Čudna šuma
Otkuda moje oči,
na licu tvome
Anđele,
Brate.
A ispod ovoga, na drvenoj tabli možete pročitati još i ovo: nasmešite se, sutra će biti gore!
Dobro došli u Čudnu Šumu, zemlju velikih temperaturnih razlika. Ja ću biti Vaš vodič na ovom putu, pa ako ste spremni, mogli bismo da krenemo.
Naziv ove zemlje je prosto Čudna Šuma, mada je poznata i kao Nebeska Šuma, u poslednje vreme može se čuti naziv Čudna Šuma, a još uvek ima i onih koji bi voleli da se zove Kraljevina Čudna Šuma.
Zanimljivo je kako ljudima malo treba da budu srećni, i još zanimljivije kako im često baš to malo nedostaje. Na prvi pogled ova v.d. država je nalik svakoj drugoj: svaki 10. stanovnik je v.d. homoseksualno opredeljen, u njoj v.d. roditelji prodaju svoju decu, v.d. ministri gaze ljude po ulicama, a ono malo preživelih se hrani iz kontejnera.
Naravno, razuman čovek ovde nikada ništa nije postigao. Ono što bi još valjalo naglasiti je da je ova šuma bila poligon za snimanje nekih najpoznatijih bajki na svetu: tamo, kod onog panja, Crvenkapa je prvi put poljubila vuka, u onoj kolibi su se iglali maloletni Ivica A. i Marica A., a na onom proplanku Zlatokosa je pevala ”Računajte na nas”. Sve je bilo tako mirno i idilično. Ali kao po onoj narodnoj, ako nešto može da pođe naopako, poći će.
Čudnom šumom dugo je vladao Čarobnjak iz Oza… ne, pogrešio sam, Čarobnjak iz Plavog Voza. Veliki mag i iluzionista. Trikovi kojima se proslavio još uvek se pamte. Tako je, recimo, uspeo da svrsta sve nesvrstane, stanovnicima glavnog grada Čudne Šume prvi put je prikazao crnca, a legenda kaže da se one noći kada je umro na nebu pojavila jedna nova zvezda, veća i sjajnija od svih ostalih. Biće ipak da je samo svanulo. Posle njegove smrti, ljudi sa svih strana su pokušavali da ponove podvige Velikog vođe, ali bez ikakvog uspeha. To, Bogu hvala, majka više ne rađa.
Bilo kako bilo, njega više nema, a o mrtvima ne vredi raspravljati. Uostalom, čitali ste da su vođe slepci. Šta je bilo pre njega, niko ne zna. Pošto se istorija ponavlja, a svaki put sve više košta, stavljene su oštre zabrane na bilo kakvo sećanje, a svako ko ih prekrši osuđen je da se javno odrekne svog jeretičkog učenja ili će na lomači biti proglašen za radikala.
A šta će nam istorija kada u nju ne možemo svi da stanemo?
O Čudnoj Šumi kruže razne priče. Jedna kaže da je nekada davno, duboko u srcu šume, živeo mudar kralj, koji je na samrti svom narodu poručio: Narod koji nema svoju zemlju, ne može se nazvati narodom. Srce mudrog kralja tada je prestalo da kuca, a vreme je izbrisalo njegove reči. Vekovi su doneli zaborav, ali je kletva ostala. I kada su napuštali zemlju praočeva, za njima su krenuli mrak i tišina, a ostali su krstovi i svitanje iz pamtiveka, goreći u ognju…
Neka je prokleta zemlja u kojoj su paščad puštena, a kamenje vezano.
Ali to nije sve. Malo ko zna da bi jednim svojim delom Čudna Šuma trebalo da izlazi i na plavetno more. Cena trogodišnjeg letovanja je prava bagatela: 1 minut himna, 4 glisera i 7 Moldavki. Ipak za većinu građana ono je vidljivo samo iz najviših krošnji, i to isključivo kada je vedar dan.
Ćeraćemo se mi još, izgleda.
Iskustvo nam kaže da najgora vremena nisu ona u kojima se bojimo da govorimo istinu, već ona u kojima nas je strah da je slušamo. Zato bih mogao da kažem da u Čudnoj Šumi ništa ne funkcioniše; mogao bih da kažem da su ovde ljudi uvek spremni da rade, samo ne danas; mogao bih takođe da kažem da u njoj ništa ne uspeva tako dobro kao izbori, i da je u Čudnoj Šumi prečica najduže rastojanje između dve tačke. Mogao bih, ali se plašim da je i bez toga ovaj život opasan po zdravlje.
Andrić je jednom prilikom rekao: Ono što ne boli nije život, ono što ne prolazi nije sreća. Tako je i ovde. Imala je Čudna Šuma svoje uspone i padove, i baš kada su pomislili da im je konačno krenulo, otkrili su da su na nizbrdici. Sreća u nesreći je što sa dna nemaš gde da padneš.
Ali nije sve tako crno. Evo, recimo, pare nisu problem. Para nema. Sredstvo plaćanja u zemlji je magla, koje ima u velikim količinama preko cele godine. Najbogatiji građani šume su se obogatili prodajući maglu, jer su na vreme uočili njena magična svojstva. To je prah bele boje, bez ukusa, mirisa i ima pozitivno dejstvo na sva čula.
Sada se sigurno pitate: Pa dobro, kakvi su to ljudi zaslužili Čudnu Šumu?
O njima se malo zna. Sami za sebe vole da kažu da su potomci dezertera iz 1389., ali, kada su oni u pitanju, ništa nije sigurno. Kada su u gostima veoma su gostoljubivi: inače su krotki, miroljubivi i izrazito apolitični, izuzev kada je politika u pitanju. Iako nemaju velike želje i snove, stanovnici Čudne Šume imaju državni praznik koji proslavljaju svakog trećeg utorka u februaru. Po poslednjim procenama, ove godine to će ponovo biti 29. novembar.
Odskoro su počeli da se interesuju i za muziku. Pored nacionalnih instrumenata, kao što su truba i gusle, cela država je počela da ide i na doboš. Pa, ko još nije čuo za hitove grupa kao što su FPP Nedođija Ltd ili Hoću-Neću Danone.
A sada ono najvažnije: kako prepoznati stanovnika Čudne Šume. Ako ste u Hagu, veoma lako, ne možete da ih promašite. Inače raspoznavaćete ih po hrabrosti, i po tome što stalno pričaju jer nemaju ništa pametno da kažu. Da, ima još nešto, po prirodi su veseli i skloni su Radovanu.
I tako, mi se raspričali, a već smo stigli do drugog kraja Čudne Šume. Kao što ste mogli da primetite, istina uvek najgluplje zvuči, i zato, kada završim, ničega se više nećete sećati.
Možete slobodno otvoriti oči.
Dragoslav Otašević1
- Dragoslav Otašević (Čačak, 1983.) je apsolvent Pravnog fakulteta u Beogradu. Tri godine uspešno je nastupao na takmičenju u besedništvu: 2004. godine na zadatu temu osvojio je prvo mesto žirija i prvo mesto publike. Sledeće godine Otašević je po mišljenju žirija bio drugi u kategoriji slobodna tema (”Čudna Šuma”), dok mu je publika dodelila prvo mesto. U kategoriji slobodna tema Otašević je bio uspešan i 2006. godine, kada je po odluci žirija osvojio drugo mesto (tema ”Ja predsednik”), a publika mu je po treći put dodelila prvo mesto. Na takmičenju u besedništvu Instituta za retoriku Pravnog fakulteta u Nišu, ovaj uspešan orator osvojio je prvo mesto u disciplini slobodna tema. Otašević je sa uspehom nastupao i na takmičenju besednika u Sremskoj Mitrovici 2006. i 2007. godine. [↩]