Jedan ogorčeni pogled na savremenu srpsku književnu kritiku sa čitalačke margine
Saša Ćirić
knjževnik, Beograd
Rezime: Autor piše o srozavanju savremene srpske književne kritike do te mere da ona gotovo i ne postoji. Takvo stanje je odraz položaja kulture u društvu i stanja u samom društvu. Pre svega na osnovu književne kritike koja se objavljuje u književnim časopisima i kulturnim dodacima u raznim medijima, on analizira savremenu kritiku, pokušava da odgovori na pitanje zašto nema negativne kritike i daje svoje viđenje pojma i suštine književne kritike.
Ključni reči: književna kritika, vrste književne kritike, negativna kritika, književna vrednost, književni sud, književna periodika, mediji. (Nastavak…)
Zaboraviti /srpsku/ književnu kritiku
Boško Tomašević
književnik, Insbruk
Rezime: U prvom delu teksta autor dovodi u sumnju kompetentnost književne kritike kao književne delatnosti da donosi sudove o vrednosti književnog dela. Ta sumnja zasnovana je na neuspešnim pokušajima u poslednjih stotinak godina da se zasnuje nauka o književnosti, odnosno teorija književnosti. U odnosu na književnog teoretičara, književni kritičar je laik, koji se spontano bavi književnim delom, pa bi zbog te spontanosti kritika trebalo da ostane u sferi privatnosti. Zašto je i pored toga književna kritika postala institucija koja stvara književne kanone, to bi trebalo da objasne sociologija i psihologija kulture. U drugom delu, autor na primeru savremene srpske kritike i vodećih srpskih kritičara pokazuje do koje mere književna kritika može da stvara lažne kanone i promoviše lažne vrednosti.
Ključne reči: književna kritika, književno vrednovanje, književni kanon, srpska književna kritika, srpska književnost, književna kultura, prevrednovanje. (Nastavak…)
Gust splet laži
Ratomir Damjanović
književnik, Beograd
“Savremenom čoveku koji zaboravlja
koliko je bedan u poređenju sa onim
što može da bude čovek, odričem pravo da
budućnost i prošlost meri sopstvenom merom.”
Česlav Miloš
Rezime: Autor otkriva neke od razloga zbog kojih današnja kritika veliča loša, domaća i strana, književna dela i tako stvara lažnu sliku vrednosti. Na nepovoljan položaj savremene srpske književnosti utiče i opšta tendencija u svetu – potiskivanje jezika i književnosti “malih” naroda od strane ekonomski moćnijih “velikih” naroda. Svoj pogled na današnju književnu kritiku autor teksta u velikoj meri identifikuje sa pogledom Radoja Domanovića od pre jednog veka, koji je vrlo kritički govorio o stručnosti i moralu ondašnjih kritičara. Autor se zalaže za demaskiranje današnje kritike i kritičara pojedinačno. Ono što je nekad radila jednopartijska vlast, danas čini višepartijska – traži i od kritičara i od pisaca da joj služe, a poslušni bivaju nagrađeni. Zbog direktnog uplitanja politike, kao i nedostatka morala i osećanja odgovornosti, do prevrednovanja književnosti i rehabilitacije pojedinih pisaca nije ni došlo.
Ključne reči: književna kritika, književni poredak, lažne književne vrednosti, demaskiranje kritike, razaranje duhovnih vrednosti, globalizacija, socijalno-psihološka prinuda, lažni disident, epigon. (Nastavak…)
Književno vrednovanje danas
Labud Dragić
književnik, Beograd
Rezime: Autor negativno govori o književnim nagradama koje se dodeljuju u Srbiji i navodi kao primer nagrade “Milan Rakić” i “Ninovu nagradu”. Potom izlaže podsmehu književnu kritiku i vrednovanje književnih dela i sa gorčinom zaključuje da politički moćnici, svetski i domaći, upravljaju savremenom srpskom književnošću i da komunizam i njegove vrednosti još uvek nisu srušeni.
Ključne reči: književna nagrada, književni žiri, vrednovanje književnosti, komunizam. (Nastavak…)
Čemu nova kritika
Vujica Rešin Tucić
književnik, Novi Sad
(U gluvoj sobi postojanja)
Beše nekad vreme u kojem sam išao u susret doživljavanju sveta kao materijalnog. To vreme je prošlo.
Otac sam i kao da život još ima neku nadu, ide ka nečemu, postoji. Ali, živim u gluvoj sobi spoznaje da je postojanje samo jedan fantom.
Nekako se dogodilo da je nestalo ljubavi.
Narod je bolestan i gladan. Političke elite nemaju viziju.
Pokušajte danas da pronađete makar jednog komunistu. A nekada se od njih nije moglo proći ulicom.
Policijski dosijei nisu otvoreni. (Nastavak…)
Naš najbolji savremeni kritičar
Marinko Arsić Ivkov
književnik, Beograd
Kad sam mu rekao da redakcija Hereticusa priprema broj posvećen stanju u našoj savremenoj književnosti i potrebi ponovnog čitanja i vrednovanja književnih dela, odmah je pristao da napiše tekst i kaže šta misli o ovoj temi. Nije se predomišljao kao mnogi kritičari i pisci, koji su se plašili da se ne zamere uticajnim klanovima, moćnicima i arbitrima i koji su se još uvek nadali da će im ovi sa svoje opskurne trpeze dobaciti neku mrvicu ili da će ih u prolazu pomilovati po glavi. Napisao je briljantnu analizu savremenog književnog trenutka, ne izbegavajući nijedno ime i ne opravdavajući nikoga ako opravdanje nije zaslužio. (Nastavak…)
Mafija sa ukusom književnosti
Članak je uklonjen, na zahtev autora.