Poruke i pouke srpskog oktobra 2000. (6)
Gospođa Silvia Nadjivan, saradnik Politikološkog instituta u Beču, od aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala građu za svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Miloševićevog režima kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”. Tom prilikom ona je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue sa tridesetak ličnosti iz političkog, naučnog, medijskog i kulturnog života Srbije. Glavna pitanja su se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i domašaj promena. Njen istraživački cilj bio je da iz perspektive različitih aktera prikaže smisao istorijskih zbivanja, a na osnovu autentičnog svedočenja – tzv. govorne istorije. Kao što se istorija menja, tako se menja i percepcija pisane istorije. U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji se u različitim vremenima različito percipira.
Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve sadržinske i stilske izmene nisu činjene, kako bi razgovori sačuvali dokumentarnu vrednost, autentičnost i spontanost komunikacije.
J.T.
“Otpor, stoko!”
Milja Jovanović
aktivista OTPOR-a, Beograd
• Kako si ti doživela proteste ‘96. i ‘97 godine?
To je vrlo komplikovano za mene, zato što ja nikada nisam bila sklona veri u tako nešto. Odrasla sam u jednoj vrlo ciničnoj porodici. Majka mi je profesor grčkog i latinskog na Univerzitetu u Novom Sadu, otac mi je pisac – profesionalni umetnik, i politika i ta vrsta angažmana su mi oduvek bili strani u onom smislu da verujem da postoje problem vođe i problem autoriteta. U tom smislu je to nešto čemu ja nisam mogla da se priklonim. Međutim, kada je počeo studentski protest, to je više bio moj lični revolt… Bile su duhovite akcije i sve je to meni bilo simpatično bez obzira na to ko to vodi i kakvi su ti ljudi, da li će se okoristiti, da li će se od toga obogatiti ili će ukrasti pare – meni to nije bilo bitno, nego mi je bilo bitno to što se ne sećam da sam imala određen politički stav i da u onom trenutku kada se ukaže šansa da se taj stav pokaže, makar samo i u masi ljudi, koji jesu bili poznatiji i jesu bili bitni u onom vremenu, on treba da se pokaže. (Nastavak…)
Unazađivanje generacija bez perspektive
Danijela Maljević
Demokratska stranka, Beograd
• Koji je bio prvi protest u kojem si učestvovala?
To su bili protesti ‘92. na Terazijskoj česmi. Moja sestra je bila aktivni učesnik, a ja sam više statirala budući da sam tada imala 16 godina. Ono što je ona radila za mene je bilo vrlo intrigantno i, za početak, ona me je informisala šta se zapravo dešava. Pošto sam tek formirala svoje političke stavove, ona mi je objasnila čitav logički, sociološki i politički kontekst. Nisam bila sasvim osvešćena šta se zapravo dešava, ali se dobro sećam buntovničke atmosfere. Pre svega išla sam da pratim nju, a usputni efekat je bio taj da sam učestvovala u demonstracijama. (Nastavak…)
Za rat je potrebno dvoje
Branko Ružić
Socijalistička partija Srbije, Beograd
• Kada si i zašto počeo da radiš za SPS?
Formalno, ‘96. godine, početkom, u januaru ili februaru sam se učlanio u SPS. Ali suštinski, ta ideja mi je bila srodna, znači socijalna pravda, ravnopravnost, solidarnost, nešto što program Socijalističke partije i u Srbiji i u svetu jednostavno propagira. Jedan humaniji svet za koji se zalaže ta partija i jednostavno, da bi ljudi ovde, ophrvani problemima, živeli život dostojan čoveka. To je bio jedan od razloga. Drugi razlog je bila politika, koja je po mom mišljenju ipak bila umerena u to vreme, za ostvarenje našeg državnog interesa. Ne samo državnog interesa srpskog naroda u Srbiji i Saveznoj republici Jugoslaviji, sada u Srbiji i Crnoj Gori, već državnog interesa kao države, uz sve prateće elemente, kao što je očuvanje ljudskih prava etničkih zajednica koje žive na ovim prostorima. (Nastavak…)
Prodali veru za večeru
Vuk Fatić
Srpska radikalna stranka
Beograd
• Ti si se ‘93. godine učlanio u SRS.
Da, 28. decembra 1993.
• Zašto si se učlanio u SRS ‘93. godine?
To je bilo neposredno nakon parlamentarnih izbora za Skupštinu Srbije 1993. godine, koji su protekli u neverovatno nekorektnoj atmosferi, jer je tada vladajuća Socijalistička partija Srbije bivšeg predsednika Miloševića pokušala na sve načine da uništi našu Srpsku radikalnu stranku. Sve to su činili iz jednog jedinog razloga – zato što su radikali mesecima pre toga ukazivali na pogubnu politiku vlade Nikole Šainovića, koja je u Srbiji napravila nezapamćenu inflaciju. Mislim da nigde u svetu nije zabeležena takva inflacija. Bukvalno se dešavalo da u radnjama nema elementarnih namirnica, ljudi su se snalazili, plate su bile oko pola tadašnje marke, bilo je gladnih, sirotinje. (Nastavak…)