Kad je mogla Zagorka, i mi ćemo
Ivan Ivanović književnik, Beograd
1.
Kad me je advokat Dragoljub Todorović upozorio da obavezno pogledam NIN od 23. decembra 2004. godine, preciznije tekst u njemu Čičini unuci, nije mi odmah bilo jasno šta time hoće da postigne. Pomislio sam da želi da mi pruži dodatnu informaciju o Zakonu o izjednačavanju prava partizanskih i četničkih boraca iz Drugog svetskog rata, izglasanom u Skupštini Srbije 21. decembra. Naime, Todorović dobro zna, kao vrsni poznavalac moje literature, da se ja godinama dosledno borim za nešto što bi se moglo nazvati nacionalnim pomirenjem (termin nejasan), što ovaj Zakon valjda treba da donese. Da li mi to advokat Dragoljub Todorović odaje priznanje? (Nastavak…)
Tražim mač za “sablju”
Nebojša Šarkić
Fakultet za poslovno pravo, Beograd
Ako su mač i vaga simboli slepe boginje pravde, pozivam je da pažljivo odmeri odgovornost krivaca za akciju “Sablja”, te da, svojim mačem, preseče sve štetne posledice kako se nikada više ta “sablja” ne bi vadila iz korice.
Tražim odgovornost za sve članove prethodne vlade Republike Srbije koji su iskoristili jedan, nesporno, tragični događaj za uvođenje vanrednog stanja u Srbiji i proglasili akciju “Sablja” kao spasenje. Ni u periodu rezolucije Informbiroa, u tadašnjoj Jugoslaviji, nije bilo ovoliko ljudi uhapšeno. U akciji su suspendovana osnovna ljudska prava, hapšeni politički protivnici, sudije i advokati, a sve to sa besmislenim obrazloženjem da su povezani sa ubistvom dr Zorana Đinđića, premijera.
Odgovorni su: za moralno blaćenje ogromnog broja ljudi, za duševne patnje njih i njihovih bližnjih i, naravno, odgovorni su što će država Srbija enormno plaćati naknadu štete zbog ove akcije. (Nastavak…)
Milo Veliki
Branko Ljuboja publicista, Kikinda
U povesti gotovo svih naroda postoji ličnost sa atributom sveti ili veliki. Reč je o velikanima koji su presudno uticali na oblikovanje istorijske i nacionalne svesti naroda, bilo tako što su saplemenike priveli nekoj od velikih religija, bilo što su izvojevali odlučujuće pobede nad, naravno uvek nadmoćnijim, neprijateljem, ili su se prkosno žrtvovali za slobodu svog naroda.
Tako imamo svetog Savu, svetog Patrika, svetog Ištvana, Aleksandra Velikog, Petra Velikog… Negde sredinom 19. veka, bar u Evropi, proterivanjem Turaka, takve ličnosti su iz realne prešle u mitsku dimenziju. Od tada političari uglavnom imaju ljudske, a ne svetačke karakteristike. (Nastavak…)