Vi ste ovde: Arhiva » Hereticus 2007-2 » Dosije: Izgon nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu 1998-2000 »

Destrukcija univerziteta u Srbiji

Stranice: 1 2 3

Pravna destrukcija univerziteta

Novim zakonskim rešenjima vrši se otvoreno i bezočno potčinjavanje univerziteta vlasti, stvara se veoma širok prostor za politiko arbitriranje, čak i za udaljavanje s fakulteta nastavnika i saradnika koji su politički nepodobni. Ovaj Zakon se nadovezuje na prethodni Zakon o univerzitetu iz 1992. godine i njime se ukida delimična autonomija univerziteta izborena u komunističkom periodu.

Član 165. i slične odredbe ovog Zakona koje zahtevaju potpisivanje akta lojalnosti, predstavljaju pravnu grotesku i vređaju profesionalni moral i ljudsko dostojanstvo. Te odredbe i retroaktivnost koju one podrazumevaju u suprotnosti su s osnovnim principima pravne države i Ustava Republike Srbije. U tekstu Zakona susrećemo se sa normama koje su lišene pravne kulture i manjkave u pravno-tehničkom smislu.1 To su norme koje predstavljaju pravnu destrukciju univerziteta na više načina: 1) tako što su neprimerene stvarnosti, jer su anahrone i suprotne univerzitetskim standardima; 2) što osujećuju ono što proklamuju; 3) što onima koji ih primenjuju, posebno dekanima i upravnim odborima, daju široka ovlašćenja; 4) što ozakonjuju važenje neprava; 5) što su protivrečne i nejasne; 6) što su neodređene i nelogične itd.

Nastao kao normativni rezultat autoritarnog režima, Zakon o univerzitetu paradigmatično razotkriva instrumentalizaciju jednog pravnog akta u obezbeđenju autoritarnih zahteva političkog realiteta. On pati od bolesti tipične za srpsku legislativu i njene proizvode — od disproporcije između liberalno-demokratske forme i autoritarno-represivne sadržine. Zakon o univerzitetu ima pojavni oblik liberalnog uređenja univerziteta, kakvo je izraz opštih (i ideoloških) potreba, mada ne i političkog realiteta; istovremeno on sadrži prikrivene oblike represije, koja je izraz političkog realiteta, tj. potrebe da se univerzitet disciplinuje i marginalizuje. Tako dolazimo u situaciju u kojoj se ovaj Zakon belodano prikazuje kao simulovana norma koja sadrži privid prava i istinu o izopačenoj (pravnoj) stvarnosti.

Dakle, reč je o lošem, represivnom i retrogradnom zakonu koji ukidajući poslednje garantuje akademskih sloboda i autonomija nauke, negira univerzitet kao mesto slobodnog istraživanja, obrazovanja i stvaralaštva. Usvajanje i primena ovog kobnog Zakona predstavlja svojevrsni atak na univerzitete u Srbiji, njihov najdublji i najveći pad. Sa izuzetkom nemačkog režima iz 30-tih godina nijedna evropska vlada u XX veku nije nametnula toliko nepoverenje u univerzitetski kadar i njegovu sposobnost da u procesu univerzitetske samouprave brine o svom interesu, kakvo je izraženo u ovom Zakonu.2 Sa njegovim stupanjem na snagu otpočelo je poništavanje same ideje i smisla universitasa. Od univerziteta će ostati samo ime i forma. Nova stranica našeg akademskog života biće obeshrabrujuće ružna i tragična. Represija i slična događanja na pojedinim fakultetima (Pravnom, Filološkom, Elektro­tehničkom) su tek prvi redovi na toj mračnoj stranici.3

Međutim, podrška otpuštenim i kažnjenim profesorima Univerziteta je izostala, kako od strane studenata tako i od strane kolega. Najveći broj nastavnika i saradnika univerziteta u Srbiji ostao je pasivan pred činjenicom razaranja univerziteta i izgona nastavnika sa fakulteta iz vanuniverzitetskih razloga. Štaviše, Zakon o univerzitetu „došao je kao dar s neba da prikrije svu bedu realnog stanja univerziteta”.4 A brojna armija univerzitetskih ketmana i kameleona odlično pliva u ovim uslovima. Oni će kao „nema većina” koja je preživela sve hirove i zapovesti prethodnih (ne samo komunističkih) režima, nesumnjivo preživeti i sadašnje vlastodršce, ovu i slične elementarne nepogode na univerzitetu.5

Otkazi i kažnjavanje nastavnika na Pravnom, Filološkom, Elektro­tehničkom i drugim fakultetima predstavljaju pogubne, ali očekivane re­zultate novog Zakona o katastrofalnom i bolesnom stanju univerziteta. Da je Srbija imala pravi univerzitet, a ne univerzitet u profesionalnom i moral­nom posrnuću, da stanje na univerzitetu nije već bilo katastrofalno, takav zakon ne bi bio moguć.6

Izgon nastvanika Pravnog fakulteta

Kada je Zakon o univerzitetu stupio na snagu 4. juna 1998. godine, šesnaest nastavnika je potpisalo izjavu da neće zaključiti ugovor o radu predviđen čl. 165 Zakona.7 Poslednjeg dana avgusta Dekan Fakulteta je doneo odluku o reizboru profesora Vladimira Vodinelića u više zvanje čime je on, kao prva žrtva primene novog zakona, udaljen sa fakulteta.8 U znak protesta protiv takve odluke 15 profesora je obustavilo sve aktivnosti u nastavi.9  Sredinom septembra troje nastavnika je dobilo otkaze (prof. dr Dragoljub Popović, prof. dr Dragor Hiber i doc. Mirjana Stefanovski) zbog neopravdanog izostajanja s posla pet uzastopnih dana.10 Krajem septembra Dekan je doneo rešenje o suspenziji deset profesora.11 Nakon toga, profesorima u protestu pridružili su se i doc. dr Olga Popović-Obradović i asistenti mr Goran Svilanović i mr Milica Delević-Đilas. Uskoro su uručeni otkazi i prof. dr Vesni Rakić-Vodinelić i mr Goranu Svilanoviću a potom i Milici Delević-Đilas.12

Pokušaj nastavnika u protestu da Dekana odvrate od nerazumnog kršenja zakona i pogubnih poteza, te da se, eventualno, putem kompromisa pronađe izlaz iz teške situacije — nisu urodili plodom, naprotiv, Dekan je novim suspenzijama i selektivnim kaznama nastavnika pokazo isključivost i samovolju u obavljanju svoje odgovorne funkcije.

Budući da su ovim otkazima ugrožene osnove njihove profesije, nastavnici u protestu doneli su odluku da nastave sa obustavom rada sve dotle dok se otpuštene kolege ne vrate na posao a ostalima skine suspenzija. Oni su posebno upozorili na narušavanje osnovnih principa studija na Fakultetu, bez kojih predavanja studentima o pravu i pravdi gube smisao. Otkazi i suspenzije kolega samo ilustruju ugroženost tih principa, ugroženost samog bića univerziteta. Otuda ti otkazi i suspenzije nisu samo fakultetska stvar i ne tiču se samo Pravnog fakulteta. Oni će posredno uticati na sudbinu niza generacija studenata, na budućnost Pravnog fakulteta i univerziteta u celini.13

Sa Pravnog fakulteta je, pozivom na novi Zakon o univerzitetu, za samo tri meseca, u periodu od septembra do decembra 1998. godine, odstranjeno sedam profesora i saradnika, a protiv dvostruko većeg broja izrečene su različite kaznene mere — od suspenzija do novčanih sankcija. Ukratko, gotovo jedna četvrtina zaposlenih u nastavi na beogradskom Pravnom fakultetu postalo je žrtvom kaznene politike na ovom fakultetu, pri čemu se krug kažnjenih iz dana u dan širi. U kom pravcu, u kojoj formi i kojim intenzitetom će se dalje sprovoditi kaznena politika prema profesorima ovog Fakulteta ostaje da se vidi. Izvesno je jedino to da nema nagoveštaja da će se ona zaustaviti i da postoji ozbiljna opasnost da će zbog nje doći do razaranja Pravnog fakulteta kao institucije. Zloupotreba ovlašćenja i šteta koja se njome nanosi Fakultetu, bez presedana je u gotovo stošezdeset godina dugoj istoriji Pravnog fakulteta. Stoga su nastavnici u protestu u svom poslednjem apelu javnosti poručili: „Pozivamo Dekana da se presabere i da na dobrobit Pravnog fakulteta smogne snage i nađe načina da se svi otpušteni nastavnici i saradnici što pre vrate na Fakultet i preuzmu svoje nastavne obaveze. Apelujemo na najširu javnost, na uspavane savesti, na nadležnog Ministra i sadašnjeg rektora da se duboko zamisle nad očiglednim razaranjem Pravnog fakulteta u Beogradu. Tom opakom i neodgovornom narušavanju jedne stare škole konačno se mora stati na put.”14

Događaji na Pravnom fakultetu predstavljaju pogubne, ali očekivane rezultate novog Zakona o univerzitetu. Budući da se kaznena politika na univerzitetu nastavlja, nastavnici Pravnog fakulteta u protestu našli su se pred dilemom: da li da nastave sa bojkotom nastave i svi dobiju otkaze, ili da se vrate nastavnim obavezama i, koristeći legalne forme unutar Fakulteta — nastave borbu za vraćanje otpuštenih kolega, kao i protiv novih izgona. Većina nastavnika je donela odluku o vraćanju u nastavu počev od januarskog ispitnog roka. Ostali su se vratili svojim nastavnim obavezama nakon napada NATO na SR Jugoslaviju 24. marta 1999. godine.

  1. Up. Vladimir Vodinelić, „Serbia without University – Legal Consequences of the 1998 University Act”, Sociologija, Vol. XL, No 4, Belgrade, 1998. [↩]
  2. Up. „Šta se zbiva na univerzitetu”, Republika, Beograd, br. 197, 16-30.09.1998. [↩]
  3. “The University Act and University and University of Belgrade”, Sociologija, op. cit. pp. 481-576. [↩]
  4. Božidar Jakšić, “Spoljašnje i unutrašnje razaranje univerziteta” Republika, br. 208-209, Beograd, 1-31.03.1999. [↩]
  5. Isto. [↩]
  6. Up. Stanko Pihler, “Ravnodušnost puka nezrelog i otupelog”, Nova srpska politička misao, op. cit., str. 119-120. [↩]
  7. „Pošto naš fakultet nije smogao snage da stupi u štrajk povodom Zakona o univerzitetu od 26. maja 1998. godine, nama, dolepotpisanim nastavnicima, nije preostalo ništa drugo nego da izjavimo da nećemo zaključiti ugovor o radu predviđen članom 165. toga Zakona. Takva izjava o lojalnosti od nas se ne može očekivati i mi je već sada s gnušanjem odbijamo. Za posledice koje mogu da nastupe zbog takvog našeg stava, unapred ćemo, u svakom pogledu, smatrati odgovornim budućeg dekana — namesnika i tvorce samog i izopačenog Zakona od 26. maja. Isto tako, smatraćemo ih odgovornim i ako bilo ko od onih koji su sada zaposleni na našem Fakultetu bude sa njega uklonjen po novom Zakonu o univerzitetu”. Izjavu potpisali: dr Danilo Basta, red. profesor; dr Mirjana Stefanovski, docent; dr Vesna Rakić-Vodinelić, vanredni profesor, dr Miroljub Labus, red. profesor; dr Gašo Knežević, vanredni profesor; dr Kosta Čavoški, redovni profesor, dr Jovica Trkulja, red. profesor, dr Dragan Hiber, vanredni profesor; dr Vojin Dimitrijević, redovni profesor; dr Mirjana Todorović, red. profesor; dr Mirjana Todorović, red. profesor; dr Dragoljub Popović, red. profesor; dr Vladimir Vodinelić, vanredni profesor; dr Radmila Vasić, vanredni profesor; dr Dragica Vujadinović-Milinković, vanredni profesor; dr Slobodanka Nedović, docent i dr Aleksandra Jovanović, docent. [↩]
  8. Dekan je doneo odluku da se konkurs za izbor prof. dr Vladimira Vodinelića u zvanje redovnog profesora „okonča tako što se ne vrši izbor i raspisuje se novi konkurs”. Dekan je doneo i rešenje dr Vladimiru Vodineliću, vanrednom profesoru, o prestanku radnog odnosa zbog okončanja konkursa odlukom o neizboru (Rešenje 02-broj: 3145, od 31.08.1998.) [↩]
  9. U tom smislu upućena su pisma dekanu Antiću, svim nastavnicima i saradnicima Pravnog fakulteta u Beogradu, studentima i javnosti. Pisma su potpisali svi potpisnici izjave od 4. juna, sem otpuštenog profesora Vodinelića. [↩]
  10. 16.09.1998. godine dvanaestoro profesora Pravnog fakulteta u štrajku uputilo je pismo Dekanu u kojem protestvuju protiv njegovih nezakonitih odluka o otkazima profesorima Popoviću, Hiberu i Stefanovskoj. Istovremeno su ga obavestili da dok on ne stavi van snage nezakonita rešenja o otkazima oni se neće vratiti svojim nastavnim obavezama. [↩]
  11. 28.09.1998. godine Dekan je doneo rešenje o suspenziji (udaljavanju sa rada do konačne odluke o njihovoj disciplinskoj odgovornosti) profesorima: K. Čavoškom, V. Dimitrijeviću, A. Jovanoviću, G. Knežević, S. Nedović, V. Rakić-Vodinelić, M. Todorović, J. Trkulji, R. Vasić i D. Vujadinović-Milinković. Dva dana kasnije Dekan je uručio rešenje dr Vojinu Dimitrijeviću, redovnom profesoru, o penzionisanju, tj. prestanku radnog odnosa po sili zakona. [↩]
  12. Organ za vođenje disciplinskog postupka protiv prof. dr Vesne Rakić-Vodinelić doneo je odluku o izricanju disciplinske kazne prestanka radnog odnosa 12.11.1998. godine. Rešenje o otkazu asistentu mr Goranu Svilanoviuću uručeno je 26.12.1998. godine. [↩]
  13. Sadržina pisama nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu u protestu objavljena je u Književnim novinama, Beograd, decembar 1998. i u Novoj srpskoj političkoj misli, op. cit., str 236-245. [↩]
  14. „Apel javnosti” nastavnika Pravnog fakulteta u protestu od 28.12.1998. godine povodom otkaza mr Goranu Svilanoviću, asistentu na predmetu Građansko procesno pravo. [↩]
Stranice: 1 2 3


Napišite komentar