Ne pričajte gluposti posle 5. oktobra
● Kakvu ulogu je imao OTPOR pre 5. oktobra?
Plakati, pesnica svuda po gradu… To je Miloševića mnogo nerviralo. Taj simbol je dobar – deluje kao ozbiljna pretnja, predstavlja spremnost da se biju. Ti ljudi su dobijali batine, bili po zatvorima. Prvi put ste imali ljude koji su spremni da se žrtvuju, a ne samo da se foliraju, da idu po inostranstvu i pričaju kako imaju probleme. U smislu čvrstine, jasnog stava, vrlo jasnog cilja, OTPOR je bio dobro zamišljena i definisana organizacija. Ali njima je mandat istekao 5. oktobra. OTPOR je bio otpor Miloševiću, a sada je otpor čemu? Ova vlast može da bude loša, ali ona ima demokratsku legitimaciju. Ne možete da pravite andergraund pokrete otpora, kao u Francuskoj, kada nemate okupaciju. Ako nemate diktatora, ne možete da se borite protiv diktature, kao što više nema smisla priča o nezavisnim medijima. Sada medij može da bude profesionalan ili neprofesionalan, ali nikako nezavisan. Ako se izuzme RTS, šta je sada nezavisni medij? A pitanje da li su neka televizija ili novine bliži ovoj ili onoj političkoj opciji – toga ima i u svetu. Važno je da RTS ne bude blizak nikome, jer je to država. Ko će s kim… Interesi se prepliću. Dakle, aktivisti organizacija za ljudska prava i pobornici nezavisnog novinarstva i ovi iz OTPOR-a kao da ne shvataju da je Milošević otišao. Trebalo bi to da shvate. Sve te priče su već ispričane. Nemamo više da se borimo za ovo ili ono. Izborili smo se za demokratski minimum. Sledeći izbori će biti regularni. Kao i svuda u svetu. Naravno da će biti svačega, ali toga ima svuda. Nema više diktature, policijskih pretnji… Nema smisla da se organizujemo kao pokret otpora kada nema nikog da nas ugnjetava. Napisao sam tekst pre godinu dana koji je izišao u jednom zborniku. Naslov je “Da li si išta planirao 5. oktobra?” To je jako pomodna teza među novinarima. Sada je gore nego što je bilo 5. oktobra. To je jedan zbornik o reformi institucija u izdanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Bavi se institucijama godinu dana kasnije. Šta je sa institucijama godinu dana posle 5. oktobra – s medijima, sudstvom… Tekst je napisan na 5 strana, a osnovna teza je: “ne pričajte gluposti posle 5. oktobra”. Da li je onda bilo gore u medijima? Nije moglo biti gore! Pozatvarano je sve što je moglo da se zatvori, ubijen je novinar-vlasnik i sl. A pričaju da je sada gore nego što je bilo u vreme Miloševića. I to pričaju ozbiljni ljudi. Daleko od toga da ja mislim da je sad ovo fantastična vlast. Ona može da bude loša, ali će otići ako je loša, a onaj nije hteo da ode. U tome je problem!
● Iako ste Vi uređivali “Radio Indeks”, koje medije ste pratili i odakle ste dobijali informacije?
Pa od koga da dobijem informaciju? Mi smo elektronski medij i po definiciji smo najbrži. Bilo je novina koje su profesionalno radile svoj posao, ali one imaju informaciju dan kasnije u odnosu na nas. Agencija “Beta” je dobro radila. Ona je bila dobar izvor. Strane agencije nisu razumele šta se ovde dešava. Kada su one nešto interpretirale, mi smo se hvatali za glavu. Nismo imali od koga. Čitali smo novine, ali ono što je bilo u njima, mi smo znali dan ranije. Drugih elektronskih medija nije bilo u Beogradu. Ili se nisu bavili politikom, ili su bili pod kontrolom SPS-a. Nije bilo ni slobodne televizije ni slobodnog radija. Samo mi. Morali smo maksimalno da razgranamo mrežu da bismo imali informaciju. “Beta” je dobro radila. Šta god da dobiju, oni šalju dalje.
● Kako ste doživeli 5. oktobar 2000. godine?
Pretpostavljao sam da će biti tako. Mislio sam da će biti malo veći otpor, ali sam znao da će se završiti, da će doći do okršaja. Samo sam molio boga da ovi naši geniji od političara ne pristanu na taj drugi krug. To je bila realna opasnost i zato je taj 5. oktobar toliko bitan. Prelomio je. Ništa se spektakularno nije desilo. Milošević nije proteran, ali je bitno da je stavljena tačka. Izbori su bili 24. septembra i od tada je bilo neizvesno – hoće-neće, vodi-ne vodi, hoće li biti drugog kruga. Konačno su zakazali 5. oktobar i bilo je jasno od samog početka, kada su ljudi počeli da dolaze sa strane, da će ta stvar da se okonča. Nisam imao neki naročit utisak tog 5. oktobra, jer smo mi imali toliko posla celog tog dana da sam se tek kasnije osvrnuo. Taj 5. oktobar mi nije baš u sećanju kao neki poseban dan. Bilo je malo više posla. Ništa drugo.
● Ja bih se vratila unazad – zašto ste formirali univerzitetski radio?
Pa nisam ja smatrao da je univerzitetski radio nešto fenomenalno. To je bio način da se pokrene radio stanica. Koristili smo institucije postojećeg sistema da bismo dobili radio stanicu. Moja ideja je bila da to bude profesionalni, komercijalni radio. To “univerzitetski” je bilo samo zato što sam ja bio glavni urednik “Indeksa 202”. Iz te pozicije sam ja to mogao da uradim. Tada nije bilo moguće pokrenuti radio stanicu ni iz čega. U pravnom smislu nije bilo moguće. To je bio jedini način da se pokrene radio stanica. Praktično smo zloupotrebili sistem za radio stanicu. Nemam takav odnos da je biti “univerzitetski” nešto bitno. Nama je bilo bitno da je to radio stanica, odnosno medij koji će raditi onako kako vi mislite da treba – profesionalno, bez zaletanja, nepristrasno, objektivno… To je bila ideja, a ne da je to nešto u vezi sa univerzitetom. To je bila pozicija iz koje sam ja mogao nešto da uradim. Ne mislim da koncepcija univerzitetskog radija može preterano da doprinese informisanju. Postoje dobre ili loše radio stanice. Nema veze da li je univerzitetska ili neka druga. Ne možete 24 časa da pričate o univerzitetu.
(27. maj 2003, Beograd)