Poternica za Sonjom Liht
Autor: Marinko M. Vučinić
publicista, Beograd
POTERNICA ZA SONJOM LIHT
U e-novinama, elektronskom podlistku Peščanika, svojevrsnoj digitalnoj verziji Betona, osvanula je pre nekoliko dana klasična poternica namenjena Sonji Liht. Kao posebno ekskluzivna vest objavljeno je da će ona biti novi ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i da će to imenovanje doći kao nagrada za njeno angažovanje u izbornoj pobedi na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Poznajući dobro način političkih obračuna kojim se uporno služi Pera Luković, inače glavni urednik ovog podlistka, nije veliko iznenađenje da je i Sonja Liht stigla na red da bude izložena najprizemnijoj medijskoj harangi i hajci. Ovaj agilni kolumnista i društveno–politički radnik liberalno–demokratskog i beskompromisnog opredeljenja toliko puta nam je demonstrirao svoj bogati repertoar političkih diskvalifikacija, najgrubljih uvreda, difamacija, podmetanja i najvulgarnijih ličnih napada upravljenih upravo ka tome da se politički protivnik što više ponizi i oblati. Ni Sonja Liht nije mogla da bude izuzeta. Jer u izdatoj poternici Pera Luković nije izneverio svoj način obračuna sa političkim protivnicima koji su se usudili da ne dele beskompromisni pogled na svet ovog političkog i medijskog delatnika. Međutim, kada je Pera Luković odluči da nekome pokaže kako na delu izgleda beskompromisno vođenje ideološke i političke borbe, onda se tu više ne biraju reči, a argumentacija se svodi na lične uvrede i najteže diskvalifikacije.
Ovoga puta je meta napada Sonja Liht.
U čemu se sastoji njena krivica da je izazvala toliki pravednički gnev i ideološku osudu ovog bahatog liberalno-demokratskog ideološkog jurišnika. Njen osnovni politički greh je u tome, kako to kaže Pera Luković, što ona više ne liči na onu Sonju Liht iz perioda vlasti Slobodana Miloševića, kada je bila njen veliki protivnik. Sada je ona, po Peri Lukoviću, postala opskurni pristalica i agitator Demokratske stranke i predsednika Republike. Napustila je tabor beskompromisnih boraca građanske orijentacije i nije pružila podršku delovanju Liberalno demokratske partije, što je greh koji se ne oprašta. Pogotovo kada ideološko jezgro i političku inspiraciju ove beskompromisne građansko–liberalno–demokratske stranke čine upravo predstavnici onih “vodećih” nevladinih organizacija koji se otvoreno bave političkom agitacijom i izbornim kampanjama. Sada kada je, kako kaže Pera Luković, počela faza zahvalnosti, Sonja Liht je nagrađena kao prva na listi zaslužnih, jer je do poslednjeg atoma ljubavi stajala uz Borisa Tadića, objašnjavajući nam koliko je predsednik vizionar i uglavnom genije. Ona, po tumačenju glavnog urednika ovog peščanog podlistka, nije više jedan od najvećih srpskih neprijatelja iz vremena kada je vodila Fond za otvoreno društvo (Soroš fondacija), već se svrstala uz režimske apologete i postala politički rentijer i deo pobedničke klijentele. Očigledno je da je i ranije Sonja Liht postala meta napada, onda kada je pokušala, a što i danas sa velikim ubeđenjem čini, da u naš politički život i funkcionisanje stranaka unese ne samo pomirljivost, već toliko potrebnu političku trezvenost i osećaj uravnoteženosti i odmerenosti u davanju političkih ocena i vođenju dijaloga. Ona nikada nije prelazila iz Fonda u nevladine organizacije, kako se podmeće u ovoj odurnoj poternici, jer je i sam Soroš fond u tim olovnim vremenima devedesetih bio glavna okosnica i pokretač građanskog društva i delovanja nevladinih organizacija. Znajući ovu prostu činjenicu, jasno je da Sonja Liht nikada nije ni napuštala delovanje u nevladinom sektoru, već je bila i ostala jedan od njenih najistrajnijih i najupornijih aktivista još od studentskih događaja 1968. godine. Njen politički greh je tim veći, i pravi uzroci besprimerne harange koji se već duže vodi protiv nje jesu što je ona imala dovoljno građanske hrabrosti i političke mudrosti da ukaže na potrebu da se delovanje nevladinih organizacija odvoji od pogubne i razorne politizacije i otvorene stranačke instrumentalizacije i manipualcije. I u tome je težište spora, u nastojanju Sonje Liht da nevladinom sektoru vrati njegovu fundamentalnu i izvornu misiju građenja stabilnog društva i delatne javnosti, koji će, dakle, moći da u odnosu sa državom brani i zastupa temeljne demokratske ciljeve i vrednosti, a ne da bude prirepak stranaka u njihovim međusobnim jalovim i razornim političkim borbama. U pitanju je bilo čuvanje i odbrana digniteta i smisla delovanja nevladinog sektora u ovim teškim tranzicionim vremenima, kada je društvo najizloženije političkim manipulacijama i zloupotrebama raznih vrsta. Njen neoprostivi greh je i u tome što se nije pridružila zahtevu nekih parapolitičkih nevladinih organizacija da Evropska unija pojača pritisak na Srbiju i obustavi pregovore pre nego što budu izručeni Hagu svi optuženici za ratne zločine. Stav Sonje Liht je tada bio veoma razložan i odnosio se na mišljenje da se takvom inicijativom samo daje podstrek protivnicima saradnje sa Hagom i ulasku Srbije u Evropsku uniju. Vreme je veoma brzo potvrdilo ovakav stav Sonje Liht, kao što je i njen odnos prema agresiji NATO pakta na Jugoslaviju takođe bio u skladu sa njenim shvatanjima međunarodnih odnosa i elementarne pravde. Stavovi Sonje Liht su osuđeni kao previše prorežimski. Ovakvo njeno reagovanje svrstalo ju je definitivno na neprijateljsku stranu, a prema političkim neprijateljima se ne sme imati nikakvog obzira i to nam je upravo demonstrirano na sraman i prizeman način. Ona je tada stavljena pored mnogih drugih ljudi na listu za odstrel, o čemu nam svedoči i ova poternica Pere Lukovića objavljena u podlistku Peščanika.
U našoj javnosti su pojedini ljudi izborili posebnu privilegiju i pravo da mogu sebi da dopuste da se na najvulgarniji, najbrutalniji i najprizemniji način obračunavaju sa ljudima koji ne dele njihove političke stavove i ideološke fantazmagorije, a da se takav način brutalizacije javnog govora ushićeno proglašava kao vrhunac duhovitosti i opuštene verbalne igrarije ali i kao primer beskompromisne ideološke borbe za uzvišene liberalno-demokratske ciljeve. Veliki politički greh Sonje Liht je i u tome što je otvoreno kritikovala Liberalno-demokratsku partiju a hvalila Demokratsku stranku, tvrdeći da su sve vrste “ekstremizma” podjednako opasne. Otvoreno kritikovanje Liberalno-demokratske partije, kao njen istaknuti ideolog, funkcioner i poslanički kandidat Pera Luković doživljava kao nečuvenu provokaciju i drskost, jer stavovi ove naše svete političke krave, koje on sa toliko ideološkog žara i isključivosti propagira i zastupa, jednostavno ne mogu biti kritikovani i dovođeni u pitanje. Jer su to nepatvorene istine i neka vrsta ideoloških aksioma, politička panaceja koja se ne sme dovoditi u pitanje. Ko god se usudi da to učini biće veoma brzo na nekoj od poternica, ili u Peščaniku, ili u Betonu ili u ličnim e-novinama Pere Lukovića. Dosledan sebi i svom brutalnom i primitivnom obračunavanju sa političkim neprijateljima i sledeći svoje dobre običaje, ni ovoga puta nije poštedeo porodicu Sonje Liht, što se podrazumeva u primeni njegove tehnologije političkih diskvalifikovanja, u kojoj je jedan od osnovnih postulata da ništa ne može biti sveto kada je u pitanju obračun sa onima koji su prešli na drugu stranu. Jedini koji mogu i jesu izuzeti od njegove nepomirljive i beskompromisne kritike su predstavnici osam “vodećih” nevladinih organizacija koje su od Evropske unije zatražile da se ne odustane od pritiska na Beograd. Ali nikad se ne zna, možda ćemo se i iznenaditi ko će biti sledeća meta napada.
Sonja Liht je kao istaknuti aktivista nevladinog sektora već duže vremena izložena permanentnoj hajci i to upravo od strane onih političkih krugova i “vodećih” samoproglašenih nevladinih organizacija čiji je delokrug zaštita ljudskih prava, a koje se otvoreno bave propagandom programa i ciljeva Liberalno-demokratske partije i time politički instrumentalizuju i obesmišljavaju sam cilj i smisao delovanja nevladinog sektora kao osnovnog garanta jačanja društva, a ne samo stranaka. Na taj način se dezavuiše ukupni nevladin sektor i uvlači na poprište stranačkih političkih borbi, gde mu nikada i nije bilo mesto. I to je osnovna ideja koju neprestano i uporno zastupa Sonja Liht, ideju vraćanja nevladinih organizacija njihovom osnovnom cilju i svrsi – jačanju i izgradnji stabilne i institucijama ojačane i podržane društvene zajednice, i, što je od ne manjeg značaja, afirmaciji uloge samosvojnog i politički punoletnog građanina u stvaranju savremenog demokratskog društva. U ovakvom delovanju nevladinih organizacija uloga Sonje Liht je izuzetno velika i značajna, ona je izrasla u simbol društvenog aktiviste čiji horizont nije sveden samo na varljivi svet politike, već je njen pogled na društvo i društvene procese iznad izazova dnevne politike i političkog pragmatizma. Nije potrebno navoditi sa koliko je građanske i ljudske hrabrosti Sonja Liht ulazila u borbu za odbranu osnovnih liberalnih i građanskih načela i vrednosti u vreme vladavine autoritarnog Miloševićevog režima. Nju i danas odlikuje građanska hrabrost i doslednost u zastupanju ideja građanskog društva i emancipatorsko-vrednosnog delovanja nevladinih organizacija. Napadi kojima je izložena, pa i pojava ove poternice, samo svedoče o nemoći tzv. Liberalno-demokratskih političkih krugova da izađu iz tog sada već mrtvog ugla svoje političke beskompromisnosti i učestvuju u društvenom dijalogu, poštujući pre svega elementarna načela demokratskog dijaloga.
Glavni urednik e-novina ostaće i dalje zatočenik svoje “ideološke i političke beskompromisnosti”, zato se s puno prava možemo zapitati ko će biti sledeća meta i za kim će biti izdata nova poternica. Budućnost će pokazati da li je prošlo vreme ovakvih ideoloških likvidatora i lovaca na političke glave. Ono što posebno iznenađuje je činjenica da u našoj javnosti, među mnoštvom nevladinih organizacija i stotinama nezavisnih i liberalnih intelektualaca, nema ni reči osude harange koja se već duže vremena vodi protiv Sonje Liht. Ova činjenica samo govori do koje mere je u našem društvu uništena solidarnost i osećaj da se uvek moramo zalagati za dostojanstvo ljudi koji ostaju verni osnovnim demokratskim i liberalnim vrednostima i idejama.