Odnos medija i vlasti u Srbiji
Jovica Trkulja
Centar za unapređivanje pravnih studija
Beograd
Rezime: U ovom radu autor polazi od teze da su mediji na kraju XX veka poprimili ambivalentan oslobađajući/porobljavajući karakter. U tom kontekstu se osvetljava uloga medija i novinara u Srbiji, koji su u poslednjoj deceniji, pretvoreni u transmisiju politike, doživeli moralni i profesionalni pad. Nezavisno novinarstvo je mit, ideološka koprena koja skriva istinu da apsolutno nezavisnog i objektivnog novinarstva nema. O tome svedoči i najnovije dosovsko-koštunićevsko poricanje slobode medija. Medijski kredo u Srbiji je bio i ostao proizvodnja političke lojalnosti, onesposobljavanje građana da misle svojom glavom, instrumentalizacija novinara, manipulacija podanicima i industrijsko oblikovanje javnog mnjenja. Aktuelnim vlastodršcima u Srbiji, jednako kao i onima u doba Broza i Miloševića, nisu potrebni novinari koji misle svojom glavom, koji su spremni da pošto-poto slede najviše profesionalne i etičke standarde svoje struke i koji poštuju istinu, ljudska prava i objektivno informisanje kao najviši princip svoje profesije. U industriji svesti bivšeg/sadašnjeg režima, koja državnu kontrolu praktikuje totalitarno, novinarima je namenjena uloga transmisije, pukog izvršioca, a ne kreatora. Stoga autor zaključuje da prisustvujemo kraju mita o nezavisnom novinarstvu i pledira za: 1) oslobađanje medija sa lanca politike, 2) doslednu primenu novih medijskih zakona usaglašenih sa evropskim standardima, 3) omogućavanje da se čuje glas autonomnih novinara, glas protiv govora mržnje i rata, i 4) (re)afirmacija potisnute tradicije profesionalnog, slobodnog i kritičkog novinarstva na ovim prostorima.
Ključne reči: mediji, novinari, (ne)zavisno novinarstvo, javnost, politička lojalnost. (Nastavak…)
Pravo na slobodno izražavanje mišljenja i kultura javne reči
Mirjana Todorović
Pravni fakultet
Beograd
Rezime: Autorka polazi od stava da pravo na slobodno izražavanje mišljenja1 , odnosno pravo građanina na objektivnu i potpunu informaciju, pretpostavlja i odgovornost za javno izgovorenu reč. Ona smatra da je ovo najvažnija i najdalekosežnija funkcija slobode izražavanja, jer se njome čuva dostojanstvo sopstvene ličnosti, a time i poštuje i čuva dostojanstvo drugog. Međusobnu zavisnost ova dva osnovna ljudska prava naglašava i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u kojoj se izričito kaže da pravo korišćenja slobode izražavanja, primanja i saopštavanja informacija “povlači za sobom dužnosti i odgovornosti – zaštite ugleda ili prava dugih”. Svojom analizom autorka je pokazala da se u Srbiji u izoštrenom svetlu postavlja pitanje zloupotrebe jednog prava u cilju tobožnje afirmacije drugog prava. U društvenom i kulturnom kontekstu Miloševićevog autoritarnog poretka državna politika u sferi medijskog prava ostavila je dalekosežnije, trajnije posledice u oblasti kulture javne reči – promovisala je kulturu u kojoj je ukinuta svaka razlika između istine i laži. Očita, svakodnevna empirijska potvrda je politička i medijska javna scena, koju su preplavili licemerje, klevete, uvrede i nadasve svakovrsni primitivni diskurs.
Ključne reči: mediji, novinari, pravo na slobodu mišljenja, odgovornost, kleveta, uvreda, zaštita ugleda, kultura javne reči, tabloidno novinarstvo. (Nastavak…)
- Rad je deo projekta “Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom Evropske unije (pravni, ekonomski, politički i sociološki aspekt )”, u realizaciji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. [↩]
Pravno (z)bunilo: O pravnom stilu saveta RRA u poslu sa nacionalnim tv frekvencijama
Vladimir Vodinelić
Pravni fakultet Univerziteta Union
Beograd
Rezime: U ovom radu autor razmatra pravne aspekte rada Saveta Republičke radiodifuzne agencije u poslu sa nacionalnim tv frekvencijama, kao i elemente diskriminacije i kršenja zakona od strane Saveta. U zaključku autor ističe da su Savet RRA i njegov predsednik ispoljili ozbiljne slabosti i da se u njihovoj delatnosti često donose odluke mimo i protivno pravu. Kada bi samo probali, za promenu, da se potčine zakonu, iznenadili bi se: niko nije u svome radu toliko slobodan i nezavisan (od uticaja političara i svih drugih), kao onaj ko ima samo zakon za gospodara. Dakle, give law the chance. Samo, Savetu nije do toga da na taj način postane jak organ (četvrte) vlasti, nego da ima jaku poziciju u jednom drugom organu jedne druge (izvršne) vlasti (negde u Vladi). Da li se iza njihove izdaje prava, koja s time ide nužno pod ruku, i izdaje osnovne ideje o samostalnosti Saveta, krije neka praktična stvar? Kako da ne, jer zna se gde se vlada u ovoj zemlji. A to što su im odluke onda van prava, mimo prava i protivne pravu, to je tada doista samo posledična, izvedena stvar.
Ključne reči: Zakon o radiodifuziji, Savet RRA, sloboda medija, TV frekvencije, kršenje zakona, diskriminacija. (Nastavak…)
Uticaj žute štampe na radikalizaciju političke scene Srbije
Aleksandar Roknić
novinar dnevnog lista “Danas”
Beograd
Rezime: U ovom radu autor polazi od razlike između tabloida i senzacionalističke štampe. Tabloidi se po formatu razlikuju od senzacionalističke štampe, jer su veći, ali i po oblastima interesovanja, pošto su pretežno usmereni na šou-biznis, sa malim dodirom na politiku. Princip rada uspešnog senzacionalističkog dnevnika je da mora da poštuje osnovne principe novinarske profesije. U Miloševićevo vreme postojali su državne senzacionalističke novine, finansirane od strane države ili partije na vlasti. Prvi privatni dnevni senzacionalistički list u Srbiji osnovan je 1996. i zvao se “Dnevni telegraf”. U periodu nakon uspostavljanja prve demokratske vlade u Srbiji februara 2001, došlo je do prave lavine senzacionalističke štampe. Osnovani su list “Balkan” (ugašen u međuvremenu), “Kurir”, “Nacional” i “Internacional”, “Ekskluziv”, “Skandal”, “Centar”. Na tržištu su od ranije i “ozbiljne” senzacionalističke dnevne novine “Blic” i “Večernje novosti”. Od ozbiljne dnevne štampe u Beogradu na tržištu su samo “Politika” i “Danas”, dok je broj nedeljnih izdanja nešto veći. Po pravilu, senzacionalistička štampa u Srbiji je po političkoj pripadnosti desno ili ekstremno desno. Politička opcija je potpuno jasna – radikali ili vladajuća Demokratska stranka Srbije. Stvarnost u senzacionalističkoj štampi ima efekat ili iskrivljenog ili predimenzioniranog ogledala. Pošto se često dešava da senzacionali- stička štampa svojim tekstovima i uvredljivim naslovima čini razna krivična dela, a pošto nema reakcije nadležnih tužilaca, autor zaključuje da nacionalistička štampa ima podršku zvaničnih državnih organa u takvom načinu komunikacije sa javnošću.
Ključne reči: mediji u Srbiji, žuta štampa, tabloidi, senzacionalistička štampa, partije, vlast, demokratija. (Nastavak…)