“Ne osećam se krivim” - jedan pogled na sudski proces generalu Dragoljubu Mihailoviću
Kosta Nikolić Institut za savremenu istoriju Beograd
General Dragoljub Mihailović je uhapšen 13. marta 1946. godine, u jednoj kući na putu Vardište–Priboj, pod još uvek nerasvetljenim okolnostima. Zvanična, i to literarna verzija, govori o izdaji Nikole Kalabića, ali za to još uvek nisu ponuđeni verodostojni dokumenti. Vest o hapšenju objavio je Aleksandar Ranković, ministar unutrašnjih poslova FNRJ, podnoseći ekspoze u jugoslovenskoj skupštini, 24. marta: “Ja sam danas u mogućnosti, drugovi i drugarice, da pred vama izjavim da je izdajnik Draža Mihailović od 13. ovog meseca u rukama organa narodne vlasti. Pri tom moram priznati da je ovaj bandit bio neverovatno vešt u skakanju s brda na brdo, u skrivanju svoje prljave i zločinačke glave po jazbinama naših brda i dolina. Ali, organi Uprave Državne Bezbednosti bili su veštiji, upravo oni su pokazali pravo majstorstvo u otkrivanju i hvatanju ovog izroda našeg naroda.” Ranković je često prekidan oduševljenim poklicima narodnih poslanika. (Nastavak…)
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
Nenad Vuković student-postdiplomac Pravnog fakulteta, Beograd
Rezime: Nova državna zajednica, Srbija i Crna Gora, uspostavljena Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom, suočava se sa istim ili sličnim problemima koji su opterećivali funkcionisanje bivše savezne države. Ta zajednica je sasvim specifična tvorevina, koju je gotovo nemoguće pravno objasniti sa stanoviš ta poznatih i priznatih teorijskih modela federacije i konfederacije u ustavnopravnoj nauci. Iz vremena bivše SRJ nasleđeno je višegodišnje haotično stanje i duboki jaz između nominalno-ustavnog i faktičkog stanja u odnosima država članica. Ustavnom poveljom je izvršena samo ustavnopravna verifikacija zatečenih odnosa političke moći u korist država članica, bez adekvatnih institucionalnih garancija za novu preraspodelu moći u korist zajednice. Danas su perspektive političkog zajedništva Srbije i Crne Gore blede i neizvesne. Čini se nespornim da se razlozi degradacije ideje federalizma i ustavne dekadencije u odnosima Srbije i Crne Gore uopšte ne mogu do kraja osvetliti čisto egzegetički, već samo pravno-politikološki, pa i šire društveno, a u krajnjoj liniji i kulturno.
Višedecenijske naslage autoritarne političke kulture danas predstavljaju ključnu prepreku postizanju elementarnog konsenzusa oko osnovnih političkih vrednosti, na kojima bi se bazirao i naš ustavni konsenzus. Samo takav predustavni konsenzus, kao “eliksir života” ustavnog konsenzusa, koji se kod nas još uvek ne nazire, može predstavljati zalogu za trajnije ustavno postignuće.
Ključne reči: državna zajednica, federacija, konfederacija, savezni ustav, Ustavna povelja. (Nastavak…)