Poruke i pouke srpskog oktobra 2000. (1)
Političke i društvene promene u Srbiji započete pobedom Demokratske opozicije Srbije na izborima 24. septembra i odbranom izbornih rezultata 5. oktobra 2000. godine, predstavljale su prvi korak na putu oporavka od srpske državne i nacionalne tragedije. Očekivalo se da će veliki talas promena koji je preplavio celu zemlju (sličan onom koji je zapljusnuo srednjeistočnu Evropu nakon pada Berlinskog zida) odbaciti nepodnošljivu i neodrživu stvarnost starog, Miloševićevog režima, te postaviti temelje novog, modernog društva ekonomske sigurnosti, garantovane slobode i stabilne demokratije. (Nastavak…)
Nema stvarnih promena
Desimir Tošić publicista,
Demokratski centar Beograd
• Zašto ste 1963. godine učestvovali u stvaranju Demokratske alternative i kako je uopšte bilo moguće da se ona formira?
Vi mnogo više znate nego što ja mislim… Mi smo se plašili nerešenog nacionalnog pitanja. Kada kažem mi – jedna grupa ljudi koja nije bila mnogobrojna. Za razliku od režima koji je “rešio” nacionalno pitanje – ovo je bila njihova fraza: “Mi smo rešili nacionalno pitanje u toku rata, jer su svi narodi i narodnosti ustali protiv okupatora” – mi u to nismo verovali, a onda smo videli da se u emigraciji razvija onaj proces koji je bio u toku Drugog svetskog rata – želi se rat između Hrvata i Srba, i mi smo se plašili ponovne klanice: da li može da se zaustavi međusobno klanje? Svaki narod ima pravo na svoju državu. (Nastavak…)
Stubovi totalitarnog poretka ostali su netaknuti
Vuk Drašković
predsednik Srpskog pokreta obnove Beograd
• Zašto ste krajem 80-ih formirali Srpski pokret obnove?
Srpski pokret obnove formiran je u martu 1990. godine.
• Zašto se podelila Srpska narodna obnova?
To nije ništa. To je jedna epizoda, koje ne bih želeo da se sećam. Bila je to čak i manipulacija. Bilo je društvo “Sava”, pa je ono postalo Srpska narodna obnova. Mene kao pisca su pozvali 6. januara 1990. godine na osnivačku skupštinu. Ja sam tamo govorio i još neki ljudi. Izabrali su svog predsednika. To je postala politička partija. Međutim, s tim ljudima, od kojih takoreći niko nije imao ni fakultetsku spremu, ja nisam imao šta da tražim. Napustio sam to. U martu 1990. godine formiran je SPO. Bilo je to vreme neiskustva. Nismo znali, sem maglovito, šta je to politička partija. Postojala je želja za višepartijskim sistemom, slobodom. (Nastavak…)