 1998. Većina članova Nastavno-naučnog veća je kritikovala ovakav način pripreme Predloga zakona o univerzitetu, proceduru donošenja i ukazala da se odredbama Predloga grubo narušava autonomija univerziteta i poništava njegovo biće. Bilo je i izdvojenih mišljenja (prof. dr Oliver Antić) o vrlinama ponuđenog Predloga zakona o univerzitetu koji je (po njemu) u suštini preuzeo rešenja Zakona o univerzitetu Francuske i nekih drugih zapadnoevropskih zemalja. (Nastavak…)