Ekstremizam u političkoj retorici XX veka
(Odlomci iz političkih govora političara)
Tekst i izbor citata: Dejan A. Milić
Rat rečima na političkoj sceni zajedničke države južnoslovenskih naroda tokom čitavog dvadesetog veka najčešće je prethodio velikoj režimskoj represiji ili krvavim sukobima političkih oponenata, sa mnogo nedužnih žrtava. Neumerene političke reči i zlokobne političke poruke, koje je najveći broj političara odašiljao političkom auditorijumu, ponajmanje su bile izgovarane radi “sređivanja političkih prilika u zemlji”. One su u velikoj meri podsticale na politički zločin ili su taj zločin opravdavale, što je naročito tragične posledice imalo tokom građanskog rata 1941-1945. godine.
Odškrinemo li samo malo vrata nedavne istorije političke retorike na ovim prostorima suočićemo se sa poražavajućom istinom o gotovo jednovekovnom carovanju teških ostrašćenih reči mržnje i političke halabuke, neutemeljenih u zdravom razumu i izgovorenih bez pokrića u delima političara. Iako se ne može sa potpunom sigurnošću uočiti početak sunovrata političke retorike na ovim prostorima u politički ekstremizam, čini se da je događaj koji će označiti frankeštajnovski rast ekstremnog političkog govora ostrašćeni verbalni okršaj hrvatskih i srpskih poslanika na junskom zasedanju Skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1928. godine, koji je rezultovao ubistvom hrvatskih poslanika u skupštinskom zdanju.
Može se, prema tome, sa dobrom dozom sigurnosti kazati da je dan ciničnog pitanja poslanika Hrvatske seljačke stranke Ivana Pernara “koliko košta srpska oslobodilačka krv”, upućeno srpskim poslanicima kao odgovor na njihovo busanje u grudi “da su svojom krvlju oslobodili nezahvalnu braću”, te opomena srpskog radikala Puniše Račića, upućena skupštinskom obezbeđenju sa skupštinske govornice “da upristoje hrvatske poslanike ili će on sam naći načina da ih umiri”, nakon čega su i usledili skupštinski hici, pravi rođendan ekstremnog političkog govora na ovim prostorima. Govora, koji je svojim uzletom označio sunovrat jedne politički prilično nezrele nacije.
Redakcija časopisa “Hereticus” prenosi citate iz nekih značajnijih govora političkog ekstremizma u proteklih stotinak godina.
* * *
… Nastupio je čas kad između naroda i kralja ne može i ne sme biti više posrednika. … Moja očekivanja kao i očekivanja naroda da će evolucija našeg unutrašnjeg političkog života doneti sređenje i konsolidovanje prilika u zemlji nisu se ostvarila. Parlamentarni red i sav naš politički život dobijaju sve više negativno obeležje, od čega narod i država imaju za sada samo štete. … Parlamentarizam, koji je kao političko sredstvo po tradicijama od moga nezaboravljenog oca ostao i moj ideal, počele su zaslepljene političke strasti zloupotrebljavati u toj meri da je postao smetnja za svaki plodni rad u državi. Žalosni razdori i događaji u Narodnoj skupštini pokolebali su kod naroda veru u korisnost te ustanove. … Tražiti leka u tome zlu u dosadanjim parlamentarnim promenama vlade ili u novim zakonodavnim izborima značilo bi gubiti dragoceno vreme u uzaludnim pokušajima koji su nam odneli nekoliko poslednjih godina. Mi moramo tražiti nove metode rada i krčiti nove puteve. … radi toga rešio sam i rešavam da Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921. godine prestane važiti …
Kralj Aleksandar I Karađorević,
Iz Proglasa povodom zavođenja diktature
6. januara 1929. godine
* * *
… Pre će se Velebit srušiti u more i pre će presušiti Sava, Drava, Dunav i Drina, nego što će se Jugosloveni odreći svoje unitarističke države i svog nacionalnog jedinstva! Mi ćemo u ovoj borbi za pobedu integralnog jugoslovenstva ustrajati protiv svih i protiv svakoga! …
Poslanik Ante Kovač,
Iz govora na 22. redovnom zasedanju Narodne skupštine
Kraljevine Jugoslavije, 1. marta 1934. godine u Beogradu
* * *
… Policija je dobar sluga. Ona služi onoga ko je gazda. Policija nije pevačko društvo niti kaluđerski manastir! …
Poslanik Rista Đokić,
Iz replike na govor poslanika Ive Elegovića
o brutalnom postupanju policije u Hrvatskoj,
na 18. redovnom zasedanju Narodne skupštine
Kraljevine Jugoslavije
* * *
… Ali narodi Jugoslavije protivni su izdajničkoj vanjskoj i unutarnjoj politici vlade Cvetković-Maček. Radni narod Jugoslavije protivan je vladinoj dvoličnoj i upravo neprijateljskoj politici prema Sovjetskom Savezu, kao što je protivan i ogavnoj udvoričkoj politici prema osovinskim silama … To dokazuju mnogobrojne demonstracije i sukobi u toku posljednjih mjeseci. … Narodi Jugoslavije uporno traže oslonac na SSSR, na zemlju napretka i blagostanja, na zaštitnicu nezavisnosti malih naroda. Čitav radni narod Jugoslavije gleda s pouzdanjem i nadom u veliku i moćnu zemlju socijalizma i spreman je da se bori za te svoje zahtjeve. …
Josip Broz Tito,
Iz referata na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ
održanoj novembra 1940. godine u Zagrebu
* * *
… Nema više srpske vojske! Nema više Srbije! Nema gedža, naših krvopija, nestalo je ciganske dinastije Karađorevića, pa i kod nas uskoro drumovi će poželjeti Srbalja, al’ Srbalja više neće biti. Izdao sam drastične naredbe za njihovo potpuno ekonomsko uništenje, a slijede nove – za potpuno istrebljenje. Ne budite slabi ni spram jednoga. Držite uvijek na umu da su to bili naši grobari i uništavajte ih gdje stignete, a blagoslov našeg poglavnika i moj neće vam uzmanjkati … Ali sutra u pritegnuti! Pucat’ će kičma. Poručite to našim neprijateljima. Poručite im: pucat’ će kičma! Nastat’ će čišćenje. Nema milosrđa. … Ja u biti ovdje gvozdena metla, i ja kažem neka mi ni jedan ne dolazi moliti za naše dušmane. … Ja ću ubijati a vi ćete za mnom! …
Dr Viktor Gutić, ustaški stožernik Banja Luke,
Iz govora u Banja Luci 30. maja 1941. godine
Ekstremizam u političkoj retorici XX veka
* * *
… Pred našu naciju u ove dane sudba je ponovo bila stavila pitanje: kome će se privoleti carstvu? Jutros u zoru na to pitanje dat je dogovor: privoleli smo se carstvu nebeskom … Proviđenje nas je upravilo na pravi put, koji je Sveti Sava davno i davno ukazao srpskom narodu. Bog pravde koji nas je do sada čuvao od propasti čuo je glas i molitve naše i ponovo nas je spasao od stramputica i skretanja sa našeg nepromenljivog istorijskog puta … Čeda moja, u Duhu Svetome, ponizimo se svi pred Bogom i uspravimo se pred ljudima. Ako je Bog sa nama, šta nam mogu ljudi? Ako je živeti, da živimo u svetinji i slobodi; ako li je mreti, da umremo za svetinju i slobodu, kao i mnogo miliona pravoslavnih predaka naših. …
Patrijarh Gavrilo Dožić,
Govor preko Radio Beograda 27. marta 1941.
* * *
… Šta se dešava, drugovi? Oni koji izdadoše i prodadoše narod, siti, pjani, ludi i bijesni, oni koji odoše u izdaju i prokletstvo, to učiniše, a mi, drugovi, ostasmo, da bez države, bez oružja, da bez odijela i ishrane, goli, bosi, gladni i žedni, branimo i spašavamo našu domovinu, njeno ime, njenu čast i njenu slobodu! … Ja pozivam cio narod da se ujedini i da ne da ovim gulikožama i pljačkašima koji su dvadeset godina tlačili narod, a danas se skiću od Kaira do Londona, od Londona do Kaira, da se vrate natrag u zemlju. Oni se varaju ako misle da će se vratiti da ponovo sjednu na narodnu grbaču. Mi, Crnogorci oduvijek smo tjerali iz svoje zemlje gulikože i pljačkaše. Vama je poznato da smo mi likvidirali dinastiju Petrovića jer smo u njoj vidjeli nenarodnu vladu, pa smo zbacili i ovu jer je opljačkala pare, odnijela bogatstvo i pobjegla. …
Marko Vujačić,
Iz govora na Drugom zasedanju AVNOJ-a
u Jajcu 29. novembra 1943. godine.
* * *
… Komunisti! Mi smo dva sveta! Između vas i nas nema pomirenja. Vi hulite na Boga – mi ga smatramo svojim zaštitnikom! Vi se odričete kralja – mi za njega ginemo, svesni da tako doprinosimo veličini naše Otadžbine! Vi rušite porodicu i srpstvo, a mi ih ističemo kao glavne nade naših stremljenja, bez kojih bi nam i sama borba bila beskorisna! … Nije daleko dan kad ćete osetiti Božiju pravdu, koju ćemo mi, branioci Srpstva i Otadžbine, nad vama izvršiti!
Nikola Kalabić, četnički vojvoda,
Iz govora održanog 1. marta 1944. u Aranđelovcu
* * *
Glavni zadatak oslobodilačkog pokreta u Srbiji danas se sastoji u ovom: da objasni narodnim masama ko su i šta u stvari hoće ti reakcionari i da uguši njihovo podmuklo rovarenje … da svestranom aktivnošću naroda, do kraja, nedvosmisleno i jednom zauvek, učvrsti bratstvo srpskog naroda sa ostalim narodima Jugoslavije i nemilosrdnom borbom protiv spoljnog neprijatelja i njegovih domaćih slugu vrati tim narodima onaj dug, koji su oni u toku tri i po godine krvavog rata dali i za oslobođenje srpskog naroda…
Milovan Đilas
Iz govora održanog na godišnjicu Oktobarske revolucije,
7.11.1944. u Narodnom pozorištu u Beogradu
* * *
Da je odsečena samo jedna grana, stablo ne bi mnogo osetilo, ali stablo je odsečeno do korena i nama je nanesen veliki bol! … Žalimo ga svi, žali ga svak, žale ga i Nemci! … On je bio veliki čovek. Ono što je posadio, uhvatilo je duboka korena. I sve što je uradio, mirisaće. Dobrovoljci, pevajte u slavu Dimitrija Ljotića! Četnici, pletite mu vence slave! Srbi, spominjite se Dimitrija Ljotića! … Nije mrtav Dimitrije Ljotić! On sada pripada čitavom Srbstvu. On sada pripada nebeskoj Srbiji! A mrtvi su jači nego živi! On je sada jači nego kada je bio živ i sputan! …
episkop Nikolaj Velimirović,
Iz govora nad odrom Dimitrija Ljotića
24. aprila 1945. godine
* * *
Nekad, stidimo se toga, bili smo izdajnici slavne Partije, druga Tita, svih tekovina naše slavne narodne revolucije i socijalizma uopće. Na put te izdaje … bacile su nas i naše lične slabosti, kojima smo bili opterećeni i koje su nam smetale da u sebi izgradimo nesalomljivi lik komuniste. Mi tada nismo imali kvalitete slobodnih ljudi … Bili smo … slabići i beskičmenjaci, kojima je nedostajala osnovna životna perspektiva … Teško je biti izdajnik svoje Partije i naroda. Teški su to bili časovi! Iz poštenja pali smo u nepoštenje … Umjesto toga nastao je u nama lik podmuklog izdajnika, koji je bio spreman na svako nedjelo … Nama je, drugovi, teško, sjećajući se tih mučnih momenata, kad smo bili daleko od druga Tita, naše Partije i naših naroda … Naša slavna Partijo, druže Tito, Domovino, drugovi, evo onih koji su vas nekada sramno izdali, ali koji sada ponovo dolaze u vaše borbene redove, osvježeni i očeličeni! Evo nas jačih, radosnijih i ljepših nego što smo ikada bili! …
Borivoj Viskić,
Iz govora u ime prevaspitanih golootočkih logoraša
kazanog u Rijeci 3. oktobra 1949. godine
* * *
… Pobedićemo, dakle, bez obzira što se i danas, kao nekad, protiv Srbije udružuju njeni van zemlje sa onima u zemlji. Njima poručujemo da uopšte nismo plašljivi … Titovu Jugoslaviju su stvarali u jednoj veličanstvenoj revoluciji jugoslovenski komunisti, jugoslovenska radnička klasa i jugoslovenski narodi. Ona neće izdahnuti za konferencijskim stolom, kako se njeni neprijatelji nadaju. Jugoslavija, stečena velikom borbom, velikom će se borbom i braniti! …
Slobodan Milošević,
Iz govora na Ušću u Beogradu, novembra 1988. godine
… Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, ove bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti. …
Slobodan Milošević,
Iz govora na Gazimestanu, 28. juna 1989. godine
* * *
… Kad Srpski pokret obnove dobije vlast, svaki onaj ko u ruku ovom Raškom zemljom stegne turski barjak, ustaški barjak, albanski barjak, ili bilo čiji drugi državni barjak sem srpskog – ostaće i bez ruke i bez barjaka! …
Vuk Drašković,
Iz govora na mitingu u Novom Pazaru
16. septembra 1990. godine
* * *
… Tome je doprinelo suvišno pasivno držanje srpskog rukovodstva, jer od njega nikada nismo čuli da sve te, koji dočekuju šiptarske separatističke, antisrpski i antijugoslovenski orjentirane neprijatelje, da mi takođe možemo u Beogradu, u našem “Sava centru” pozvati i primiti antislovenački i antihrvatski orijentirane iredentiste, bilo da su Nemci, bilo Italijani … Ergo, nikada u “povjesnim granicama” Hrvatske koje Tuđman voli da ističe, nisu bili ni Rijeka ni Istra, a još manje je Julijska krajina bila u nekoj slovenačkoj državi …
Veljko Guberina,
Iz govora na mitingu NRS u Kragujevcu
9. oktobra 1990. godine
* * *
… A ako treba da se tučemo, bogami ćemo da se tučemo. A nadam se da neće biti toliko ludi da se sa nama tuku. Jer ako ne umemo da radimo i privređujemo, bar ćemo znati dobro da se tučemo.
Slobodan Milošević,
Iz obraćanja predsednicima srpskih opština
12. aprila 1991. godine
* * *
Situacija za Dubrovnik nije opasna. To je prostituisani grad hotelijera, gde dolaze američke babe, britanski pederi, glupi Francuzi i nemačke daktilografkinje. Jugoistočna Evropa je ionako napola kolonija nemačkih daktilografkinja.
Radovan Samardžić, akademik,
Povodom opsade Dubrovnika septembra 1991. godine
* * *
… Zašto Srbima ne reći istinu u oči? Zašto im ne reći kakvi su nam neprijatelji na Zapadu? Zašto im ne reći da nema više ni jedne države koja je naša saveznica, nijedne države koja bi nas podržala, da su oko nas neprijatelji i sa Istoka i sa Zapada? Jedino to može motivisati srpski narod da izdrži. Bez obzira koliko nas mrze i koliki su nam neprijatelji, oni danas ne mogu vojno intervenisati. Nema ko vojno da interveniše. Ima jedna velika sila koja će se iz sopstvenih razloga tome suprotstaviti na Savetu bezbednosti. To je Kina, jer se boji da sutra i kod nje ne dođe do vojne intervencije. U to se možemo uzdati…
Dr Vojislav Šešelj,
Iz govora u Narodnoj skupštini Republike Srbije
17. oktobra 1991. godine
* * *
… Ništa ja nisam osvojio u ovom ratu. Samo sam oslobodio ono što je oduvek bilo srpsko, iako još ni izbliza nisam oslobodio sve što je srpsko. Zadar je pretežno srpski grad … I Trst je stari srpski grad.
general Ratko Mladić,
april 1993. godine
* * *
Lepše se živelo u vreme kad su bile sankcije.
Mirko Marjanović, bivši predsednik Vlade,
decembar 2000. godine