Uvodne napomene
Autor: Jovica Trkulja
Reč ,,lustracija‘‘ je, nakon perioda potpunog odsustva iz jezičke prakse i političko-pravnog govora, ušla u period hiperinflatorne upotrebe sa raznovrsnim značenjima. Izvorno značenje lustracije u antici i srednjem veku je čišćenje od grehova, čišćenje žrtvom. U pitanju je obredno kađenje osobe ili prostora kako bi se odagnale ,,nečiste sile‘‘, ili neki drugi postupak kojim se ritualno ,,čisti od loših uticaja‘‘. (Nastavak…)
Lustracija u Srbiji – Ilustracija nemoći demokratskih promena
Miodrag Radojević, Institut za političke studije Beograd
Rezime: Autor smatra da primena ustanove lustracije u postkomunističkim zemljama predstavlja jedan od uslova za uspostavljanje stabilnog demokratskog poretka. Pored kritičkog osvrta na Rezoluciju Saveta Evrope o merama za razgradnju nasleđa komunističkih i totalitarnih režima, ukazuje na probleme i iskustva zemalja u tranziciji sa primenom lustracije i različita teorijska shvatanja.
Neuspeh primene lustracije u Srbiji otežavalo je odsustvo socijalnog konsenzusa i volje političke elite da započne radikalne društvene promene. Bez kritičkog preispitivanja autoritarne prošlosti, demokratske reforme u Srbiji teći će znatno sporije i uz veće otpore, što će uticati na stabilnost političkog sistema.
Ključne reči: lustracija, kršenje ljudskih prava, tranzicija, vladavina prava, preispitivanje autoritarne prošlosti. (Nastavak…)
Lustracija: zloupotreba religioznih izraza u političkom govoru
Kosta Čavoški, Mirjana Stefanovski
Pravni fakultet Beograd
Rezime: U ovom tekstu autori iznose ključne argumente protiv lustracije.
Oni u lustraciji vide zloupotrebu religioznih izraza u političkom govoru i smatraju da je ona sa stanovišta dobro uređenog pravnog poredka nedopustiva i neodrživa.
Govoreći o pravnoj i političkoj prirodi lustracije oni su sa stanovišta izvornog političkog liberalizma i vladavine prava, osporili pravne i političke argumente u prilog lustraciji. Posebno upozoravaju na nepremostive teškoće i moguće zloupotrebe sa kojima bi se suočio Zakon o lustraciji u Srbiji.
Ključne reči: lustracija, pravna i politička priroda lustracije, čistke, voluntarizam, liberalizam, kršenje ljudskih prava, poricanje vladavine prava. (Nastavak…)
Zašto sam protiv, ovako predložene, lustracije sudija
Autor: Nebojša Šarkić
Nebojša Šarkić
Fakultet za poslovno pravo Beograd
Rezime: U ovom tekstu autor obrazlaže zašto je protiv lustracije onako kako je predložena u Zakonu o odgovornosti za kršenje ljudskih prava u Srbiji. Budući da je lustracija religiozan obred kojim se okajavaju gresi, ona je potpuno neprimerena sudskoj funkciji. Uz to, lustracijom se narušavaju načela podele vlasti i nezavisnosti sudstva i drugi principi pravne države i vladavine prava. On smatra da u važećem propisima postoje efikasni mehanizmi utvrđivanja odgovornosti u pravosuđu. Zato bi bilo pogubno narušavati temeljne principe podele vlasti i sudijske nezavisnosti uvođenjem spornih zakonskih rešenja.
Ključne reči: lustracija, pravosuđe, pravna država, vladavina prava, podela vlasti, nezavisno sudstvo. (Nastavak…)
Paradoks lustracije
Slobodan Beljanski advokat,
Novi Sad
Rezime: Na primeru Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava Republike Srbije, autor prikazuje sa kakvim teškoćama se sreće zakonodavac koji normira lustraciju. Analiza supstantivnih odredbi ovog zakona govori o njegovim pravnim, logičkim i semantičkim protivrečnostima. Ipak, uprkos problemima u vezi sa legalitetom, lustracija ima legitimitet. Ona je izraz nemoći jednog društva da marginalizuje aktere poraženog političkog režima isključivo uz pomoć političke refleksije i društvene samoregulacije. U paradoksu lustracije, postavljenom u pitanju ima li ljudskih prava za kršioce ljudskih prava, odgovor je potvrdan, mada ne i bezuslovan. Odstupanja od pravnih standarda moraju biti opravdana, srazmerno neznatna, blagovremeno preduzeta i kontrolisana potpunim procesnim garancijama.
Ključne reči: lustracija, ljudska prava, legalitet, legitimitet. (Nastavak…)
Kratak inventar i komentari zabluda o lustraciji
Autor: Vladimir V. Vodinelić
Vladimir V. Vodinelić
Fakultet za poslovno pravo Beograd
Rezime: Ovdašnja javnost, pa i ona (koja bi trebalo da je) stručna, bila je zatečena pojavom reči ,,lustracija‘‘ u Srbiji posle oktobra 2000. Odmah se pokazalo da se nedovoljno poznaje ova pojava iz postsocijalističke Evrope koja je, prvo u Čehoslovačkoj, nazvana isto kao i njena antička imenjakinja sa kojom ona, međutim, ima malo šta zajedničko, a ponajmanje funkciju. Zaludno je zato bilo odgonetku lustracije tražiti u rečnicima i enciklopedijama koji su pisani pre pada Berlinskog zida. U raspravama pro et contra lustracije u Srbiji uočljiva su tri glavna iskrivljavanja njene prirode. 1. Sve što neko pomisli da bi trebalo učiniti u vezi sa autoritarnom prošlošću naziva se lustracijom, tako da se na nju navaljuje prevelik teret koji ona nije u stanju da nosi. 2. Od lustracije jedni očekuju da bude, a drugi je optužuju da jeste — ujedeno i diskvalifikacija, i krivična kazna, i neka drugačija pravna sankcija (na primer, zbog nestručnog rada), i moralna kazna, što ona niti jeste, niti je za sve to sposobna. 3. Lustracija se izjednačava sa čistkom iako se od nje suštinski razlikuje.
Ključne reči: lustracija, kršenje ljudskih prava, vladavina prava, preispitivanje autoritarne prošlosti. (Nastavak…)
Lustracija na ,,srpski način‘‘
Autor: Zoran Ivošević
Zoran Ivošević
Fakultet za poslovno pravo Beograd
Rezime: Na sednici održanoj 30. maja 2003. godine, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Zakon je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj 58 od 3. juna 2003. godine.
Prema ovom Zakonu, lustracija znači određivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava u prošlosti, kako bi se ustanovilo da li neko lice može vršiti javnu funkciju sada ili u budućnosti. Ovakvo tumačenje lustracije ima svoj pravni osnov u članu 35, stav 2 Ustava Republike Srbije, prema kome svako ima jednak pristup, pod jednakim uslovima, svakom poslu ili funkciji. Zakon, stoga, postavlja uslov za svakoga ko ima ambicije da vrši javnu funkciju — da u prošlosti nije kršio ljudska prava. Ko god ispuni ovaj uslov — ima pristup javnoj funkciji.To je cela ideja lustracije ,,na srpski način‘‘! Tu nema mesta za velike reči ili komplikovana objašnjenja, kao i u slučaju pristupa radnim mestima, na koje smo već dugo vreme naviknuti. Odgovornost u smislu lustracije je više politička i moralna nego pravna; više je društvena nego profesionalna, više preventivna nego represivna. Ona se razlikuje od krivične odgovornosti, jer je više izvedena od zapovesti ,,čini dobro‘‘ (tako da nema zla), nego od zapovesti ,,ne čini zlo‘‘ (da ne bi bio kažnjen). Stoga je ona više u domenu higijene nego patologije života. Ako shvatimo lustraciju kao uslov za vršenje javne funkcije, ona nam neće više smetati niti nas plašiti. Lustracija se, zapravo, zasniva na dobrim namerama: njena namera je da spreči one koji su u prošlosti kršili ljudska prava da to ponovo čine.
Ključne reči: lustracija, savladavanje autoritarne prošlosti, Zakon o lustraciji. (Nastavak…)
Neuspešan pokušaj lustracije u Srbiji
Autor: Vesna Rakić Vodinelić
Rezime: U tekstu se izlaže stav autora o uzrocima neprimenjivanja Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, donesenog u junu 2003. godine. Pored nepoznavanja pravnih aspekata lustracije, osnovni uzrok propadanja ove ideje u savremenom političkom životu Srbije leži u političkom protivljenju, kao i u nedostatku političke svesti o nužnosti suočavanja sa prošlošću da bi se ona prevladala i time prestala da oblikuje politički život. Takođe, autor ističe i slabosti u radu same lustracione Komisije, nalazeći da pored teških okolnosti za rad ni u njoj nije bilo dovoljno verovanja u primenu Zakona. Smatra da lustracija u Srbiji nema budućnosti, te da će do sada doneti zakonski i podzakonski akti imati samo istorijsko značenje.
Ključne reči: lustracija, Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, prevladavanje autoritarne prošlosti. (Nastavak…)