Pre betona - Uvodne napomene
1 Saša Ćirić
književni kritičar, Beograd
Rezime: Temat o “Betonu”, dodatku za kulturu pri dnevnom listu “Danas”, ima za cilj da savremenu kulturnu i književnu scenu u Srbiji osvetli iz ugla reakcija te sredine na radikalnu kritiku koju “Beton” objavljuje, a koja detektuje i dekonstruiše nacionalističku ideologiju i umetničku jalovost u proizvodima kulture. Kao dominantna obeležja sadašnjeg trenutka u srpskom društvu i kulturi “Beton” ističe odsustvo suočavanja sa ratnom prošlošću 90-ih, oportunizam, odsustvo poštene i kompetentne negativne kritike, ruiniranje časopisa i kulturnih institucija. Ovaj temat je sastavljen iz žanrovski heterogenih tekstova, koji se kreću od analitičkih do satiričko-parodijskih priloga. Temat demonstrira, takođe, kako se može voditi učena i oštra, a istinska polemika o krupnim pitanjima estetike, kritike i ideologije koje “Beton” pokreće.
Ključne reči: književne mape, negativna kritika, kritička recepcija, veza ideologije i književnog vrednovanja, vrednost i odgovornost, kulturni milje postmiloševićevske Srbije, oportunizam, ignorancija i nacionalizam. (Nastavak…)
Carski rez, antisemitizam i savremena srpska književna scena
Saša Ćirić
književni kritičar, Beograd
Ovaj tekst je nastao marta 2005. godine kao odgovor na objavljivanje knjige Nebojše Vasovića Lažni car Šćepan Kiš u izdanju Narodne knjige. Tekst sam ponudio tadašnjem uredniku lista Danas – Grujici Spasoviću, zatim redakciji Vremena, Glasu javnosti, Letopisu matice srpske, kao i Koracima. Jedino je urednik kragujevačkih Koraka pokazao zainteresovanost za njegovo objavljivanje. Međutim, sutradan je tekst odbijen na sastanku redakcije Koraka uz obrazloženje da se “bavi politikom a ne poetikom”, tj. da je previše novinski i da mu nije mesto u književnom časopisu. U narednom broju je, uprkos takvom stavu, u pomenutom časopisu objavljen intervju sa Vasovićem u kome je on obrazlagao svoj stav prema demokratiji, promenama u Srbiji i NATO intervenciji, ali to se savršeno uklapalo u estetski koncept redakcije. (Nastavak…)
Recepcija betona – analize i komentari
Saša Ćirić
književnik, Beograd
Poklon – danajski darovi ili P(r)okazivanje aktera
Anketa u Politici (petak 21. jul i subota 22. jul)
Povod
Pojavu Prvog broja Betona pratio je poveći intervju objavljen istog dana u Politici sa Sašom Ilićem, gde se jednim pitanjem i odgovorom posredno najavljuje nastup nove generacije kritičara i procenjivača prilika na našoj književnoj sceni. Tik posle Drugog broja Betona zatekla nas je informacija da je redakcija za kulturu lista Politika kontaktirala 20-ak pisaca mlađe i srednje generacije sa nekoliko pitanja o Betonu. Prva pomisao bila je da sledi linč, raspinjanje, ograđivanje, pacifikacija… Međutim, poveći prostor, dvodnevno trajanje, afirmativni naslovi sugerisali su poruku o nečem novom i važnom u kulturnoj ponudi naše scene. Opet, letnje doba, tradicionalno bez kulturnih dešavanja (Beton nije tempirao svoj izlazak za jun mesec, jer suša je zamka i za malo kiše), ostavljalo je prostora u novinama za veće temate o bilo čemu, pa i o Betonu. Bilo kako bilo, anketu Politike vidim kao podršku. (Nastavak…)
Jebaćemo se još (kritička parodija poeme Matije Bećkovića)
Tomislav Marković
satiričar, Beograd
Bećkovićevoj nekrofiliji (koja je svoju zloćudnost pokazala i u istorijskom kontekstu) treba suprotstavljati rableovsku zajebenciju, igru, karnevalsku razuzdanost. Stran mi je taj arhaični, patrijarhalni, brđanski, arhikonzervativni, rodovski, epski, plemenski, ratnički, gorštački, u levibrilovskom smislu primitivni, rudimentarni, organski duh koji provejava gotovo iz svega što Bećković piše, “besedi” ili čini. Bećku se vredi suprotstavljati bez mržnje ili osvete, a to znači smehotvornom igrom na način detronizacije, plebejske sprdačine (pokazivanja nosa Kralju). Bećkovićev kobajagi uzvišeni svet mudrolija seoskih zatucanih proroka i okamenjenih kvaziepskih fraza, “večnih istina” i gnoma može se pretvarati u svet psovki i onog najuniverzalnijeg tj. seksa, onog što Bahtin naziva “materijalno-telesno dole”. Gola skarednost se suprotstavlja opscenosti Bećkovićevog jezika i zapravo ga razobličava, dekonstruiše i razara mu svetačku auru. (Nastavak…)
Dnevnici komesara (auto-biografska ispovest urednika Betona)
Miloš Živanović
književnik, Beograd
Uvodna reč
Reakcijama se, poštovani čitaoče, u stvari ne treba baviti. Šta te se tiče percepcija ovoga ili onoga u javnosti, stručnoj javnosti, kritičkoj javnosti, tajnoj javnosti… Radi i ćuti. Na liniji autor – čitalac postoje bezbrojne mogućnosti za nesporazum. A na liniji autori Betona – čitaoci, te mogućnosti se rado i namerno fabrikuju i eventualno mogu da budu dovoljno dobra tema za specifičnu obradu. Produkcija nesporazuma se, doduše, pre svega obavlja kuloarski, ili što bi Ćira rekao – oralno, napismeno ređe, ali može da se nađe. Te “nesporazumalne’’ reakcije potekle su (navodim samo najzanimljivije) sa Instituta za književnost, od Gorana Petrovića, Marinka Vučinića, Mira Vuksanovića… (Nastavak…)
Oko betona
Aleksandar Pavlović
književni kritičar, Beograd
Čega zajedničkog ima to pisanje
sa interesima našeg naroda ili države?
A. A. Ždanov,
Referat o časopisima “Zvezda” i “Lenjingrad”
(posveta političkim komesarima)
Dvosmislenost u naslovu ovog teksta treba da ukaže na moju dvostruku nameru da, s jedne strane, istaknem ono što vidim kao oko, žižu, poetičko središte tekstova objavljenih u Betonu, kao i da, sa druge, razmotrim neke pojave koje su oko(lo) Betona, poput dosadašnjih reakcija na ovaj podlistak ili njegovog mogućeg uticaja na proučavanje književnosti kod nas.
Formulisanje poetičke paradigme Betona može biti samo uslovno, pošto radovi objavljeni u njemu obuhvataju aforizme, humorističke i satirične sadržaje, književnu kritiku i tekstove koji se tiču opšteg kulturnog i intelektualnog miljea, koji nisu jednostavno svodivi na nekakav jedinstven poetički okvir. Ipak, najveću pažnju javnosti i najveći broj reakcija izazvali su tekstovi posvećeni književnim temama, koji su objavljeni u rubrici Mixer, i ovde ću se ograničiti na razmatranje značaja i poetičke utemeljenosti tih radova. (Nastavak…)
Namigivanje ili Sauronova osveta*
Saša Ćirić
književni kritičar, Beograd
Moto kritičke recepcije A. Pavlovića, Oko Betona, višestruko je aktivan.1 (Čega zajedničkog ima to pisanje sa interesima našeg naroda ili države?, pitao je, ako je verovati kritičaru, A. A. Ždanov u jednom svom referatu.)
On je ponajpre provokacija. Provokacija ove vrste može imati dva vida: vid satiričke optužbe i vid neutralne rekontekstualizacije sa komičkom funkcijom. (Nastavak…)
- * Komesarska reakcija na tekst Aleksandra Pavlovića Oko Betona, časopis “Hereticus”, Beograd, sigurno; nekad u budućnosti.
1 Zašto A. Pavlović koristi baš ovaj moto? Paradoksalno, ali nije važno šta su njegovi izvorni i pravi motivi. Važan je kontekst, sled kritičkih komentara pro et contra Betona, mogući smisao prizvanih ideoloških i simboličkih aveti. Opet, moto nije slučajan, pa sve i da ga protumačimo i doživimo kao “štos” koji je nezavisan od ostatka teksta. Jer Oko Betona počinje Ždanovom a završava marksizmom. Kao što nacionalisti jednostranim revizionizmom istorije prizivaju revanšizam (videti tekst S. Ćirića o Knjizi o Milutinu D. Popovića), tako i Betonijeri otvaranjem kritičarske i estetičke Pandorine kutije (a od kad je ona zatvorena?) prizivaju ili re-uspostavljaju marksizam (ali kada je on prestao da bude živ i prisutan na našoj teorijskoj sceni?). Tako bi Beton nepravedno preuzeo ulogu jednog ambicioznog časopisa kakav je Prelom, izdanje Škole za teoriju i istoriju umetnosti. Sa druge strane, ako je glavno merilo A. Pavloviću za detektovanje prisustva marksizma u Betonu igltonovsko naglašavanje težnje ka oslobađanju i menjanju postojećih okvira, kojom se navodno odlikuje savremeni, nedogmatski marksizam, sa mnogo više razloga bi se za časopis Dveri ili Dveri serbske moglo reći da promovišu marksizam, s obzirom na to da je njihova kritika savremenog srpskog društva direktna, obuhvatna i sa neskrivenom težnjom ka nekoj vrsti konzervativne re-evolucije ili srednjovekovnog renesansa (kakav divan oksimoron). Pored doživljaja lične uvrede da se meni kao liberalu spočitne marksizam, teši me “činjenica” kritičarskog otkrovenja A. Pavlovića da se na marksističkoj platformi sa mnom/nama/Betonom nalaze i Boško i Bocko i urednici Preloma. Uvek je lakše u Nojevoj barci proizvoljno i olako sklepane teorije. [↩]
Kako sam sistematski zabetoniran od Saše Ćirića
Aleksandar Pavlović
književni kritičar, Beograd
Napomena: Kada sam Saši Ćiriću poslao radnu verziju mog teksta, očekivao sam da on o tom tekstu izrekne sud, da iznese primedbe i sugestije koje bi dovele do njegovog poboljšanja (ne Ćirića nego teksta), a nisam očekivao da taj sud bude preki sud, da umesto žutog kartona zaradim diskvalifikaciju, i da njegovo mišljenje bude formulisano u obliku zvaničnog saopštenja. Izlazim u susret njegovoj želji (pretpostavljajući je svojim željama) da se tekst objavi u onakvom obliku, uz njegovu reakciju i polemiku, sa napomenom da se rad Oko Betona ima smatrati, dakle, radnom verzijom teksta, i na njegovo citiranje i kasapljenje ima pravo samo i isključivo Saša Ćirić. (Nastavak…)