1. “Službeni glasnik SRS” br. 10, 14.08.1983, str. 1364.
2. Podvukao priređivač.

Vesna Rakić-Vodinelić

SLOBO KAZUJE NA KOME JE PRAVDA

Papir mrči Antoniću Slobo –

Ne mrči ga što je slave željan,

No ga mrči da mu se osveti!

Kad je sitnu namrčio knjigu,

On poziva mladoga čauša,

Te ovako stane besjediti:

„Davor momče, davor dobro moje,

Sad poteci iz petnijeh žila,

Te moj govor i besjedu mudru

Hitno predaj Politici dičnoj

I njezinoj rubrici svadljivoj,

A u kojoj svakoga četvrtka -

Gleda sebe majmun u zrcalo!“

Kad napisa Antoniću Slobo

Knjigu sitnu i kada je posla,

Okrete se poslu domaćemu:

Natapira kose ofarbane,

Umi lice vulkanskog porijekla

I protrlja znojave dlanove,[1]

Te otpoče čedo svjetovati:

„Kad se kreneš noćas zanoćiti,

Ti ne bacaj ruho po stolici,

Već ga složi i uredno smotaj,

Te otvori dolap u duvaru,

Pa u dolap tiho, svetosavski,

Složi ruho k`o pod konac svilen –

Da ne kriva ni l`jevo ni desno –

Da tu vlada red, rad i poredak,

K`o da ga je Obraz položio,

K`o da ga je Firer postrojio!“

Pa se krete stolu pisaćemu

Ne bil` štogođ novo namrčio,

Al` ga stade mučiti dilema:[2]

Da l` studirat` ili gusle svirat`,

Da li spavat il` knjige otvarat –

Il` krenuti skupa sa kolegom

Iz revije za nejač ovdašnju –

Nove Srbske Ulizičke Misli?

Kad dilemu ne usp`je rješiti,

Tad obori svoju rusu glavu,

Stade gorku sudbu proklinjati

Što ga ćera svakoga četvrtka

Da silazi s uma pomračena,[3]

Te da traži stalno nove teme

Kojima će svima dokazivat`

Da fašizam liberalno sniva

U Srbskome toplom kokošinjcu

I da nema nikakve razlike

Međ` Firerom i građanom mirnim!

Al` se tada na svu sreću sjeti

Da Srbijom legalizam vlada

Da se ima o čemu pisati

Da se ima kome prebacivat`-

Sve od gr`ješnog zrnca krvnoga

Pa do borbe za ustavna prava,

Koju vode izdajice Srbstva -

Te zavapi čistom ćirilicom:

“Ој погледе, алај си ми пук`о,

(Зашто си ми пук`о пред очима,

Чиме ћу те јадан зал`јепити?)[4]

Па сад виђех што не виђех прије:

Ко кођ пише писмом латинскијем,

А да није рода мањинскога,

Мора бити погано кољено!

Ко гођ мисли да исправан Србин

Штогођ друго писати умије

Осим благe, светe ћирилицe –

Тај је изрод рода Сербскога,

Те му ваља одмах укинути

Сва уставна и грађанска права,

Па га ваља одмах проћерати

На ђубриште наше Историје!“

Kad je tako zadobio krila,

On se sјeti još pravnijeh tema,

Kojeno je baš zanemariv`o,

Jer o njima ništa znao nije!

Pak dohvati nacrta zakona

Od proklete liberalne stranke

I tad stade papira mrčiti:

„Pripazite malo bolje Srblji!

Šta će nama mrski ispitivač

Za povrede vaših ljudskih prava?

Šta će nama dokazi opaki

Za stradanja vaša izmišljena,

Kad nam Služba odvajkada stoji?

Dogod čvrsto naša Služba brine,

Za budućnost Srbstva se ne bojim,

Dok imamo Službu da vas prati,[5]

Šta će nama zakoni moderni –

Mi imamo Srbstvo i Službinstvo,

Šta će nama bratstvo i jedinstvo!“

[1] U ovom stihu parafraziran je stih Predraga Lucića, Haiku, haiku…, Split 2003, str. 368

[2] U ovom i narednom stihu korišćena je kao ugled, a ne doslovno deseteračka fraza Predraga Lucića, op.cit., str. 89

[3] Up. izvrsni Lucićev stih, op. cit. str. 169:

„Ko nanula kojom sa čardaka

Insan mere kano s uma sići,“

[4] Up. Lucić, op. cit. Str. 170

[5] Takođe parafraza Lucića, op. cit., str. 368

Ovo je, slobodno mogu reći, jedna od najmračnijih knjiga koju sam pročitao.
A u njoj ništa nije izmišljeno. Sve je stvarno, sve su dokumenti. Sve se dešavalo među nama i u naše dane.
Bilo je, u komunističkom režimu, većih stradalnika i žrtava od Božidara Todorovića. Bilo je nemilosrdnije represije. Bilo je ubijanja, zatvaranja, progona. (more…)

Beogradska filozofkinja Dragica Vujadinović, profesorica Pravnog fakulteta (predmeti: političke i pravne teorije i studiji roda), objavila je zanimljivu i izvrsnu monografiju o filozofiji politike jednoga od vodećih predstavnika liberalne filozofije politike i prava u 20. stoljeću Ronalda Dworkina. Knjiga obasiže 192 stranice i sastoji se od: uvoda, pet osnovnih poglavlja (1. “Filozofska interpretacija – temelji Dvorkinove političke filozofije i liberalne teorije pravde” s potpoglavljima o etičkom individualizmu i dvije kardinalne vrijednosti humanizma, moralnom utemeljenju liberalizma, tj. liberalnoj etici i individualnoj moralnosti, statusu i integriranosti vrijednosti, te karakteru i mogućnosti objektivne istine u polju vrijednosnih sudova; (more…)

Hristovljevskim stradalnicima izniklim
na ovom tlu ili o jednom od njih

Stradalništvo se meri snagom propasti onog koji strada, žrtvom koju ulaže u čovečanstvo. Isus Hrist ostao je zapamćen po svojoj vaseljenskoj žrtvi, u kojoj je podneo najveće moguće torture po telu i duši i to za one koji ne zaslužuju, odnosno, za celo čovečanstvo. Zato je i njegovo iskupljenje najveće.
Iz generacije u generaciju, iz veka u vek, godine u godinu, u različitim vremenima, društvenim uslovima i državnim uređenjima, pod strahovladom ili demokratskim ustrojstvom, u najvišim društvenim institucijama ili u prosvetnim i nekim drugim ustanovama, javljaju se njegovi sledbenici, blude pod ogromnim teretom nepravdi koje su spuštaju na njihova i tuđa pleća, podižu sa zemlje krst, prisvajajući ga, i odnose do mesta gde je stradanje najveće, a to je Golgota. (more…)

REŠENJE (more…)