Uvodna reč
Autor: Olga Danilović
Kongres srpskog ujedinjenja, Beč
UVODNA REČ
Dame i gospodo, dragi prijatelji, želela bih da vas pozdravim u ime Kongresa srpskog ujedinjenja i Zadužbine Studenica iz San Franciska i da vam se zahvalim što svojim prisustvom podržavate naš rad.
Pre svega, želela bih da se zahvalim Pravnom fakultetu i dekanu, g. Vasiljeviću što su nam omogućili da okrugli sto održimo u ovom lepom prostoru.
Dozvolite mi da vas podsetim da je ovo treći okrugli sto koji ove dve organizacije Srba iz rasejanja organizuju kao oblik direktne komunikacije matice i dijaspore.
Prvi okrugli sto bio je posvećen potrebi donošenja Zakona o dijaspori, drugi oživljavanju institucije Zadužbinarstva, a ovaj treći problemu rehabilitacije i restitucije. Projekat “Rehabilitacija i restitucija” je podržalo Ministarstvo za dijasporu, sa kojim zajedno danas organizujemo ovaj okrugli sto. S obzirom na kompleksnost obe teme (rehabilitacije i restitucije), mi smo se odlučili da ovog puta, izuzetno, organizujemo dva okrugla stola: jedan posvećen pitanju rehabilitacije i drugi posvećen pitanju restitucije, koji će se održati ove jeseni.
Osnovni razlog zbog koga smo se opredelili za temu rehabilitacije jeste naša uverenost da nema moralnog oporavka srpskog društva bez suočavanja sa svojim senkama, a jedna od najmračnijih je svakako period represije autoritarnog režima posle Drugog svetskog rata, vladavine neprava u kojem su stradale hiljade pojedinaca i njihovih porodica, ali u kojem su ozbiljno uzdrmani i moralni temelji srpskog društva.
Duboko smo uvereni da je rehabilitacija pretpostavka za moralni oporavak srpskog društva i pravna pretpostavka za izgradnju demokratskog društva u Srbiji. Stoga, rehabilitacija mora biti prva mera posle obaranja autoritarnog režima.
Nema izgradnje moderne demokratije, nema nacionalnog izmirenja, nema stabilne države dok se ne sankcioniše vladavina neprava, otklone pravne, moralne i imovinske posledice represije i time građanima Srbije vrati poverenje da je država voljna i kadra da zaštiti dve najznačajnije kategorije čovekovog života: ČAST I IMOVINU.
Da bi se država suočila sa ovim teškim i delikatnim zadatkom, mora da ima podršku javnog mnjenja.
Kako je rehabilitacija bila tabu tema više od šest decenija, verujemo da se u širim slojevima srpskog društva vrlo malo zna o pogubnim, dalekosežnim i tragičnim posledicama koje je za sobom ostavio autoritarni režim.
To je razlog da smo se opredelili za multidisciplinarni pristup ovoj temi, kako bi smo je analizirali sa više aspekata. Tako ćemo danas o rehabilitaciji govoriti sa stanovišta istorije, pravne nauke, sociologije, ali i sa stanovišta žrtve, sudije koji sudi, advokata koji zastupa žrtvu, medija koji prate sve te procese zajedno.
Pozvani učesnici skupa su: istaknuti pravni stručnjaci, zvaničnici Ministarstva pravde i Ministarstva za dijasporu, sudije, tužioci, advokati, žrtve političke represije, novinari i javni radnici koji su se bavili ovim pitanjima u prethodnih sedam godina.
Naša ambicija nije da odgovorimo na sva pitanja koja ovaj razgovor pokrene. Želimo pre svega da javnosti i političkoj eliti ukažemo na važnost dovršavanja započetog procesa rehabilitacije, kako sa stanovišta pojedinaca koji su žrtve, tako i sa stanovišta društva.
Veliki argentinski književnik i mislilac Borhes je rekao: “Sve što se događa, već se jednom dogodilo”.
Za taj ciklus ponavljanja bićemo spremni kao pojedinci i kao društvo samo ako smognemo snage da se suočimo sa zlom koje je iznedrilo jedno vreme i zauzmemo vrednosni stav prema tome.