Teze za raspravu o pravima osoba sa invaliditetom
Jovica Trkulja
Pravni fakultet
Beograd
1. Pristup i postavljanje problema
– podaci o broju osoba sa invaliditetom (500 miliona u svetu, milion u SCG);
– u Srbiji osobe sa invaliditetom žive u klimi diskriminacije, predrasuda i neznanja;
– u periodu od 1990. do 2000. godine drastično pogoršavanje njihovog ukupnog položaja;
– 80% porodica u kojima žive osobe sa invaliditetom ima prihod manji od 50 evra mesečno;
– ignorantski odnos državnih organa, političkih organizacija i socijalnih ustanova;
– propisi koji se tiču prava osoba sa invaliditetom – “mrtvo slovo na papiru”;
– potreba da se u okviru harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvima zemalja EU implementiraju međunarodnopravni standardi o zaštiti osoba sa invaliditetom;
– pravni status osoba sa invaliditetom nužno je posmatrati iz perspektive zaštite ljudskih prava i socijalnog modela pristupa invalidnosti koji teži punoj socijalnoj uključenosti. (Nastavak…)
O ravnopravnosti tereta i teretu ravnopravnosti
Predrag Vukasović
Institut za uporedno pravo, Beograd
Rezime: Ovaj tekst proistekao je iz nekih primedbi što su se čule na javnim tribinama koje je organizovao Centar za unapređivanje pravnih studija, stručna nevladina organizacija iz Beograda, radi predstavljanja modela Zakona o zabrani diskriminacije prema osobama sa invaliditetom najširoj javnosti u Srbiji, naročito invalidima i njihovim udruženjima. Predstavljeni model izazvao je zanimljivu mešavinu osećanja i izneverenih očekivanja, u kojoj su istaknuto mesto imali nelagodnost i otpor prema izvesnim vidovima načela nediskriminacije i posledicama njegove stvarne primene, mada osećanja o kojima je ovde reč nisu preovlađivala među učesnicima tribina. Upotrebivši slavan Kiplingov izraz o “teretu belih ljudi”, pisac ukazuje na unutrašnju, psihološku prirodu odbijanja da se načelo nediskriminacije primeni i u običnim, zamornim, neinspirativnim, svakodnevnim aktivnostima samih invalida. Ovaj oportunizam žrtava diskriminacije nadovezuje se na poznat oportunizam društvene sredine u kojoj se diskriminacija vrši, stvarajući začarani krug neprihvatanja. Problem se ne može rešiti pravnim sredstvima; svako ljudsko biće rešava ga za sebe; ne da se rešiti jednom zauvek. Pisac na primerima iz sopstvenog detinjstva i mladosti ukazuje na ovu stalnu bobru za ravnopravnost.
Ključne reči: nediskriminacija, ravnopravnost, oportunizam. (Nastavak…)
Preduslovi za reformu sistema zaštite lica sa posebnim potrebama
Gordana Matković
Centar za liberalno-demokratske studije Beograd
Rezime: Autor se bavi pitanjem šta se za prethodne tri godine promenilo u položaju lica sa posebnim potrebama i izlaže pretpostavke za dalje poboljšanje položaja pripadnika ove populacije. Porastao je iznos invalidske penzije i prava na tuđu negu i pomoć, uspostavljena je redovno finansiranje invalidskih udruženja, a započeto je i sa finansiranjem lokalnih projekata. Od zakonskih rešenja predviđeno je dvostruko povećanje iznosa prava na tuđu negu i pomoć budžetskih korisnika, načinjeni su nacrti zakona protiv diskriminacije lica sa posebnim potrebama i zakon o zapošljavanju lica sa invaliditetom. Pripremljena je uredba koja bi suštinski promenila način rada komisija za razvrstavanje dece sa posebnim potrebama. Kroz manje humanitarne akcije nabavljen je značajan broj invalidskih kolica, slušnih aparata, kompjutera i sl. U okviru strategije za smanjenje siromaštva posebno poglavlje je posvećeno smanjenju siromaštva osoba sa invaliditetom, dok je na nivou vlade napravljen Savet za pitanja osoba sa invaliditetom. Formulisanje strategije države za poboljšanje položaja lica sa posebnim potrebama i usvajanje multisektorskog pristupa problemu je prva pretpostavka za poboljšanje položaja ove populacije. Osim zdravstvene i socijalne zaštite, od izuzetne važnosti su pitanja zapošljavanja, obrazovanja, poštovanja ljudskih prava, finansija, poreskih olakšica, stanovanja, eliminisanja barijera, razvoja svesti o potrebama i problemima ove populacije.
Ključne reči: reforma, lica sa posebnim potrebama, socijalna zaštita, zakonska rešenja, multisektoralni pristup. (Nastavak…)
Reforma obrazovanja lica sa posebnim potrebama
Vesna Radoman
Defektološki fakultet Beograd
Rezime: Danas se smatra da je oblast obrazovanja ona ključna oblast društvene delatnosti koja treba da bude pokretač i realizator ideje inkluzije kroz zajednič ko školovanje dece sa posebnim potrebama sa ostalom decom, a to zovemo inkluzivnim obrazovanjem. U svetu se poslednjih godina dosta uradilo po ovom pitanju, pa je u skladu s tim Ministarstvo prosvete i sporta 2002. godine osnovalo ekspertsku grupu za reformu obrazovanja dece sa posebnim potrebama.
Istina, u našoj sredini postoje otpori prema nazivu: lica sa posebnim potrebama, te autor predlaže drugačiji naziv u skladu sa tzv. socijalnim modelom ometenosti, a to je: lica kojima je potrebna posebna društvena podrška. Aktuelni sistem obrazovanja u Srbiji je organizovan u tri osnovna vida: specijalno obrazovanje u posebnim školama za decu ometenu u razvoju, specijalno obrazovanje u posebnim odeljenjima redovne škole koja su sastavljena od učenika sa istom vrstom ometenosti i redovno obrazovanje u istom odeljenju sa ostalim učenicima (integracija) ali bez sistematske podrške i prilagođavanja posebnim potrebama učenika tako da je njihov školski uspeh ispod proseka ostalih učenika.
Odvajanja dece sa posebnim potrebama od porodice i smeštanje u institucije zatvorenog tipa i domove pri specijalnim školama najčešće ima loše efekte, a ekonomski je takođe manje isplativo od ostajanja deteta u njegovoj porodici kojoj treba pružiti stručnu i finansijsku podršku. U novoj koncepciji obrazovanja učenika sa posebnim potrebama u Srbiji, aktivnosti u vezi reforme u ovoj oblasti mogu se podeliti u četiri segmenta: 1. Izrada strategije reforme obrazovanja učenika sa posebnim potrebama; 2. Obezbeđivanje institucionalnog i zakonskog okvira za sprovođenje reforme; 3. Priprema škola, kadrova, kurikuluma, reforma Defektološkog fakulteta, priprema društvenog okruženja i javnog mnjenja i slično; 4. Implementacija novog modela obrazovanja u praksi sa prelaznim periodom mestimične primene, pilotiranja itd.
Ključne reči: lica sa posebnim potrebama, specijalno obrazovanje, reforma, inkluzija, integracija, ometenost, socijalni model, lica kojima je potrebna posebna društvena podrška. (Nastavak…)
O jeziku i terminologiji invalidnosti
Milica Mima Ružičić
magistrant studija lingvistike i srpskog jezika Novi Sad
Rezime: Nakon usvajanja Standardnih pravila UN za izjednačavanje moguć nosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom decembra 1993. u našoj se sredini počelo govoriti o pravima osoba sa invaliditetom i raditi na promeni svesti i načina na koji se o njima govori u javnosti. Standardizacija terminologije samo je jedan segment, i to krajnji, u pravcu podsticanja korektnog govorenja i pisanja o osobama sa invaliditetom u sistemu obrazovanja, javnim službama i medijima. Bez vidljivosti i aktivne društvene uloge osoba sa invaliditetom efekti rada u sferi jednakosti u javnom govoru nisu dovoljni.
Ključne reči: invalidnost, nediskriminacija, predrasude, marginalizacija. (Nastavak…)