Voždovo srboljublje
Odnos prema tradiciji i Crkvi
Iako je na početku uspona više puta isticao da je on komunista, i Srpska pravoslavna crkava je u Slobodanu Miloševiću videla pravog Srbina, koji će SPC vratiti poziciju u društvu, kakvu, po mišljenju crkvenih velikodostojnika, i zaslužuje. Kažu da je u trenucima svoje najveće slave vožd rešio da poseti Hilandar.
Opredelio se za helikopter, koji je sleteo na manastirsku baštu i usput je uništio, a kada je prišao monaškom bratstvu, pozdravio ih je sa jednim glasnim “Zdravo”. Na to se većina monaha povukla u svoje kelije.
Nikada nije prisustvovao nijednom obeležavanju verskog praznika značajnog za srpski narod, krsnu slavu nije slavio, a za sve vreme svoje vladavine, na insistiranje njegove supruge, slavljen je 29. novembar, po mišljenju srpskih nacionalista, uz 27. mart, najcrnji dan srpske istorije u ++XX veku. Ironija sudbine je htela da ga njegovi politički protivnici izruče u Hag na Vidovdan, verski praznik, jedan od najznačajnijih datuma u srpskoj kolektivnoj svesti.
Porodični i društveni život
Nacionalni lideri tradicionalističke provenijencije, u koje pristalice svrstavaju Miloševića, ulažu veliki trud da svoj porodični život prikažu kao uzoran, kako bi se puk uverio da mu je na čelu, ono što Srbi vole da istaknu, “dobar domaćin”. Sledstveno tome, takva porodica (koja je obavezna, inače bi lider odmah bio označen kao osoba neprihvatljivog seksualnog opredeljenja) ima ženu koja je u senci jakog muža, ali je prisutna u javnosti, pogotovo je aktivna u humanitarnim poslovima, interesuje je umetnost i sl. S druge strane, deca su ili studenti na prestižnim fakultetima, dobri sportisti, ili su stranački aktivisti koji nesebično pomažu svome ocu u teškom i odgovornom zadatku vođenja nacije.
Naravno, kod Slobodana Miloševića je i ovde sve dijametralno različito. U drugoj polovini 90-tih praktično sve poluge vlasti preuzima njegova žena i njena partija bez članstva, JUL. Jedna njena rečenica u kolumnama koje je pisala po raznim novinama, u slučaju da je neko od kadrova SPS pomenut u negativnom kontekstu bila je dovoljna za kraj karijere dotičnog. JUL je u tolikoj meri potisnuo SPS da su postepeno najveći, doduše tihi, neprijatelji Mire Marković postali članovi Socijalističke partije Srbije.
Ni sa decom nije drugačije. Od talentovanog vozača relija, sin se preobrazio u jednog od žešćih momaka u Srbiji, sa bogatstvom čije je poreklo tata pokušao da objasni već legendarnim Markovim nošenjem gajbi u mladosti. S druge strane, ćerka je preko noći postala medijski magnat, gde je svaka bolja srpska firma morala da ima reklamu.
Društveni život Slobodana Miloševića je posebna priča. Odvajkada su političari voleli pojavljivanje u javnosti, dok je za našeg vođu to bila nužda, pa se ponekad sticao utisak da su ga nekad morali i za rukav vući da bi se pojavio u javnosti. Nije ga bilo na izložbama, operskim i pozorišnim predstavama, na utakmicama. S godinama je postajao sve zatvoreniji, tako da se na kraju viđao samo na kanabetu u predsedništvu Srbije, u razgovoru sa raznolikim likovima iz zemlje i inostranstva, neuspešno braneći svoju istinu o balkanskim sukobima.
Zaključak
Objašnjenja tipa da je većina srpskog naroda zbog autoritarne prošlosti, nedostatka demokratskih tradicija, slabe obrazovne strukture, sklona da daje bezrezervnu podršku diktatorima, imaju uporište, ali ipak ostaje zagonetka zašto i sada, posle svega, značajan deo srpskog naroda veruje u Miloševića. A letimičan pogled na protekle deceniju i po u Srbiji nameće samo jedan zaključak: tragedija srpskog naroda je u tome što mu se u prelomnim godinama svetske istorije, kada je trebalo videti da se urušavanjem komunizma drastično menja dotadašnji odnos snaga u svetu, na čelu našla jedna ličnost poput Slobodana Miloševića, koja je ceo jedan narod odvela na stranputicu iz koje će se teško u dogledno vreme izvući.