Srećna je zemlja kojoj heroji nisu potrebni
U Sremskoj Mitrovici je 13–14. juna 2008. godine održan XVII festival besedništva “Sirmium lux verbi”. U ovoj rubrici Hereticusa objavljujemo besede učesnika koji su pobedili u kategoriji autorske besede i kategoriji ex tempore.
Branislava Jovanović
student Pravno-poslovne škole, Beograd
SREĆNA JE ZEMLJA KOJOJ HEROJI NISU POTREBNI
Moj otac nije bio tu. Nije me slušao dok sam se smejala i nije me tešio kad sam plakala. Propustio je moju maturu, propustiće moje venčanje, i propušta priliku da me vidi i čuje i sada na ovom mestu. Ko zna kakve si još događaje propustio kojima bi se ponosio mnome? Ali, ja znam šta sam propustila i šta nisam doživela. Tu gde smo sada, nemamo budućnosti. Imamo, samo, veliko iskustvo i dugu tradiciju padanja i propadanja, a nikako da naučimo. Do guše u dugovima i bez cilja pokušavamo, ne znam po koji put, da se izmigoljimo i da nastavimo. Gubimo poverenje, teritorije, stanovnike i živote. Narod je umoran, puške su nam prazne, džepovi još prazniji, a entuzijazam istrošen. Koga bismo ovaj put i sa kojim oružjem poslali u rat? Ne vidim rešenje u tome. Samo jadikujemo i ništa ne preduzimamo. Ne postoje reči kojima ja mogu iskazati ljubav prema ostacima svoje domovine. Reči su reči i one su bezvredne. Ja se usuđujem ostati! Tako ću Vam dokazati da nije potrebno život položiti, jer mrtvi samo ste zemlji na teretu. Ako se dovoljno odvažite da ostanete, istrpite i istrajete, niko vam život neće ni tražiti. Jer polaganje života danas nije jedini način iskazivanja ljubavi i junaštva. Znam da moramo da se borimo za našu zemlju i naše teritorije, ali ratovi i mrtva braća, muževi i sinovi nisu rešenje. Da li se danas neko seti preko izginulih mladića u NATO bombardovanju 1999? Koliko vas im danas zapali sveću? Koliko vas se danas seti izginulih vojnika i dobrovoljaca u ratu 1991? Ja ne. Ni svog oca koji je tada život položio kao idealista. Nakon rata, oni srećniji se ne vrate, oni manje srećni su živi mrtvaci, izmenjeni i uništeni. Nagledali su se sveg zla, tako da u dobro više i nemaju snage da veruju. Ne želim da takvi postanemo. Bogata je ona zemlja kojoj heroji nisu potrebni. Polaganje života je besmislena žrtva, a o tome govori činjenica da ste nakon pogibije zaboravljeni. Vreme demantuje vaše ideale. Mogli biste biti dobri inžinjeri, pekari, lekari. Mogli biste biti dobri roditelji svojoj deci i dobra deca svojim roditeljima. Kao što vidite, doprinos se može dati na mnogo bolji i smisleniji način. Da taj vaš doprinos ima svrhu, da uživate u njemu. Bogata je ona zemlja u kojoj se rađaju srećna deca u zdravim porodicama. Može li naša siromašna zemlja da se obogati na ovaj način? Imamo li mi budućnosti?