Ko su čuvari demokratije
Autor: Marinko M. Vučinić
publicista, Beograd
KO SU ČUVARI DEMOKRATIJE
Ako postoji neka konstanta u srpskoj političkoj istoriji i funkcionisanju partija u našoj sredini, onda je to već klasični nedostatak elementarnog osećanja odgovornosti u političkom delovanju. Primera koji potvrđuju ovu tezu o hroničnom izostanku odgovornosti u našoj politici i obaveze da se odgovara za propuste i kršenje osnovnih demokratskih načela ima svakodnevno i na pretek. Kao jedan od najaktuelnijih i veoma indikativnih primera je nedavni izbor vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda, koji je posle mesec dana doveden u pitanje odlukom ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Odluka ovog ministarstva da ukine odluku o izboru Zorana Alimpića za predsednika i Milorada Perovića za potpredsednika Skupštine grada Beograda zasnovana je na tumačenju da je prekršena izborna procedura, pošto je članom 9. poslovnika Skupštine grada Beograda predviđeno da kandidatura mora biti u pisanom obliku, što je značilo da se morala dati i odgovarajuća pauza kako bi posle uvršćivanja te tačke u dnevni red i drugi odbornici imali šansu da predaju kandidaturu. Na povredu ovih odredbi Poslovnika ukazali su odmah na samoj sednici odbornici SRS i SPS kao pripadnici opozicionih stranaka u gradskoj skupštini, ali to nije imalo nikakvog efekta na sprovođenje dogovorene političke transakcije između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Ove dve stranke nisu se obazirale na argumentovane primedbe o kršenju poslovnika pri realizaciji ovog kadrovskog političkog dogovora, demonstrirajući kako u praksi izgleda politička dominacija većine u gradskoj skupštini. Indikativno je da ove dve stranke veoma teško uspevaju da postignu politički dogovor oko mnogih izuzetno važnih političkih pitanja, ali je očigledno da se, kada imaju zajednički interes u odbrani vlasti koju zajednički vrše, politički dogovori postižu veoma lako i sprovode veoma efikasno, bez obzira što se pri tome krše principi demokratske izborne procedure. Osporavanje odluke o izboru v.d. gradonačelnika predstavnici SRS preneli su i u Narodnu skupštinu Srbije, insistirajući duže od mesec dana da se i sama Narodna skupština izjasni o očitom kršenju demokratske procedure prilikom izbora novog predsednika Skupštine grada Beograda. Tek kada su poslanici SRS krenuli u otvorenu i odlučnu akciju da zbog ovog pitanja kršenja procedure blokiraju rad i samog parlamenta, pronađeno je spasonosno rešenje da se ponovi glasanje u beogradskom parlamentu i tako spreči izbijanje još jedne političke krize i odblokira rad parlamenta.
Veoma je interesantno kako su predstavnici vladajuće koalicije i opozicije reagovali i ocenili predlog nadležnog ministarstva. Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija izjavila je da odluka ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije ustupak SRS-u, ali da je svakako rezultat izrazitog pritiska radikala, jer inače nezakonitosti nije bilo u izboru Zorana Alimpića. Predstavnik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić je ocenio da je ovo prvi put da je vlast javno i zvanično priznala da ne poštuje demokratiju i proceduru, kao ni pravila po kojima radi parlament. Ovo rešenje nije potpuno, jer nije poništilo odluke koje je v.d. gradonačelnika Zoran Alimpić doneo. Međutim, izjava samog Zoran Alimpića svojom političkom osionošću i stranačkom uskogrudošću samo pokazuje da ovom stranačkom funkcioneru nije ni na kraj pameti da se izvini građanima Beograda i podnese odgovornost za očito kršenje poslovnika i demokratskih principa pri izboru skupštinskih funkcionera. On nastupa kao odani i provereni stranački kadar i ne nalazi za shodno da se zapita koliku je političku štetu nanelo ovakvo kršenje demokratske procedure i kakva je njegova lična odgovornost i odgovornost stranke čiji je istaknuti funkcioner. To pitanje ne pogađa ni funkcionere Demokratske stranke Srbije kao pripadnike striktno legalistički opredeljene političke organizacije koji vrše vlast u gradskoj skupštini. Obaviće se ponovno politički dogovoreno biranje i time će priča o ovoj temi biti definitivno okončana. A kakve su političke i društvene posledice, ove stranačke funkcionere mnogo i ne zanima, oni su sigurni sve dok prilježno i odano izvršavaju i sprovode postignute političke dogovore. Oni se nisu zapitali kolika je njihova odgovornost za otvaranje političkog prostora predstavnicima Srpske radikalne stranke da dovedu u pitanje rad parlamenta Srbije, a sebe predstave kao borce za poštovanje demokratske procedure i čuvare demokratije. Ali pitanje odgovornosti nije ni u primisli Zorana Alimpića kao funkcionera Demokratske stranke, jer on samo prilježno i bespogovorno izvršava partijske i političke dogovore i to mu daje za pravo da slavodobitno izjavi kako on očekuje da će ishod glasanja biti identičan kao i 8. oktobra i da će pobediti protivkandidata opozicije. „Biće održani novi izbori i biće mi zadovoljstvo da pobedim moje protivnike. Nadam se će odluka ministarstva olakšati neprijatnu situaciju u Skupštini Srbije i da će parlament početi da se bavi svojim poslom.“ Za njega je očigledno kršenje demokratske procedure u Skupštini Beograda neprijatna situacija, a ponovljeno glasanje će doprineti da se parlament Srbije počne baviti svojim poslom. I ova izjava dovoljno govori koliko su naši stranački funkcioneri izgubili osećaj za odgovornost i koliko su samo u službi svojih stranačkih interesa bez obzira što njihovo kršenje demokratske procedure narušava temelje demokratije u Srbiji i urušava i onako nizak ugled koji parlament Srbije i skupština grada imaju u našoj javnosti. Ali izbori za vršioca dužnosti gradonačelnika će biti ponovljeni i to će ih sprovoditi oni isti stranački funkcioneri koji su i učestvovali u kršenju demokratske procedure. Tako će biti stavljena tačka na ovo neprijatno pitanje, a još jednom ćemo ostati bez odgovora ko je odgovoran za blokadu rada parlamenta Srbije i kakav ugled mogu imati stranački funkcioneri koji imaju hrabrosti da se posle svega što se desilo u gradskoj skupštini Beograda hvališu kako će pobediti i na ponovljenim politički dogovorenim izborima u gradskoj skupštini. Verovatno će ti ponovljeni izbori biti održani pod neizvesnim izbornim sloganom – i posle Alimpića – Alimpić.
O odgovornosti nije govorila ni Nada Kolundžija, jer za nju je važno da nije prekršen zakon i da su se u parlamentu oduprli pritisku radikala. Ako je to zbilja tako, zašto se onda ponavlja postupak izbora u gradskoj skupštini. A još važnije pitanje za funkcionisanje demokratije u Srbije je sadržano u činjenici da bi kršenje procedure u izborima u gradskoj skupštini ostalo prećutano da nije bilo upornog insistiranja predstavnika Srpske radikalne stranke na raščišćavanju političkog spora nastalog zbog kršenja izborne procedure u skupštini grada. To je izuzetno ozbiljno pitanje za predstavnike demokratskih stranaka, koji očigledno ne mogu da prihvate osnovno demokratsko pravilo da njihovi politički dogovori i nagodbe o očuvanju pozicija na vlasti ne mogu biti iznad doslednog i striktnog poštovanja demokratskih načela u našem političkom životu. Ako i dalje poslušni i odani partijski aparatčici budu spremni da bezuslovno sprovode stranačke političke dogovore i po cenu kršenja demokratske procedure i demokratskih načela, a da za takvo delovanje ne snose nikakvu odgovornost, onda se demokratija u Srbiji nalazi u ozbiljnim problemima i pred teškim izazovima. Stranke, i to naročito one koje se pozivaju na svoje demokratsko ustrojstvo i uzvišene principe demokratije, ne mogu biti iznad same demokratije, već naprotiv, one moraju biti jedan od najsnažnijih i najodlučnijih faktora u odbrani i zastupanju demokratskih vrednosti i načela. To će se moći ostvariti jedino ako princip odgovornosti i privrženost demokratskim principima budu iznad pragmatičnih stranačkih političkih dogovora.