Sloboda nije vredna ako ne uključuje slobodu da se greši
U Sremskoj Mitrovici je 13–14. juna 2008. godine održan XVII festival besedništva “Sirmium lux verbi”. U ovoj rubrici Hereticusa objavljujemo besede učesnika koji su pobedili u kategoriji autorske besede i kategoriji ex tempore.
Maša Savićević
student Fakulteta za medije i komunikacije
Univerziteta Singidunum, Beograd
“SLOBODA NIJE VREDNA AKO NE UKLJUČUJE SLOBODU
DA SE GREŠI” (Gandi)
“U početku bi Reč.” I Bog stvori muškarca i ženu te, kao najidealnijim svojim stvorenjima, pruži da uživaju u miru i blagostanju; dok god ne posegnu za Drvetom spoznaje dobrog i zlog. Drvo ko’ drvo – niti više niti manje bitno od neke druge biljke ili životinje; obično, malo, zabranjeno drvo. Ne uskraćeno, samo zabranjeno. Ipak, na njima je bilo hoće li ga se kloniti ili ne. Pored svega, pružena im je sloboda da odaberu.
Šta je dalje usledilo znamo i sami. Osuđeni smo da živimo u svetu želja za čije se ostvarenje moramo sami boriti. Čovek je čoveku sada mogao da pruži ili da oduzme. Samo je sloboda ostala, ali i ona nam je sada položena u ruke. Tako je novostečena odgovornost dala ljudima za pravo da jedni drugima sude. Na nama je ostalo da vrednujemo ispravno od neispravnog, pravedno od nepravednog. Kaže se “pametni uče na tuđim greškama”. Tako su neki pojedinci uvidedi da smo suočeni sa bremenom, a ne sa povlasticom. Kako nam je požrtvovanost svima u krvi i oni su odlučili da, teškom mukom, to breme preuzmu na svoja leđa; pomognu onima koji ili nisu bili svesni te težine ili su delovali nesposobno nositi se sa njom. Sa neprestanim širenjem ljudstva kontrola se pokazala neophodnom. Trebalo je uskladiti sve te slobode u jednu, sveobuhvatnu. Mnogi su pokušavali, neki uspešnije, drugi manje uspešno. Posledice tih pokušaja uvek je snosio sam čovek. Čovek je činio ispravno – čovek je uživao, čovek je grešio – čovek je ispaštao.
Danas živimo u društvu koje za svoje ideale ističe slobode u ljudskim pravima. Čovek je konačno uspeo da odredi slobodu, dodeljujući je onima koji čine ispravno, oduzimajući je onima koji greše.
Jesu li Adam i Eva pogrešili zagrizavši jabuku ili ne, svako će sam za sebe da proceni. Ako i jesu, sigurno je da su to učinili svojom voljom. Imali su slobodu da odaberu. Isto je i nama dodeljeno i svakodnevno se suočavamo sa odgovornošću koju ona nosi i posledicama svojih odluka koje nisu uvek ugodne. A kako smo samo hrabri i govorljivi kada je potrebno drugima suditi. Prečesto zaboravljamo jedinu neospornu istinu: Ljudski je grešiti.