“Slobo kazuje na kome je pravda”
Povodom najnovijih napisa Slobodana Antonića u Politici, najadekvatniji odgovor bi mogao biti sadržan u desetercu iz pera prof. dr Vesne Rakić Vodinelić
Vesna Rakić-Vodinelić
SLOBO KAZUJE NA KOME JE PRAVDA
Papir mrči Antoniću Slobo –
Ne mrči ga što je slave željan,
No ga mrči da mu se osveti!
Kad je sitnu namrčio knjigu,
On poziva mladoga čauša,
Te ovako stane besjediti:
„Davor momče, davor dobro moje,
Sad poteci iz petnijeh žila,
Te moj govor i besjedu mudru
Hitno predaj Politici dičnoj
I njezinoj rubrici svadljivoj,
A u kojoj svakoga četvrtka -
Gleda sebe majmun u zrcalo!“
Kad napisa Antoniću Slobo
Knjigu sitnu i kada je posla,
Okrete se poslu domaćemu:
Natapira kose ofarbane,
Umi lice vulkanskog porijekla
I protrlja znojave dlanove,[1]
Te otpoče čedo svjetovati:
„Kad se kreneš noćas zanoćiti,
Ti ne bacaj ruho po stolici,
Već ga složi i uredno smotaj,
Te otvori dolap u duvaru,
Pa u dolap tiho, svetosavski,
Složi ruho k`o pod konac svilen –
Da ne kriva ni l`jevo ni desno –
Da tu vlada red, rad i poredak,
K`o da ga je Obraz položio,
K`o da ga je Firer postrojio!“
Pa se krete stolu pisaćemu
Ne bil` štogođ novo namrčio,
Al` ga stade mučiti dilema:[2]
Da l` studirat` ili gusle svirat`,
Da li spavat il` knjige otvarat –
Il` krenuti skupa sa kolegom
Iz revije za nejač ovdašnju –
Nove Srbske Ulizičke Misli?
Kad dilemu ne usp`je rješiti,
Tad obori svoju rusu glavu,
Stade gorku sudbu proklinjati
Što ga ćera svakoga četvrtka
Da silazi s uma pomračena,[3]
Te da traži stalno nove teme
Kojima će svima dokazivat`
Da fašizam liberalno sniva
U Srbskome toplom kokošinjcu
I da nema nikakve razlike
Međ` Firerom i građanom mirnim!
Al` se tada na svu sreću sjeti
Da Srbijom legalizam vlada
Da se ima o čemu pisati
Da se ima kome prebacivat`-
Sve od gr`ješnog zrnca krvnoga
Pa do borbe za ustavna prava,
Koju vode izdajice Srbstva -
Te zavapi čistom ćirilicom:
“Ој погледе, алај си ми пук`о,
(Зашто си ми пук`о пред очима,
Чиме ћу те јадан зал`јепити?)[4]
Па сад виђех што не виђех прије:
Ко кођ пише писмом латинскијем,
А да није рода мањинскога,
Мора бити погано кољено!
Ко гођ мисли да исправан Србин
Штогођ друго писати умије
Осим благe, светe ћирилицe –
Тај је изрод рода Сербскога,
Те му ваља одмах укинути
Сва уставна и грађанска права,
Па га ваља одмах проћерати
На ђубриште наше Историје!“
Kad je tako zadobio krila,
On se sјeti još pravnijeh tema,
Kojeno je baš zanemariv`o,
Jer o njima ništa znao nije!
Pak dohvati nacrta zakona
Od proklete liberalne stranke
I tad stade papira mrčiti:
„Pripazite malo bolje Srblji!
Šta će nama mrski ispitivač
Za povrede vaših ljudskih prava?
Šta će nama dokazi opaki
Za stradanja vaša izmišljena,
Kad nam Služba odvajkada stoji?
Dogod čvrsto naša Služba brine,
Za budućnost Srbstva se ne bojim,
Dok imamo Službu da vas prati,[5]
Šta će nama zakoni moderni –
Mi imamo Srbstvo i Službinstvo,
Šta će nama bratstvo i jedinstvo!“
[1] U ovom stihu parafraziran je stih Predraga Lucića, Haiku, haiku…, Split 2003, str. 368
[2] U ovom i narednom stihu korišćena je kao ugled, a ne doslovno deseteračka fraza Predraga Lucića, op.cit., str. 89
[3] Up. izvrsni Lucićev stih, op. cit. str. 169:
„Ko nanula kojom sa čardaka
Insan mere kano s uma sići,“
[4] Up. Lucić, op. cit. Str. 170
[5] Takođe parafraza Lucića, op. cit., str. 368
