Rehabilitacija političkih osuđenika u Srbiji (1)
Autor: Jovica Trkulja
REHABILITACIJA POLITIČKIH OSUĐENIKA
I KAŽNJENIKA U SRBIJI (1)
U pravnom savladavanju autoritarne prošlosti jedan od važnih koraka je rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika. Taj korak je veoma težak i bolan jer su tokom poluvekovne autoritarne vladavine i nepravne države mnogobrojna lica bila osuđivana mimo važećih pravnih normi, ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Zapravo, osnov kažnjavanja bila je politika partijske države i njena rigidna ideologija. Time je žrtvama političke represije naneta velika nepravda a društvu istorijska sramota.
Zakon o političkoj rehabilitaciji i prateći zakoni koji treba da označe raskid sa praksom kršenja ljudskih prava u prošlosti odavno su postali stvarnost u drugim državama u tranziciji iz autoritarnog u demokratski poredak. Nakon sloma autoritarnih režima, većina zemalja u tranziciji (Mađarska 1989, DDR 1990, Češka i Ruska Federacija 1991, nešto kasnije Poljska, Slovačka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Slovenija) su uspostavljanjem mehanizama vladavine prva i pravne države uspele da prevaziđu ovu istorijsku sramotu. One su, između ostalog, otvorile procese moralne, političke, pravne i ekonomske rehabilitacije.
Iskustvo ovih zemalja je ukazalo da je rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika jedan od važnijih koraka demokratske vlasti posle obaranja autoritarnog režima. Ona predstavlja bitnu pretpostavku za politički i moralni oporavak društva koje je decenijama bilo pod jarmom autoritarne, partijske države i uslov za izgradnju modernog demokratskog društva.
Pravni teoretičari razlikuju dva tipa pravne rehabilitacije političkih osuđenika i kažnjenika. Pravna rehabilitacija u širem smislu obuhvata mere ublažavanja posledica osuđenosti, odnosno kažnjenosti (vraćanje naplaćene kazne, konfiskovane imovine, obeštećenje za narušeno zdravlje, prekinuta karijera i sl.). U užem smislu pravna rehabilitacija označava mere koje se preduzimaju radi ukidanja osude, odnosno kazne. Njome se nastoje otkloniti tri pojavna oblika političkog neprava, svojstvena autoritarnim režimima: političko zakonodavstvo, političko pravosuđe i kažnjvanje van ikakvog uređenog postupka.
U Srbiji je tek šest godina posle pada Miloševićevog autoritarnog režim uspostavljen društveni konsenzus u pogledu donošenja Zakona o rehabilitacija žrtava političke represije. Naime, Narodna skupština Srbije donela je 17. aprila 2006. godine Zakon o rehabilitaciji (Službeni glasnik, broj 33/2006). Nažalost, on nije bio praćen donošenjem nužnih tzv. restitucionih zakona i propisa (Zakona o dosijeima tajnih službi, Zakona o denacionalizaciji i sl.), tako da je srpski Zakon o rehabilitaciji izneverio velike nade i očekivanja kako žrtava političke represije, tako i stručne i šire javnosti. Reč je o Zakonu koji daje žrtvi političke represije pravo samo na to da se presuda proglasi ništavom, i žrtva smatra neosuđivanom, a kada je kažnjena bez odluke, da se utvrdi da je bila žrtva iz političkih razloga.
Očigledno je da srpski zakonodavac u vreme donošenja Zakona o rehabilitaciji nije imao, niti danas ima, izgrađen stav o načinu na koji će pristupiti zakonskom regulisanju prava na obeštećenje žrtava političke represije. Stoga se on opredelio za pravnu rehabilitaciju u užem smislu, izostavivši potpuno pravnu rehabilitaciju u širem smislu u vidu vraćanja naplaćene kazne, konfiskovane imovine, obeštećivanja za narušeno zdravlje ili prekinutu karijeru, priznavanja u radni staž vremena provedenog u zatvoru i dr.
Zakonom o rehabilitaciji uređeno je rehabilitovanje lica koja su sa i bez sudske ili administrativne odluke, iz političkih ili ideoloških razloga ubijena, uhapšena ili lišena nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog Zakona, a imala su prebivalište na teritorije republike Srbije. Zahtev za rehabilitaciju može podneti svako zainteresovano fizičko ili pravno lice, a pravo na njegovo podnošenje ne zastareva. Ovaj zahtev se podnosi Okružnom sudu na čijoj teritoriji podnosilac zahteva ima prebivalište ili na čijoj teritoriji je izvršen progon ili nepravda.
Podneti zahtev mora da sadrži lične podatke lica čija se rehabilitacija zahteva i dokaze o njegovoj opravdanosti. Ukoliko podnosilac nije u mogućnosti da to uradi, uz zahtev podnosi opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu da posluže za bližu identifikaciju žrtve i događaja. Pre odlučivanja o zahtevu, sud pribavlja potrebna dokumenta i podatke od nadležnih državnih organa i organizacija, koji su dužni da ih na zahtev suda dostave u roku od 60 dana. Rehabilitovana lica se, prema Zakonu smatraju neosuđivanim, a pravo na naknadu štete i povraćaj konfiskovane imovine biće uređeno posebnim zakonima.
Po opštoj oceni pravnih stručnjaka srpski Zakon o rehabilitaciji je jedan od najlošijih zakona u pravno-tehničkom smislu koji je donela Narodna skupština u svojoj hiperproduktivnoj zakonodavnoj delatnosti poslednjih godina. Iz sledećih razloga:
1) Tim Zakonom je uređena samo pravna rehabilitacija u užem smislu (ukidanje osude, odnosno kazne žrtava političke represije).
2) Po njemu rehabilituje se i za lišenje života, slobode i drugih prava do kojih je došlo u vreme rata, počev od 6. aprila 1941, što je apsurdno, jer tada nije postojala funkcionalna vlast domaće države.
3) Zakon nije definisao državnu pripadnost organa od čijih odluka se može rehabilitovati
4) Zakon nije odredio vrstu postupka, pravila postupka po kojima sud procesira. (Ovu prazninu popunio je Vrhovni sud Srbije, tako da se primenjuje vanparnični postupak).
5) Rehabilitacija se može zahtevati ne samo za period autoritarne vlasti, nego i od presuda donetih do aprila 2006. (znači i za presude posle 5. oktobra 2000?!).
6) Mogu se rehabilitovati samo žrtve koje su „imale prebivalište na teritoriji Republike Srbije“, uprkos činjenici da mesto prebivališta u negdašnjoj zajedničkoj zemlji (DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ) nije imalo nikakav značaj. Time je diskriminisao neosnovano žrtve na osnovu njihovog negdašnjeg prebivališta
7) Po Zakonu „svako zainteresovano fizičko ili pravno lice„ može da zahteva tuđu rehabilitaciju; to će reći i protiv volje žrtve, što je apsurdno jer je rehabilitacija pravo a ne nešto što se može nametnuti žrtvi. Drugim rečima Zakon omogućuje rehabilitaciju i protiv volje žrtve kao i objavljivanje njenog imena i podataka protivno pravu na privatnost.
8) Zakon pati od bezobalnih pojmova i posve neodređenih ključnih kategorija, čime je ugrožena elementarna pravna sigurnost i otvoren prostor za uticaj politike na pravno odlučivanje.
9) Umesto očekivane pravde, ovaj Zakon je doneo pravnu nesigurnost i protivustavnost.
Ove slabosti Zakona o rehabilitaciju su otežale, ali nisu onemogućile njegovu primenu. Zahvaljujući većini nadležnih okružnih sudova na čelu sa Vrhovnim sudom Srbije Zakon se relativno uspešno primenjuje i dosada je doneto nekoliko stotina rešenja o rehabilitaciji, najviše u Beogradu i Šapcu. Okružnom sudu u Beogradu je podneto preko 600 zahteva za rehabilitaciju, od čega je 130 pozitivno rešeno. Doneta su rešenja o rehabilitaciji Slobodana Jovanovića, jednog od vodećih srpskih pravnika i intelektualca, Momčila Ninčića, profesora Univerziteta i nekadašnjeg ministra inostranih poslova u izbegličkoj Vladi Kraljevine Jugoslavije, književnika Borislava Pekića i Dragoslava Mihailovića i mnogih drugih.
Redakcija časopisa Hereticus će pratiti procese rehabilitacije političkih osuđenika i kažnjenika u Srbiji i objavljivati pojedina dokumenta iz sudskih spisa koja imaju širi. principijelni značaj za kritičko preispiotivanje naše autoritarne prošlosti.
kome da se obrati i sta je potrebno od dokumentacije da bih rehabilitovao prandedeu koji je bio osudjenik na golome otoku?molim vas da mi pomognete.unapred hvala…