Odluka Ustavnog suda Srbije
Ustavni sud Srbije u sastavu predsedavajući sudija Vladan Bojanić i sudije Simeon Zatezalo, Adem Lukaj, prof. dr Pavle Nikolić, dr Vera Petrić, Radošin Rajović i Dušan Ružić, na osnovu člana 401. Ustava SR Srbije i čl. 29. i 49. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Srbije na sednici održanoj 27. maja 1982. godine, doneo je
ODLUKU1
1. Utvrđuje se da je odredba stava 2. člana 18j. Dopune Samoupravnog sporazuma o utvrđivanju uslova za rad i sistematizaciju radnih mesta u Četvrtoj gimnaziji u Beogradu, od 14. februara 1977. godine, bila nezakonita za vreme svog važenja.2
2. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za ocenjivanje zakonitosti ostalih odredaba osporenog akta iz tačke 1. ove odluke.
O b r a z l o Ž e nj e
I. Predstavkom je osporena zakonitost odredaba Dopune Samoupravnog sporazuma o utvrđivanju uslova za rad i sistematizaciju radnih mesta u Četvrtoj gimnaziji u Beogradu, od 14. februara 1977. godine, koja je prestala da važi stupanjem na snagu Pravilnika o sistematizaciji radnih zadataka i uslovima za rad radnika – 3. novembra 1978. godine. Inicijator je posebno istakao nezakonitost odredaba stava 3. člana 18b, stava 2. člana 18j i člana 18k, na osnovu kojih je /…/ prestalo svojstvo radnika u udruženom radu u ovoj gimnaziji.
II. Po završenom prethodnom ispitivanju, na osnovu uvida u osporeni akt, spise Osnovnog suda udruženog rada Dn. Br. 37/ 77 i Po-1098/81 i uvidom u celokupnu dokumentaciju Četvrte gimnazije u Beogradu koja se odnosi na slučaj inicijatora, Sud je konstatovao da je osporenim aktom uređen postupak za utvrđivanje ispunjenosti uslova za rad u obrazovno-vaspitnom procesu, koji su predviđeni odredbama čl. 16. i 17. prvobitnog teksta Samoupravnog sporazuma od 18. decembra 1975. godine, a odnose se na moralno-političku podobnost za obavljanje nastavničke funkcije.
Odredbama člana 18a do 18l, osporene Dopune Samoupravnog sporazuma utvrđuje se ko sve može biti inicijator za pokretanje ovog postupka, organi koji sprovode postupak i izriču mere, odnosno donose odluke o tome da li nastavnik ispunjava uslove za obavljanje nastavničkog poziva, kao i prava radnika u toku trajanja postupka.
Sud je, pre svega, zaključio da je mogućnost procenjivanja uslova moralne i političke podobnosti predviđao i tada važeći Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju u odredbi stava 2. člana 44 (“Službeni glasnik SRS”, broj 19/74) za nastavničko osoblje i stručne saradnike, odnosno ko može podneti zahtev za utvrđivanje tog uslova, s tim da je nadležni organ dužan da utvrdi činjenično stanje i donese odgovarajuću odluku (stav 2. člana 94), o čemu odlučuju i predstavnici društvene zajednice (čl. 101. i 102).
Ovaj uslov utvrđuje i kasnije donet Zakon o usmerenom obrazovanju i vaspitanju u odredbi člana 121. (“Službeni glasnik SRS”, br. 29/79 i 30/81), a mogućnost utvrđivanja posebnih uslova u pogledu podobnosti za rad, odnosno prava i položaj radnika za koje se utvrdi da te uslove ne ispunjava, u udruženom radu u članu 42. (“Službeni glasnik SRS”, br. 6/74 i 18/74), kao i Zakon o radnim odnosima u članu 34. (“Službeni glasnik SRS” – prečišćeni tekst u broju 56/81).
Prema odredbama člana 42. Zakona o pravima i dužnostima radnika, posebni uslovi u pogledu /…/ za rad i način i postupak utvrđivanja nepodobnosti, utvrđuju se samoupravnim opštim aktom o međusobnim odnosima u udruženom radu, čime je ovaj postupak u celini odvojen od postupka utvrđivanja odgovornosti radnika za povredu radne obaveze, te se njegova načela ovde ne primenjuju.
/…/ znači, o posebnom postupku, koji se ne može identifikovati sa disciplinskim postupku, /…/ po oceni Suda, nema mesta ocene /…/ stava 3. člana 18b (koja predviđa /…/ u postupku utvrđivanja moralno-političke nepodobnosti), sa odredbama člana 95. tada važećeg Zakona o pravima i obavezama radnika.
/…/ stava 1. člana 18k, utvrđuje se da /…/ sa rada predstavlja trajno udaljenje /…/ obaveze da se radnik rasporedi na /…/ radno mesto), a u stavu drugom da u toku /…/ postupka radnik može biti privremeno /…/ rada. Sud nije našao osnova za svoju /…/ ni u odnosu na ove odredbe, jer ni /…/ Zakon o pravima i obavezama radnika /…/ radu nije predviđao obavezu već samo /…/ raspoređivanja na drugo radno mesto, /…/ koji ne ispunjava uslove podobnosti /…/ stav 2), s tim da ako odgovarajućeg mesta /…/ radnik ne prihvati ponuđeno radno mesto – prestaje mu svojstvo radnika u udruženom radu. Stoga se, po oceni Suda, osporenim aktom nije morala ni predvideti obaveza raspoređivanja nastavnika koji ne ispunjava uslove /…/ na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi.
Privremeno udaljenje radnika /…/ je vrsta fakultativne /…/ u članu 46. i tada /…/ odnosima radnika u /…/ (“Službeni list SFR”, broj /…/ slučajevima utvrđenim u /…/ predviđa je i Zakon o /…/ za vreme /…/ ličnog dohotka).
Sud je, međutim, našao da odredbe stava 2. člana 18j, po kojoj pri /…/ rešenja, nije bila u saglasnosti sa /…/ 4. člana /…/ Zakona /…/ u udruženom radu.
Iz iznetih razloga odlučeno je kao u izreci.
IU broj 641/79 Zamenik predsednika
Ustavnog suda Srbije:
Vlada Bojanić