Comments on: Antisemitizam u Srbiji http://www.hereticus.org/arhiva/antisemitizam-u-srbiji.html Časopis za preispitivanje prošlosti Thu, 18 Aug 2011 21:38:58 +0000 hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.2.1 By: Terezia http://www.hereticus.org/arhiva/antisemitizam-u-srbiji.html/comment-page-1#comment-4356 Terezia Fri, 07 Aug 2009 10:24:10 +0000 http://www.hereticus.org/?p=365#comment-4356 Poštovani, Pošto se jedno vreme neću javljati,jer imam svoje razloge,dužna sam gospođama Jovanki i Oliveri odgovor. Ko stoji iza onog naziva -veliko ZLO. Mislim da su ga i same isčačkale ,ali ,drugi ne znaju. Prvo da objasnim. Pravoslavljem se ,po meni ne zove vrovanje kome se priklanjamo kada kao Solomon prvo budemo raskalašni u uzimanju darova života,kada zaboravljamo ,pod izgovorom mladosti na osnovna njegova načela,mislim na Zapovesti i još sijaset veoma pametnih tumačenja pravoslavne vere.Takođe,pravoslavna vera ,po meni nije i katolička,iako potiču iz hrišćanstva,jer ,po katoličkom,Vi možete zgrešiti,potražiti oprost od posrednika koji je uposlen u crkvi za to zadužen,nekoliko Ave Marija,i gotovo. Posle ,opet možete ubiti,slagati,silovati,krasti,i da ne nabrajam ,sve zavisno na kom ste položaju u vlasti i van nje. Prava vera ,ne priznaje to. Pravoslavlje se ne može miriti sa zločinačkim bandama,sa fašistima i zlikovcima,makar oni posle dizali crkve i "prali svoju prošlost" mirenjem sa crkvom,mislim ,ovde ,prevashodno na Pravoslavlje u Srbiji,ali ,Pravoslavlje može pružiti ruku da je takvi poljube i da se najposle do kraja svojih zločinstava pokaju ,postanu smerni ,da iskajavaju svoje grehe ,a, nikako da više vladaju,bore se za vlast i nanovo utiču na živote poštenih građana. Mislim da sam potpuno jasna. Trikovi kojima se koriste ovi sledbenici dole pomenutih imena,veoma su raznoliki,to gospođe ,Jovanka i Olivera dobri znaju. Ti zli ljudi ,pod plaštom vere ,pod šapom zlih ,nikako ne smeju voditi Srbiju u novu budućnost,bolji život,jer u tome nema dobra za naš narod ,za zajednicu naroda ,višenacionalnog sastava. Da,Srbijom trebaju vladati Novi ljudi,ali koji ,Novi. Ne masonerija,ne nikakve sekte,grupacije u grupacijama. Pravi Pravoslavci ,pravi vernici ,iskonski sledbenici Pravoslavlja,ne ovi modernizovani ,koji drugima brane blagodeti iz života ,da bi ih zadržali ,silom od naroda ,za sebe i svoje poslušnike. Nadam se da sam posve jasna i da sam dala odgovore na neka neslaganja u tumačenju ,nakaradnom tumačenju pravoslavlja,moja neslaganja sa nekima iz Pandorine kutije ZLA. ................ Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio "sitan" i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje. Kao učenik Bogoslovije bio je uspešan. Njegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte-obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela Njegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o Njegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao Posle toga, Nikola je bio izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju. Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom "Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve".[1] Sledeću 1909. g. Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio ("filosofija Berklija"). Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. Njegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz "Hrišćanskog vesnika" zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života. Već avgusta 1915. g. on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je "otac Nikolaj bio treća armija" za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. I od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao. Nikolaj je, uz Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca posebno omražen.[4] Nikolaj je uhapšen 1941. godine i odmah zatvoren u manastir Ljubostinju, a zatim je prebačen u zatvor u manastir Vojlovicu kod Pančeva i zatočen tamo zajedno sa Patrijarhom Srpskim Gavrilom Dožićem, strogo kontrolisani oružanom nemačkom stražom. (Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev "Molbeni kanon i Molitva" Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate "Tri molitve u senci nemačkih bajoneta", zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču). 14. septembra 1944. godine Nemci su Vladiku Nikolaja i Patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Tamo su oni zatvoreni u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo (Ehrenbunker), tretirani bolje od ostalih i imali status posebnih zatočenika (Ehrenhäfling). U Dahauu ostaju tri meseca, do decembra 1944. godine kada ih Nemci oslobađaju. Putuju zajedno sa Milanom Nedićem i nemačkim generalom Hermanom Nojbaherom u Sloveniju. Patrijarh se odatle vraća u zemlju, dok Nikolaj odlazi prvo u Austriju, pa potom u Ameriku. Velimirovića neki danas smatraju kontroverznom ličnošću[5][6]. U knjizi „Kroz tamnički prozor“, napisanom tokom zarobljeništva u Dahau, za rat optužuju se nehrišćanske ideologije Evrope, poput: demokratije, komunizma, socijalizma, ateizma i verske tolerancije. U osnovi ovih pojava Velimirović vidi jevrejsko delovanje[7][8]: „To Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedija njenih naroda. Ona ništa ne zna osim onog što joj Židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj Židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost dok joj Židovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. Njeni najučeniji sinovi su bezbožnici (ateisti), po receptu Židova. Njeni najveći naučnici uče da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. Njeni političari kao mesečari u zanosu govore o jednakosti svih verovanja i neverovanja. Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kaptalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. Za čuđenje je da su se Evropejci, potpuno predali Židovima, tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe.“ Nikolaj je ovaj rad napisao u zarobljeništvu i on je objavljen u Lincu, u Austriji, 1985. godine.[9] Prisutno je uverenje da je Velimirović aktivno pomagao Jevreje u vreme rata, mada je samo jedna takva epizoda zabeležena. Ela Trifunović rođena Nojhaus (Neuhaus) je 2001. godine pisala Srpskoj pravoslavnoj crkvi tvrdeći da je nju i njenu porodicu 18 meseci Velimirović skrivao od Nemaca u manastiru Ljubostinji.[10] Adolf Hitler je 1934. godine odlikovao Velimirovića zbog njegovih napora na obnavljanju nemačkog vojnog groblja u Bitolju. Godine 1935. Nikolaj Velimirović je održao predavanje u Beogradu pod naslovom „Nacionalizam Svetog Save“. U tom izlaganju izneo je tvrdnju da su pokušaji Adolfa Hitlera o nemačkoj nacionalnoj crkvi slične idejama Svetog Save o narodnoj veri i crkvi:[5][11] „Ipak se mora odati priznanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u 20-om veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.“ Pocetkom Prvog svetskog rata 1915.god. predsednik srpske vlade Nikola Pasic, pozove Nkolaja u Nis i upucujuci ga u Englesku I Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propaganda, kaze mu odmah da ide. "Pa sta da im kazem", trazio je Nikolaj instrukcije od Pasica. "Kasce ti se samo" odgovori cutljivi Pasic.Imao je puno poverenje u Nikolaja koji je vec bio stekao slavu velikog besednika i bogoslova sirom sveta. Pune cetiri godine Nikolaj je po Engleskoj i Americi drzao brojna predavanja: u crkvama, koledzima, univerzitetima, bioskopskim dvoranama, hotelima, trgovima, objasnjavajuci srpsku oslobodilacku borbu protiv Austrije. Napisao je dvadesetak separatnih knjiga i pisao clanke po njihovim novinama. U Americi je pridobio za srpsku stvar znatan deo naroda i svestenstva i pravoslavnog i katolickog i protestanskog i unijatskog. Nacelnik Engleske armije izjavi posle rata , da je otac Nikolaj bio treca armija, za srpsku stvar. Jedan oficir dodade malo u Sali: "Da on ostade duze I zene bi otisle u rat." A i ovo je tacno, jar je na Krfu bilo nekoliko Engleskih bolnica sa bolnicarkama. I njih vise od pola pomrlo je od tifusa, te su ostavile kosti na dnu Sredozemnog mora, a neke su ostale u Srbiji posle rata. Povest iz zivota Svetog Vladike Nikolaja Srpski Svetac, volio Hitlera, mrzio Jevreje Volio je Hitlera, srpski Sveti Nikolaj Vladika Nikolaj Velimirović: Ponekad se čoveku učini da je put bežbožnički prav, jer vidi bezbožnika gde se bogati i uspeva.O kad bi mu se dalo da vidi kraj toga puta! Vladika Nikolaj Velimirović: Bezbožnik se boji skoropostižne smrti, lopov se boji obijača, ubica se boji mača, gordljivac se boji sramote, klevetnik se boji suda istine. Vladika Nikolaj Velimirović: Ono čega se bezbožnik boji, ono će ga i snaći. Vladika Nikolaj Velimirović: Bog nije stvorio ljude za pogibiju nego za spasenje.Ima li baštovana koji, sejući povrće, želi da mu se povrći sasuši i propadne? Jednu želju bog ima: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate. Vladika Nikolaj Velimirović: Ako bi neko znao broj zvezda na nebu, i imena riba u moru, i zbir trave u polju, i navike zverova u gori, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao voda u rešetu. Vladika Nikolaj Velimirović: Ako bi neko morao pogoditi sve pomisli ljudske i proreći sudbe ljudske, i objaviti svaku tajnu što zemlja krije u dubinama svojim, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao mleko nasuto u nečisti sud, od koga se mleko ukvari. Vladika Nikolaj Velimirović: I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli vaši prijatelji i neprijatelji na zemlji! Ne bojte se dakle da ćete imati suviše prijatelja ni suviše neprijatelja: niti se bojte da će vas vaši neprijatelji savladati, niti se nadajte da će vas vaši prijatelji odbraniti. Samo se starajte da imate Boga za prijatelja i ne bojte se ništa. Vladika Nikolaj Velimirović: Lako je ljudima boriti se sa zverovima.Ljudi imaju oružje koje zveri nemaju Ali je teško ljudima boriti se sa duhovima zlobe, jer ovi se služe oružjem koje ljudi nemaju. Vladika Nikolaj Velimirović: Bogastvo nije život, bogastvo je samo podupirač ovog kratkovremenog zemaljskog života. Vladika Nikolaj Velimirović: Telesni brak je samo simbol duhovnog braka.U telesnom braku prvo pristupaju radosti pa onda gorčine, dok u duhovnom prvo gorčine pa radosti. Vladika Nikolaj Velimirović: Vreća prašine ne povećava vrednost jednom zrnu zlata u prašini. Vladika Nikolaj Velimirović: Od pamtiveka vuci koju jaganjce, a nikad nijedno jagnje nije zaklalo vuka, pa ipak je u svetu više jaganjaca nego vukova. Vladika Nikolaj Velimirović: Pobedavnad gnevom jedna je od najvećih pobeda Hristovog vojnik.Mi se obično gnevimo ili na one koje želimo da povratimo od greha ili na klevetnike svoje.Ali, zaboravljamo pritom da je gnev smrtni greh i da želeći druge da spasemo, sebe gubimo. Vladika Nikolaj Velimirović: Ne poželi išta što pripada bližnjem tvom. Jer, čim si poželeo, već si posejao seme zla u srcu i seme će pasti i rasti, širiti se, i granati se, i gurati tvoje ruke na greh i tvoje noge, tvoje oči, i tvoj jezik, i celo telo tvoje. Jer, telo je izvršni organ duše. Ono što duša hoće, telo mora;i ono što duša neće, telo ne mora. Vladika Nikolaj Velimirović: Gospodar duše gospodar je i tela. Vladika Nikolaj Velimirović: Niko nije veliki ko se ne drži nekoga većega. Vladika Nikolaj Velimirović: Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se. Vladika Nikolaj Velimirović: Nema teže stvari no objašnjavati duhovne stvari ljudima koji telesno misle i rade. Vladika Nikolaj Velimirović: Đavo ne bi imao šta da radi kada ga ljudi ne bi zaposlili. Vladika Nikolaj Velimirović: Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočen i završen život. Odživi ga kao celinu, a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni. Vladika Nikolaj Velimirović: Lenjost je sasvim suprotna prirodi čovekovoj. Priroda je čovekova delatna;ona traži da posluje, da zida, da radi. Lenjost je pouzdan znak iznakaženosti prirode kod jednog čoveka. Vladika Nikolaj Velimirović: Lenjost je jedan od smrtnih grehova jer umrtvljuje dušu u čoveku. Lenjo telo je gnezdo poroka, lenja duša naseobina đavola. Vladika Nikolaj Velimirović: Ko nema strpljenja sa nama kad grešimo, ne voli nas. Ne voli nas ni onaj ko nam ne prašta kad se kajemo za grehe. A najmenje nas voli onaj ko se ne raduje našoj popravci. Vladika Nikolaj Velimirović: Kakvu ljubav prema prijateljima jedan čovek nudi takve će prijatelje i naći. Vladika Nikolaj Velimirović: Ljubav prema roditeljima, to je glavna i osnovna škola ljubavi. Bez te škole ne ide se dalje. Vladika Nikolaj Velimirović: Ne ponesi se mudrošću. Ni tuđom jer nije tvoja. Ni svojom, jer čim si se poneo, znači da je nemaš mnogo. Vladika Nikolaj Velimirović: Istorija beleži dve vrste heroja;one koje žrtvuju svoj život svome idealu i one koje žrtvuju tuđi život za svoje ideale. Vladika Nikolaj Velimirović: Čovek koji uobražava da zna sve stoji ispod onog koji ne zna ništa. Vladika Nikolaj Velimirović: Ako želiš popraviti svet, popravi prvo sebe. Ako želiš popraviti državu, popravi prvo sebe. Ako želiš popraviti narod, popravi prvo sebe. Ako želiš popraviti selo, popravi prvo sebe. Početi od sebe i popraviti prvo sebe-to je Osnovno načelo pravoslavnog narodnog pokreta. CIA se preusmerava ovde. Za ostale upotrebe, pogledajte CIA (razvrstavanje). Central obavještajna agencija SAD, daleko bolje poznatija pod svojom engleskom skraćenicom CIA (Central Intelligence Agency) je obavještajna služba američke vlade, u čijoj nadležnosti se nalazi prikupljanje i analiza podataka o stranim vladama, korporacijama i pojedincima, odnosno davanje takvih podatak raznim drugim odjelima vlade. Treća funkcija CIA je djelovanje kao "skrivena ruka" vlade u tzv. tajnim operacijama, od kojih su neke na rubu zakona, pod okriljem predsjednika. [1] Posljednja funkcija je godinama izvor kontroverzi vezanih uz CIA-u. Sjedište agencije se nalazi u općini Langleyu CDP-u McLean u okrugu Fairfax u državi Virginia, nekoliko milja od rijeke Potomac i središta Washingtona. CIA je dio američke obavještajne zajednice, koje danas vodi direktor nacionalnih obavještajnih službi (DNI). Uloga i funkcije CIA-e su otprilike ekvivalentne MI6 u Velikoj Britaniji i izraelskom Mossadu. ............................ KO SE NE PREPOZNAJE,MOLIM NEKA UPITA ,JA ĆU BITI SLOBODNA DA NAVEDEM IMENA KOJA SLEDE OVU OPCIJU ZLA U SRBIJI. IMENA JE PODOSTA ,MEĐU NAMA SU ,IZGLEDAJU OBIČNO,NO VERUJTE,NIKAKO TO NISU. HVALA NA PROSTORU. TEREZIA UZEL ĐURIN PANČEVO Poštovani,
Pošto se jedno vreme neću javljati,jer imam svoje razloge,dužna sam gospođama Jovanki i Oliveri odgovor.
Ko stoji iza onog naziva -veliko ZLO.
Mislim da su ga i same isčačkale ,ali ,drugi ne znaju.
Prvo da objasnim.
Pravoslavljem se ,po meni ne zove vrovanje kome se priklanjamo kada kao Solomon prvo budemo raskalašni u uzimanju darova života,kada zaboravljamo ,pod izgovorom mladosti na osnovna njegova načela,mislim na Zapovesti i još sijaset veoma pametnih tumačenja pravoslavne vere.Takođe,pravoslavna vera ,po meni nije i katolička,iako potiču iz hrišćanstva,jer ,po katoličkom,Vi možete zgrešiti,potražiti oprost od posrednika koji je uposlen u crkvi za to zadužen,nekoliko Ave Marija,i gotovo.
Posle ,opet možete ubiti,slagati,silovati,krasti,i da ne nabrajam ,sve zavisno na kom ste položaju u vlasti i van nje.
Prava vera ,ne priznaje to.
Pravoslavlje se ne može miriti sa zločinačkim bandama,sa fašistima i zlikovcima,makar oni posle dizali crkve i “prali svoju prošlost” mirenjem sa crkvom,mislim ,ovde ,prevashodno na Pravoslavlje u Srbiji,ali ,Pravoslavlje može pružiti ruku da je takvi poljube i da se najposle do kraja svojih zločinstava pokaju ,postanu smerni ,da iskajavaju svoje grehe ,a, nikako da više vladaju,bore se za vlast i nanovo utiču na živote poštenih građana.
Mislim da sam potpuno jasna.
Trikovi kojima se koriste ovi sledbenici dole pomenutih imena,veoma su raznoliki,to gospođe ,Jovanka i Olivera dobri znaju.
Ti zli ljudi ,pod plaštom vere ,pod šapom zlih ,nikako ne smeju voditi Srbiju u novu budućnost,bolji život,jer u tome nema dobra za naš narod ,za zajednicu naroda ,višenacionalnog sastava.
Da,Srbijom trebaju vladati Novi ljudi,ali koji ,Novi.
Ne masonerija,ne nikakve sekte,grupacije u grupacijama.
Pravi Pravoslavci ,pravi vernici ,iskonski sledbenici Pravoslavlja,ne ovi modernizovani ,koji drugima brane blagodeti iz života ,da bi ih zadržali ,silom od naroda ,za sebe i svoje poslušnike.
Nadam se da sam posve jasna i da sam dala odgovore na neka neslaganja u tumačenju ,nakaradnom tumačenju pravoslavlja,moja neslaganja sa nekima iz Pandorine kutije ZLA.
…………….
Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio “sitan” i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje.
Kao učenik Bogoslovije bio je uspešan. Njegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte-obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela Njegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o Njegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao
Posle toga, Nikola je bio izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju.
Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom “Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve”.[1] Sledeću 1909. g. Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio (“filosofija Berklija”).
Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. Njegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz “Hrišćanskog vesnika” zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života.
Već avgusta 1915. g. on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je “otac Nikolaj bio treća armija” za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. I od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao.
Nikolaj je, uz Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca posebno omražen.[4]
Nikolaj je uhapšen 1941. godine i odmah zatvoren u manastir Ljubostinju, a zatim je prebačen u zatvor u manastir Vojlovicu kod Pančeva i zatočen tamo zajedno sa Patrijarhom Srpskim Gavrilom Dožićem, strogo kontrolisani oružanom nemačkom stražom. (Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev “Molbeni kanon i Molitva” Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate “Tri molitve u senci nemačkih bajoneta”, zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču).
14. septembra 1944. godine Nemci su Vladiku Nikolaja i Patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Tamo su oni zatvoreni u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo (Ehrenbunker), tretirani bolje od ostalih i imali status posebnih zatočenika (Ehrenhäfling). U Dahauu ostaju tri meseca, do decembra 1944. godine kada ih Nemci oslobađaju. Putuju zajedno sa Milanom Nedićem i nemačkim generalom Hermanom Nojbaherom u Sloveniju. Patrijarh se odatle vraća u zemlju, dok Nikolaj odlazi prvo u Austriju, pa potom u Ameriku.
Velimirovića neki danas smatraju kontroverznom ličnošću[5][6].
U knjizi „Kroz tamnički prozor“, napisanom tokom zarobljeništva u Dahau, za rat optužuju se nehrišćanske ideologije Evrope, poput: demokratije, komunizma, socijalizma, ateizma i verske tolerancije. U osnovi ovih pojava Velimirović vidi jevrejsko delovanje[7][8]:
„To Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedija njenih naroda. Ona ništa ne zna osim onog što joj Židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj Židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost dok joj Židovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. Njeni najučeniji sinovi su bezbožnici (ateisti), po receptu Židova. Njeni najveći naučnici uče da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. Njeni političari kao mesečari u zanosu govore o jednakosti svih verovanja i neverovanja. Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kaptalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. Za čuđenje je da su se Evropejci, potpuno predali Židovima, tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe.“
Nikolaj je ovaj rad napisao u zarobljeništvu i on je objavljen u Lincu, u Austriji, 1985. godine.[9]
Prisutno je uverenje da je Velimirović aktivno pomagao Jevreje u vreme rata, mada je samo jedna takva epizoda zabeležena. Ela Trifunović rođena Nojhaus (Neuhaus) je 2001. godine pisala Srpskoj pravoslavnoj crkvi tvrdeći da je nju i njenu porodicu 18 meseci Velimirović skrivao od Nemaca u manastiru Ljubostinji.[10]
Adolf Hitler je 1934. godine odlikovao Velimirovića zbog njegovih napora na obnavljanju nemačkog vojnog groblja u Bitolju.
Godine 1935. Nikolaj Velimirović je održao predavanje u Beogradu pod naslovom „Nacionalizam Svetog Save“. U tom izlaganju izneo je tvrdnju da su pokušaji Adolfa Hitlera o nemačkoj nacionalnoj crkvi slične idejama Svetog Save o narodnoj veri i crkvi:[5][11]
„Ipak se mora odati priznanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u 20-om veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.“
Pocetkom Prvog svetskog rata 1915.god. predsednik srpske vlade Nikola Pasic, pozove Nkolaja u Nis i upucujuci ga u Englesku I Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propaganda, kaze mu odmah da ide. “Pa sta da im kazem”, trazio je Nikolaj instrukcije od Pasica. “Kasce ti se samo” odgovori cutljivi Pasic.Imao je puno poverenje u Nikolaja koji je vec bio stekao slavu velikog besednika i bogoslova sirom sveta.
Pune cetiri godine Nikolaj je po Engleskoj i Americi drzao brojna predavanja: u crkvama, koledzima, univerzitetima, bioskopskim dvoranama, hotelima, trgovima, objasnjavajuci srpsku oslobodilacku borbu protiv Austrije. Napisao je dvadesetak separatnih knjiga i pisao clanke po njihovim novinama. U Americi je pridobio za srpsku stvar znatan deo naroda i svestenstva i pravoslavnog i katolickog i protestanskog i unijatskog. Nacelnik Engleske armije izjavi posle rata , da je otac Nikolaj bio treca armija, za srpsku stvar. Jedan oficir dodade malo u Sali: “Da on ostade duze I zene bi otisle u rat.” A i ovo je tacno, jar je na Krfu bilo nekoliko Engleskih bolnica sa bolnicarkama. I njih vise od pola pomrlo je od tifusa, te su ostavile kosti na dnu Sredozemnog mora, a neke su ostale u Srbiji posle rata.

Povest iz zivota Svetog Vladike Nikolaja

Srpski Svetac, volio Hitlera, mrzio Jevreje

Volio je Hitlera, srpski Sveti Nikolaj
Vladika Nikolaj Velimirović:
Ponekad se čoveku učini da je put bežbožnički prav, jer vidi bezbožnika gde se bogati i uspeva.O kad bi mu se dalo da vidi kraj toga puta!

Vladika Nikolaj Velimirović:
Bezbožnik se boji skoropostižne smrti, lopov se boji obijača, ubica se boji mača, gordljivac se boji sramote, klevetnik se boji suda istine.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Ono čega se bezbožnik boji, ono će ga i snaći.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Bog nije stvorio ljude za pogibiju nego za spasenje.Ima li baštovana koji, sejući povrće, želi da mu se povrći sasuši i propadne? Jednu želju bog ima: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Ako bi neko znao broj zvezda na nebu, i imena riba u moru, i zbir trave u polju, i navike zverova u gori, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao voda u rešetu.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Ako bi neko morao pogoditi sve pomisli ljudske i proreći sudbe ljudske, i objaviti svaku tajnu što zemlja krije u dubinama svojim, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao mleko nasuto u nečisti sud, od koga se mleko ukvari.

Vladika Nikolaj Velimirović:
I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli vaši prijatelji i neprijatelji na zemlji! Ne bojte se dakle da ćete imati suviše prijatelja ni suviše neprijatelja: niti se bojte da će vas vaši neprijatelji savladati, niti se nadajte da će vas vaši prijatelji odbraniti. Samo se starajte da imate Boga za prijatelja i ne bojte se ništa.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Lako je ljudima boriti se sa zverovima.Ljudi imaju oružje koje zveri nemaju Ali je teško ljudima boriti se sa duhovima zlobe, jer ovi se služe oružjem koje ljudi nemaju.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Bogastvo nije život, bogastvo je samo podupirač ovog kratkovremenog zemaljskog života.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Telesni brak je samo simbol duhovnog braka.U telesnom braku prvo pristupaju radosti pa onda gorčine, dok u duhovnom prvo gorčine pa radosti.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Vreća prašine ne povećava vrednost jednom zrnu zlata u prašini.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Od pamtiveka vuci koju jaganjce, a nikad nijedno jagnje nije zaklalo vuka, pa ipak je u svetu više jaganjaca nego vukova.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Pobedavnad gnevom jedna je od najvećih pobeda Hristovog vojnik.Mi se obično gnevimo ili na one koje želimo da povratimo od greha ili na klevetnike svoje.Ali, zaboravljamo pritom da je gnev smrtni greh i da želeći druge da spasemo, sebe gubimo.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Ne poželi išta što pripada bližnjem tvom. Jer, čim si poželeo, već si posejao seme zla u srcu i seme će pasti i rasti, širiti se, i granati se, i gurati tvoje ruke na greh i tvoje noge, tvoje oči, i tvoj jezik, i celo telo tvoje. Jer, telo je izvršni organ duše. Ono što duša hoće, telo mora;i ono što duša neće, telo ne mora.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Gospodar duše gospodar je i tela.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Niko nije veliki ko se ne drži nekoga većega.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Nema teže stvari no objašnjavati duhovne stvari ljudima koji telesno misle i rade.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Đavo ne bi imao šta da radi kada ga ljudi ne bi zaposlili.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočen i završen život. Odživi ga kao celinu, a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Lenjost je sasvim suprotna prirodi čovekovoj. Priroda je čovekova delatna;ona traži da posluje, da zida, da radi. Lenjost je pouzdan znak iznakaženosti prirode kod jednog čoveka.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Lenjost je jedan od smrtnih grehova jer umrtvljuje dušu u čoveku. Lenjo telo je gnezdo poroka, lenja duša naseobina đavola.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Ko nema strpljenja sa nama kad grešimo, ne voli nas. Ne voli nas ni onaj ko nam ne prašta kad se kajemo za grehe. A najmenje nas voli onaj ko se ne raduje našoj popravci.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Kakvu ljubav prema prijateljima jedan čovek nudi takve će prijatelje i naći.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Ljubav prema roditeljima, to je glavna i osnovna škola ljubavi. Bez te škole ne ide se dalje.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Ne ponesi se mudrošću. Ni tuđom jer nije tvoja. Ni svojom, jer čim si se poneo, znači da je nemaš mnogo.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Istorija beleži dve vrste heroja;one koje žrtvuju svoj život svome idealu i one koje žrtvuju tuđi život za svoje ideale.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Čovek koji uobražava da zna sve stoji ispod onog koji ne zna ništa.

Vladika Nikolaj Velimirović:
Ako želiš popraviti svet, popravi prvo sebe.
Ako želiš popraviti državu, popravi prvo sebe.

Ako želiš popraviti narod, popravi prvo sebe.
Ako želiš popraviti selo, popravi prvo sebe.
Početi od sebe i popraviti prvo sebe-to je

Osnovno načelo pravoslavnog narodnog pokreta.

CIA se preusmerava ovde. Za ostale upotrebe, pogledajte CIA (razvrstavanje).

Central obavještajna agencija SAD, daleko bolje poznatija pod svojom engleskom skraćenicom CIA (Central Intelligence Agency) je obavještajna služba američke vlade, u čijoj nadležnosti se nalazi prikupljanje i analiza podataka o stranim vladama, korporacijama i pojedincima, odnosno davanje takvih podatak raznim drugim odjelima vlade. Treća funkcija CIA je djelovanje kao “skrivena ruka” vlade u tzv. tajnim operacijama, od kojih su neke na rubu zakona, pod okriljem predsjednika. [1] Posljednja funkcija je godinama izvor kontroverzi vezanih uz CIA-u.
Sjedište agencije se nalazi u općini Langleyu CDP-u McLean u okrugu Fairfax u državi Virginia, nekoliko milja od rijeke Potomac i središta Washingtona. CIA je dio američke obavještajne zajednice, koje danas vodi direktor nacionalnih obavještajnih službi (DNI). Uloga i funkcije CIA-e su otprilike ekvivalentne MI6 u Velikoj Britaniji i izraelskom Mossadu.

……………………….
KO SE NE PREPOZNAJE,MOLIM NEKA UPITA ,JA ĆU BITI SLOBODNA DA NAVEDEM IMENA KOJA SLEDE OVU OPCIJU ZLA U SRBIJI.
IMENA JE PODOSTA ,MEĐU NAMA SU ,IZGLEDAJU OBIČNO,NO VERUJTE,NIKAKO TO NISU.
HVALA NA PROSTORU.

TEREZIA UZEL ĐURIN
PANČEVO

]]> By: Anonymous http://www.hereticus.org/arhiva/antisemitizam-u-srbiji.html/comment-page-1#comment-3886 Anonymous Wed, 15 Jul 2009 07:50:37 +0000 http://www.hereticus.org/?p=365#comment-3886 Jevreji su uvek dobrodosli u Srbiji! Jevreji su uvek dobrodosli u Srbiji!

]]>