Nagrailo u bosanskom loncu
Predrag Čudić književnik, Beograd
Dugo sam razmišljao da li da se posvetim izučavanju Nogovih uspeha i njegove slave. Jedan glas mi je govorio da takva pojava ne sme ostati bez razumnog komentara u našoj književnoj javnosti jer će se neki budući književni poslenici zgražavati nad licemerjem našeg doba, drugi glas je uporno ponavljao da se manem ćorava posla, da sam manjina u manjini te da su takve rabote, kao što je i najmanji doprinos pokušaju uspostavljanja prave vrednosne lestvice u Srba, posao opasan po lestvičnike, čak opasniji i od demontiranja paklenih mašina. Zašto je to tako? Ako bilo kako dovedem u sumnju nesumnjivog Noga, ljubitelji Noga, a to je veliki deo vladajuće književne čaršije, reći će: Gle, kritikuje, jer zavidi. Te će još dodati kako sam loš Srbin, mundijalista i samim tim srbomrzac, ništa manji od najvećih srbomrzaca veka i sveta. I, odista, svi oni koji budu tako razmišljali donekle će imati pravo i ja to neću opovrgavati. Jer, zavideti Nogu nacionale na onim, ljudskom umu nepojamnim, lovorikama što ovaj pesnički genije, a književni šovinist, na svom pesničkom putu bere, mnogo je ljudskije, našem srpskom mentalitetu podobnije, nego glumiti nekakvog nezavidljivca te tako dovesti u pitanje sopstveno zdravlje, pa i sam život od naprasnog izlivanja žuči. (Nastavak…)
Pornografija našeg doba
Vladimir Jagličić književnik, Kragujevac
Disketu s fajlom čiji sadržaj ovde predočavam dobio sam poštom.
Glavnog junaka ove priče nisam poznavao, nisam za njega čuo, ne znam o kome je reč. Izvesno je da je živeo negde blizu, i ostao dalek. Uostalom, čemu nagađanje.
Ko zna dokle bi nas to odvelo, a pakao je ionako izvestan. Pre nekoliko meseci, na pošti sam podigao ovaj nepotpisani poslatak i zavirio da pročitam šta u njemu piše.
To je sve. (Nastavak…)