Umeće političkog besedništva
Jovica Trkulja
Pravni fakultet, Beograd
UMEĆE POLITIČKOG BESEDNIŠTVA1
Rezime: Autor polazi od teze da u modernom društvu, u uslovima demokratskog takmičenja, u kojem je govor presudan posrednik, govornička moć je prvorazredni uslov za dosezanje visokog ugleda u društvu. Nakon osnovnih naznaka o pojmu i razvoju retorike, on je posebno analizirao političko besedništvo – pojam, karakteristike i vrste. Budući da se uspeh političkog govornika odvija u trouglu: ličnost govornika – beseda/govor – auditorijum, on je podrobno analizirao svaki od ovih elemenata kao i ulogu političkih savetnika. Završni deo rada je posvećen političkom besedništvu u Srbiji i analizi vrlina i mana aktuelnih srpskih političara kao besednika (S. Miloševića, V. Draškovića, V. Šešelja, Z. Đinđića, D. Mićunovića, V. Koštunice, B. Tadića, A. Vučića i dr.). Zaključak je da su Srbi narod velikog govorničkog talenta, ali su ostali uskraćeni u njegovom razvoju i afirmaciji, tako da su postali primer besedničke nekulture. Tome su nesporno doprinele društvene prilike tokom poslednjih sedamdeset godina u kojima su sistematski negirani principi i vrline političkog besedništva.
Ključne reči: retorika, političko besedništvo, govornik, beseda, auditorijum, politički marketing, politički savetnici. (Nastavak…)
- Predavanje na seminaru retorike “Umeće besedništva”, koji je održan u Višoj školi za obrazovanje vaspitača “Zora Krdžalić Zaga” u Kikindi, 21. maja 2005. godine. [↩]
Improvizovani govor u politici
Sima Avramović
Pravni fakultet, Beograd
Rezime: Improvizovani govor je značajan i vrlo sugestivan oblik političkog obraćanja koji poznaje ne samo moderna već i klasična retorika. Može biti pravi improvizovani govor i namerno improvizovani govor. Prednosti oba podtipa improvizovanog govora su sugestivnost i spontanost, što ima jak efekat na auditorijum. Za improvizovani govor neophodni su prirodni talenat govornika, motivisanost za određenu temu, opšta informisanost, hladnokrvnost, korišćenje cezura i drugih retorskih sredstava.
Ključne reči: improvizovani govor, pravi improvizovani govor, namerno improvizovani govor, moderna retorika, klasična retorika, govornik, odlike govornika. (Nastavak…)
Svetozar Miletić – političar i besednik
Milentije Đorđević
Filozofski fakultet, Niš
Rezime: Svetozar Miletić je svojom pojavom obeležio svoje doba, a poredili su ga sa Italijanom Đuzepeom Macinijem ili Ircem O’Konelom. Učesnik je srpskih revolucionarnih i nacionalnooslobodilačkih previranja u tzv. Južnoj Ugarskoj 1848. godine i jedan od organizatora prve skupštine Ujedinjene omladine srpske i Družine za oslobođenje i ujedinjenje srpsko. Kao poslanik u Ugarskom i Hrvatskom saboru pokazao se kao neprikosnoveni borac i iskusan političar i besednik. Bio je prvi Srbin gradonačelnik Novog Sada i najmlađi grado- načelnik u istoriji grada. Proganjan i zatvaran, nije se odrekao svojih ideja i do svoje smrti ostao je neprikosnoveni politički lider Srba u Vojvodini.
Ključne reči: politika, politički govor, beseda, prigodni govor, humanizam, tolerancija, razumevanje. (Nastavak…)
Političko besedništvo Laze Kostića
Svetlana Gradinac
profesor, Beograd
Rezime: Laza Kostić je najizrazitiji predstavnik zrelog doba srpskog romantizma. Ličnost renesansnog duha, najobrazovaniji Srbin svoga vremena, obeležio je razdoblje u kom je stvarao i političkim besedništvom. Javna besednička scena omogućila je Lazi Kostiću da ispolji svoje osobine poželjne za dobrog besednika: intelektualnu raskoš, rečitost, glumački dar, buntovništvo i prkos, romantičarski zanos, rodoljublje, strastvenost, dobru memoriju, slobodoumlje i borbenost, kao i upadljivo lep izgled. Bez obzira na sve, kao da su njegove besede promakle oku naših sastavljača zbirki srpskog besedništva. Možda zato što su besede ostale u senci njegovog literarnog stvaralaštva, ili zato što njegove najbolje besede nisu izgovorene na tlu Srbije već u Ugarskom parlamentu, gde je Laza Kostić bio poslanik stranke Svetozara Miletića, i to na mađarskom jeziku. Za šajkaškog poslanika u Ugarskom parlamentu na listi Svetozara Miletića izabran je 1873. godine. S mladalačkim žarom Kostić drži tamo rodoljubive i slobodoumne govore. Većinu tih govora, kao i svoje političke komentare i stanovišta, Laza Kostić je štampao u listu Zastava čiji je glavni urednik bio Svetozar Miletić. Stil beseda Laze Kostića je prepoznatljiv. On ukršta intelektualni i poetski stil, azijatski je raskošan, za uvod besede najčešće primenjuje princip in medias res, često koristi ironiju, ređe figuru skromnosti. Redovno koristi apostrofu, dijalog, retorsko pitanje, igru rečima. Primeri kao argumenti su brojni i tu progovara bogato poznavanje antičke kulture i istorije, međunarodnog prava, klasične književnosti, etike, estetike i filozofije.
Ključne reči: političko besedništvo, srpski romantizam, Ugarski parlament, politički stavovi, stil besede. (Nastavak…)
Narodni tribun Petar Kočić
Jasna Arbanas
profesor, Sremska Mitrovica
“Duša je prave rečitosti samo
oduševljenje za istinu, pravdu,
dužnost, veru, prijateljstvo i otečestvo
i uopšte uzev za sve što višem
blagu živi i doprinosi.”
Đorđe Maletić (1816-1888),
profesor srpske slovesnosti
Rezime: Petar Kočić, pripovedač srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i borac za nacionalnu emancipaciju Srba pod austrougarskom vlašću, čovek istine i pravde, bio je izuzetan politički govornik, pravi narodni tribun, koji je svoju govorničku veštinu dostojno pokazao kao izabrani predstavnik srpskog naroda u Bosanskom saboru tokom 1910. i 1911. godine. Tokom dve godine poslaničkog mandata izgovorio je mnoge govore koji ga legitimišu kao jednog od najvećih političkih govornika moderne srpske istorije. Veliki poznavalac i poštovalac srpskog jezika, u parlamentu ga i brani, a u slavu srpskog jezika fantastično besedi pred Saborom na prvom zasedanju, 14.11.1910. godine.
Ključne reči: narodni tribun, rečitost, politička beseda, istina, srpski jezik, narodni predstavnik, smutna vremena, parlamentarna beseda. (Nastavak…)
Jedan primer mudrog političkog govora
Branko Nadoveza
Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd1
Rezime: Dr Milan Stojadinović, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije od 1935. godine, briljantan politički govornik, svestan istorijski prelomnih okolnosti u kojima se nalazila Kraljevina Jugoslavija, održao je tokom predizborne kampanje za decembarske parlamentarne izbore 1938. godine niz političkih govora u kojima je obrazlagao politiku Vlade na čijem je čelu. U Novom Sadu, 13. novembra 1938. godine, održao je govor pred oko osamdeset hiljada prisutnih građana, u kojem je izložio svoje političke ideje i dalje političke korake. Od strane mnogih njegovih savremenika, a potom i istoričara, govor je ocenjen kao primer mudrog političkog govora. Stojadinovićeva lista je dobila izbore te godine i on je sastavio ponovo Vladu ali je već februara 1939. godine podneo ostavku zbog nesuglasica s knezom Pavlom.
Ključne reči: Kraljevina Jugoslavija, predsednik vlade, politički govornik, predizborna kampanja, parlamentarni izbori. (Nastavak…)
- Govor Milana Stojadinovića na predizbornom mitingu JRZ u Novom Sadu, 13. novembra 1938. godine [↩]
Politički govor Brozove epohe
Autor: Dejan A. Milić
Rezime: Brozova epoha u političkom govorništvu moderne Srbije potrajala je skoro pola veka. Ona je, iz ugla političkog govorništva, jedan nazadni period razgradnje političkog govora u Srbiji, s trima negativnim posledicama. Najpre, Brozova epoha je masovno proizvodila besmislene, nelogične i neistinite političke govore netrpeljivosti i netolerancije, ili posve beskorisne doktrinarne političke govore bez jasnih ili, češće, bez ikakvih političkih ideja. Nadalje, tada je definitivno napravljen kalup “gluvog govornika” (koga ne interesuje reč suprotne strane, koji se gnuša argumentacije političkog neistomišljenika, i koga, sve u svemu, ne zanima ni sopstvena izgovorena reč), koji će u Miloševićevom vremenu biti zacementiran i, naposletku, definitivno je napravljen i kalup “podaničkog’’ ili “nezainteresovanog auditorijuma”, što je problem s kojim se suočava političko govorništvo i u tranzicijskoj Srbiji.
Ključne reči: politički govor, Josip Broz, Brozova epoha, samoupravni socijalizam, gluvi govornik, podanički auditorijum, nezainteresovani auditorijum. (Nastavak…)
Portret jednog besednika: kralj ulica i trgova
Vladan Stanković
Institut za političke studije, Beograd
Rezime: Vuk Drašković je svojom besedničkom pojavom obeležio srpsko političko besedništvo nesrećnih 90-ih godina XX veka, te mu se s pravom može pripisati epitet kralja ulica i trgova. Svojim rečima, kitnjastim, azijanskim stilom, prepunim epskih metafora i simbolike unosio je nešto novo i sveže na političku pozornicu srbijanskog postkomunizma. Vuk je znao da izvuče iz prosečnog srpskog slušaoca ono što je ovaj i voleo da čuje, onaj stari, prašinom prekriveni arhetip. U jednom vremenu nabijenom represijom, podelama, moralnom i ekonomskom krizom, Vuk je znao da na pravi način, poput kakvog dobrog majstora svog zanata, začini govore onom merom patosa, koji će pokrenuti mase, ustalasati stereotipe i uticati na političko sazrevanje duhovno opustošene nacije. Taj proces sazrevanja išao je sporo, po mnogim ocenama traljavo, i sa zastojima, ali ostaje da je Vukova zasluga na tom putu značajna.
Ključne reči: politički govor, besednik, kralj ulica i trgova, prosečni srpski slušalac, govornički patos. (Nastavak…)