Nadzirana podela Kosmeta ili o novoj balkanskoj ravnoteži
Autor: Dr Neven Cvetićanin
Rezime: Rad pokušava da pronikne u moguće scenarije raspleta tkz. kosovskog čvora, i razmatra šta bi svaki od njih značio za Srbiju i njenu državnu politiku. Rad iznosi tezu, da najviše što Srbija, ukoliko svi poznati faktori koji određuju kosmetsku krizu ostanu pri svojim pozicijama i nastave se postojeće tendencije razrešenja krize, može izvući u ovome momentu jeste tkz. nadzirana podela Kosova i Metohije. To ne bi predstavljalo ni pobedu ni poraz Srbije, već bi, govoreći fudbalskim jezikom, predstavljalo «nerešen rezultat» i «podelu bodova» u utakmici Srba i Albanaca za Kosmet. Rad smatra da je predloženi model nadzirane podele Kosova i Metohije optimalan način kako bi se u regionu sačuvao mir, pogotovo što se taj model stavlja u relaciju spram političke situacije u Bosni i Hercegovini. Konačno, rad više predstavlja jedan krokí u kome se daju opšti obrisi strategije kojom bi se mogao izbeći novi ratni sukob na Kosmetu, negoli što predstavlja temeljno i precizno razrađen koncept. U svrhu očuvanja regionalnog mira i stabilnosti rad predlaže odustajanje od klasične definicije suvereniteta kako za Srbe, tako i za Albance i mesto toga usvajanje jedne strategije tkz. postmodernog «podeljenog suvereniteta» koja bi se na Kosmetu mogla sprovesti uz pomoć međunarodne zajednice upravo kroz predloženi model nadzirane podele Kosova i Metohije
Ključne reči: mir i stabilnost, Kosmet, Srbi, Albanci, utakmica, nerešen rezultat, podeljen suverenitet, nadzirana podela Kosova i Metohije
Pre gotovo pola veka veliki ekonomista Jozef Šumpeter pronicljivo je zaključio da društvene nauke treba da se drže konkretnih zaključka i da se okanu pokušaja da proriču sudbinu i budućnost vaskolikom građanstvu. Proricanje bi svakako više priličilo proročicama zaodenutim u svilene marame, negoli ozbiljnim istraživačima čiji je posao da svaki stav argumentuju i da tako zadobiju naučni legitimitet. Šumpeter je bio svestan da – ukoliko izvesna situacija zahteva da društveni naučnici aktiviraju «šesto čulo» i daju odgovor na ono čuveno i jednostavno pitanje – «šta će se desiti» – treba biti oprezan i svestan ograničenog važenja svih takvih sudova o budućnosti.1
Situacija sa Kosovom i Metohijom – u Srbiji ili van nje, pri kraju ove naše 2007. godine, takva je da sigurno ne možemo ostati samo pri stručnim analizama koje bi govorile o «uzrocima sadašnjeg stanja», već zahteva da se, snoseći sve rizike, zapustimo u razmišljanje o budućnosti i o posledicama mogućih rešenja kosmetskog problema. Stoga nam valja, imajući na umu citirane Šumpeterove reči o uslovnom važenju bilo kakvog društvenog predviđanja, proniknuti u moguće scenarije raspleta tkz. kosovskog čvora. Taj čvor može biti, sa jedne strane, razrešen i raspetljan, ali on može biti, sa druge strane i naprosto presečen, što i u jednom i u drugom slučaju dovodi do izvesnih rešenja, ali bi u prvom slučaju ona bila konstruktivna i mirna, a u drugom slučaju bi ona morala biti destruktivna i više ili manje nasilna. Ovaj tekst polazi od pretpostavke da pre svega državi Srbiji, ali i drugim faktorima na zapadnom Balkanu, ne odgovara bilo kakvo «presecanje» kosovskog čvora, odnosno da im u ovome momentu ne odgovara rešavanje ovog problema vojnim sredstvima, bez obzira ko bi ih i kako koristio. Nasuprot tome, čvrsti utisak autora ovog članka je da pre svega državi Srbiji odgovara polako «raspetljavanje» ovoga čvora, odnosno nastavak diplomatsko-političke igre na međunarodnom nivou, u kojoj bi se mogli postići određeni rezultati. Jednostavnije rečeno, ukoliko se Albancima žuri da dobiju nezavisnost, Srbiji se, naravno, ne žuri da ustupi svoj suverenitet na teritoriji Kosova i Metohije. Stoga bi svaki eventualni oružani sukob Srba i Albanaca oko statusa Kosmeta samo ubrzao stvari i išao na ruku albanskim interesima da se status Kosmeta definitivno i brzo razreši, a radio direktno protiv srpskih interesa koji u ovome momentu mogu biti branjeni samo u «vakumu» između deklarativnog suvereniteta i faktičkog neprisustva države Srbije na Kosmetu. Vrlo profano rečeno, državi Srbiji u ovome momentu odgovara kretanje u «vakumu», dok kosovskim Albancima, kako sami ističu, ne odgovara ništa sem nezavisnosti. Stoga je glavni problem, kako da Srbija uz pomoć svojih saveznika u međunarodnoj zajednici, održi «vakum» na Kosmetu i ne dozvoli da situacija sklizne ka nekom definitivnom rešenju statusa koji je gotovo u svim varijantama za Srbiju nepovoljan. Rečeno fudbalskim jezikom, Srbija u nedostatku mogućnosti da postigne efektivan pogodak i obezbedi pobedu, treba da vrši opstrukciju igre i da iz čitave situacije izvuče makar nerešen rezultat. Ukoliko je posve teško da Srbija – pod postojećim okolnostima u međunarodnoj politici i pod postojećim okolnostima u demografskoj situaciji na Kosmetu – pobedi u natezanju kosovskog kanapa, treba učiniti sve da ona tamo makar ne izgubi i spasi svoju čast jednim «nerešenim rezultatom». Sada se postavlja pitanje – šta je uopšte, ne samo za državu Srbiju, već pre svega za kosmetske Srbe kao ljude od krvi i mesa, «nerešen rezultat» na Kosovu i Metohiji? Da bi odgovorili na to pitanje trebamo ući u analizu mogućih scenarija raspetljavanja kosovske krize, od kojih su neki bolji, a neki lošiji po Srbiju i Srbe sa Kosmeta i videti koji od njih predstavljaju pobedu, koji poraz, a koji bi u ovome momentu predstavljali željeni «nerešen rezultat» ili «podelu bodova» između Srba i Albanaca.
Pobedu Srbije na Kosmetu predstavljalo bi rešenje po kome bi ona ne samo sačuvala svoj formalni suverenitet na ovoj teritoriji, već obnovila i svoj faktički suverenitet i na čitavom prostoru, neupitno svoje pokrajine, opet funkcionisala sa punim državnim kapacitetom. Pod postojećim okolnostima ovakvo rešenje se čini nadrealnim, pa ćemo ga, teška srca, ali trezvene glave, isključiti. No, pobedu Srbije na Kosmetu bi predstavljalo i očuvanje makar formalnog suvereniteta nad ovom teritorijom, verifikovanog od najvažnijih faktora međunarodne zajednice, što bi ostavilo nadu da bi Srbi nekad u budućnosti, sa punim pravom, mogli da na Kosmetu obnove svoju državnost, bez obzira što bi u narednim godinama njihovo prisustvo u ovoj pokrajini bilo tek simbolično. Ovakvo rešenje ima moćne neprijatelje u međunarodnoj zajednici koji se očigledno upinju da Srbija odustane od bilo kakvog suvereniteta nad Kosmetom, što ovakvo rešenje čini ne samo neizvesnim, već i teško odbranjivim, bez obzira što su na strani Srbije argumenti međunarodno-pravne prirode. Stoga je i bilo kakva pobeda Srbije na Kosmetu teško ostvarljiva, jer je najbolje rešenje za nas gotovo nadrealno, a priželjkivano rešenje ima svoje moćne protivnike u međunarodnoj zajednici za koje je teško pretpostaviti da će pristati da makar formalni, a celoviti suverenitet nad Kosmetom ostane u srpskim rukama. Time se priče o srpskim pobedama na Kosovu i Metohiji iscrpljuju.
Sa druge strane, trebamo definisati šta bi nesumnjivo predstavljalo poraz države Srbije na Kosmetu, kako bismo konačno došli i do onoga što bi se moglo smatrati «nerešenim rezultatom». Stoga treba da razmotrimo najgore moguće scenarije razrešenja kosmetske krize koji bi predstavljali nesumnjiv poraz srpskih, a i konačnu pobedu albanskih interesa. Najgori scenario po Srbiju bi bio onaj po kome bi Albanci stekli nad čitavom teritorijom Kosova pun i bezuslovan suverenitet koji bi se kao takav potvrdio u međunarodnoj zajednici, što bi verovatno izazvalo egzodus srpskog stanovništva i u konačnom zbiru ostavilo Srbiju ne samo poraženom, već i poniženom. Ipak, premda postoje izvesne opasnosti od ovog scenarija, on ipak nije realan, jer u ovome trenutku niko ne nudi Albancima potpunu i bezuslovnu nezavisnost, već i najbliži albanski saveznici govore o «nadgledanoj» i «nadziranoj nezavisnosti» – što je sa teorijsko-pravnog stanovišta contradictio in adiecto i neka vrsta postmoderne kovanice koja je bila nepoznata klasičnoj pravnoj teoriji u njenom tretiranju pitanja suvereniteta.2 No, prethodna formulacija je zgodna da se kroz nju obezbedi prisustvo na Kosmetu onih međunarodnih sila kojima očigledno nije do nekog samostalnog i nezavisnog albanskog Kosova, koliko do njihovog prisustva na ovoj teritoriji o čemu rečito govori izgradnja ogromne infrastrukture na ovom području – od baze Bondstil pa nadalje.3 Bilo kako bilo, kad već govorimo o negativnim scenarijima za Srbiju na Kosmetu, nesumnjivo je da bi i bilo kakva «nadzirana nezavisnost» Kosova značila za Srbiju poraz, bez obzira što je ovo povoljnije rešenje od bezuslovne i potpune nezavisnosti. Naime, u oba slučaja bi prisustvo Srbije kao države sa Kosmeta potpuno nestalo, dok bi u drugom slučaju možda samo srpsko stanovništvo ostalo na ovoj teritoriji, ali u pravnom poretku u kome bi možda ne formalno, ali faktički bili građani drugoga reda odsečeni od matice. Rezimirajući možemo reći da je bilo kakva nezavisnost Kosova – bezuslovna ili «nadzirana» za Srbiju poraz. Stoga glavni cilj za državu Srbiju mora biti da spreči poraz, odnosno da, prvenstveno diplomatskom igrom, spreči bilo kakvu nezavisnost Kosova, i da se u nedostatku boljih rešenja, izbori makar za «nerešen rezultat». I ovako dolazimo do tog, fudbalski rečeno, pominjanog i željenog «nerešenog rezultata».
- On je odlično definisao granice svakog pokušaja tkz. društvenog predviđanja, gde ono nije nemoguće, ali gde važi samo pod određenim uslovima: «Ono što je važno u svakom pokušaju društvenoga predviđanja nije ono da ili ne koje sabire činjenice i argumente što vode tom zaključku, već su važne same činjenice i argumenti. Oni sadrže sve ono što je u konačnom rezultatu znanstveno. Sve drugo nije znanost, nego proricanje. Analiza, svejedno ekonomska ili neka druga, nikada ne donosi više od iskaza o tendencijama koje postoje u proučavanom modelu. A one nam nikada ne kažu što će se dogoditi s tim modelom, nego samo što bi se dogodilo kad bi one nastavile delovati, kao što su delovale u vremenu obuhvaćenim našim promatranjem i ako se ne bi nametnuo ni jedan drugi činilac. «Neizbežnost» ili «nužnost» ne mogu nikada značiti više od ovoga» – Jozef Šumpeter – Kapitalizam, socijalizam, demokracija – Plato, Beograd, 1998. [↩]
- No, kao što ćemo videti kasnije ova postmoderna formulacija može, doduše u drugom kontekstu, biti upotrebljena za zaštitu srpskih interesa, ukoliko naše diplomate odustanu od insistiranja na klasičnim definicijama suverenosti. [↩]
- U ovoj činjenici se, kao što ćemo videti kasnije, upravo krije šansa Srbije da onemogući da Albanci realizuju potpunu i međunarodno priznatu nezavisnost Kosova [↩]