Švedsko, ne naše
Do sada smo imali posla sa zlim poslodavcem, likom tako omiljenim levičarskim aktivistima svih boja. On je uistinu najopasniji – ne zato što je posebno zao, već zato što ima najveću vlast u kapitalističkom, htedoh reći slobodnotržišnom preduzeću. Ali šta je s našim zdravim kolegama? Zar oni takođe ne mogu biti bahati, bezobzirni, preponosni na sopstvenu neinvalidnost? Moj švedski domaćin zamišljeno klima glavom; takvo nedolično ponašanje zaposlenih obuhvaćeno je pojmom uznemiravanja. Pod njim se u smislu ovog Zakona podrazumeva takvo ponašanje kojim se narušava integritet zaposlenog invalida na radnom mestu ako je dotično narušavanje integriteta vezano za činjenicu da je uznemiravana osoba invalid. Ako osoba sa invaliditetom smatra da je uznemiravana na radnom mestu zbog svoje invalidnosti, poslodavac je dužan da ispita okolnosti pod kojima se uznemiravanje dogodilo i da preduzme mere koje se od njega s razlogom mogu tražiti da se uznemiravanje prekine. Poslodavac je pred Zakonom odgovoran za ponašanje zaposlenih prema radniku sa invaliditetom; u slučaju uznemiravanja on krši Zakon, jer nije sprečio uznemiravajuće ponašanje svojih zaposlenih. Nije lako biti poslodavac u Švedskoj; možda se zato Predsedniku ova zemlja učinila socijalističkom.
To je sve. Ostatak, više od dve trećine Zakona, predstavlja sankcionišuće-proceduralne trice i kučine, nedostojne pažnje jednog poštenog ministra pravde posvećenog reformama i ulasku u EU. Ali đavo perverznosti mi ne da mira; reših se da zavirim i u tu kutiju. Kad je mogla Pandora, što ne mogu ja?
Najpre naleteh na invalidnost (ništavost) pravnih poslova koji sadrže klauzule suprotne odredbama Zakona. Poništavaju se sve ugovorne odredbe kojima se nalaže ili dopušta diskriminacija zabranjena Zakonom. Prevedeno na jezik uličnih grafita: džabe ste pisali. Za pravna zanovetala ima i dodatak. Na Zapadu se, naime, ne odriču odveć lako ugovora; on je tamo za ugovorne strane stvarno zakon, otprilike ono što je kod nas članstvo u vladajućoj partiji; za njegovo izvršenje se bore dokle god je takva borba pravno moguća. Ukoliko se ugovor koji sadrži neku nepodopštinu može popraviti uklanjanjem iste, on se popravlja. Ako je zaposleni diskriminisan odredbom ugovora sa poslodavcem (pojedinačnog ugovora o zasnivanju radnog odnosa) na način zabranjen Zakonom, takva odredba će se na zahtev zaposlenog izmeniti ili proglasiti nevažećom. Ako je osporena ugovorna odredba od bitnog značaja za ugovor u celini tako da se u slučaju njenog ukidanja ne može s razlogom zahtevati da drugi delovi ugovora ostanu nepromenjeni, takvi delovi će se izmeniti ili će se ugovor u celini poništiti. Ako je zaposleni diskriminisan na način zabranjen Zakonom time što mu je poslodavac uručio obaveštenje o raskidu radnog odnosa ili drugim takvim pravnim aktom poslodavca (koji ima za posledica raskid radnog odnosa – dopuna moje malenkosti), takav poslodavčev pravni akt će se poništiti.
Zatim dolazi naknada štete, koju na Zapadu sudovi shvataju malo ozbiljnije nego kod nas. Ako neko (čitaj: poslodavac) izvrši neposrednu ili posrednu diskriminaciju zabranjenu Zakonom, odgovara za štetu pričinjenu diskriminisanoj osobi sa invaliditetom i dužan je da je na- knadi. Odgovara takođe i za štetu nastalu činom odmazde prema osobi koja je prijavila diskriminišući postupak, kao i za štetu izazvanu propuštanjem da ispuni svoje obaveze iz ovog Zakona. Jednostavno, nepristrasno i efikasno. To jest, bilo bi efikasno, kad bi sudovi u ovoj zemlji radili svoj posao, kad parnice za naknadu štete ne bi trajale decenijama i kad sudski troškovi ne bi višestruko premašivali iznos dosuđene odštete. Tada se, gospodine ministre pravde, pisci propalih zakonskih projekata ne bi dovijali da raznim, priznajem nezgrapnim, prekršajnim i krivičnim sankcijama nadomeste nedopustiv nerad redovnih sudova u građanskim sporovima. Tada bismo mogli pokrasti mog švedskog domaćina, pozajmivši njegova rešenja bez gorkog saznanja da nepodnošljivom lakoćom elegantne jurisprudencije činimo medveđu uslugu onima radi kojih je zakon donet. Tada svakako ni ovaj tekst ne bi bio napisan. Bogata, moćna, pravno uređena, Švedska može sebi dopustiti da bude i velikodušna; u opravdanim slučajevima obaveza naknade štete može biti umanjena ili potpuno izostati. Možete li zamisliti haos koji bi nastao da neki suviše revnostan prepisivač evropskih zakona unese sličnu odredbu u naše zakonodavstvo?
Najlepše dolazi na kraju. Šlag na torti. Moj švedski domaćin je toliko zaostao da još nije čuo za epohalni pronalazak naših eksperata – pravni perptuum mobile, zakon koji se sprovodi sam od sebe. Zato je, isključivo radi sprovođenja ovog Zakona (a on se – podsećam zaboravne – odnosi samo na sprečavanje diskriminacije prema osobama sa invaliditetom na radnom mestu i prilikom zapošljavanja), stvorio posebnog ombudsmana. Lako je Šveđanima s ombudsmanom; kod njih je ta biljka običan korov, koji raste bukvalno svuda; zašto ne bi uspevao i među invalidima? Uostalom – šapuće mi advocatus diaboli – pošto su nam uvalili svoje stare vozove, verovatno nisu bez para. Šta, dakle, radi ombudsman za invalidnost (još jedan bukvalizam sa engleskog za vežbanje jezičkog čula)? Pre svega, ubeđuje poslodavce da se dobrovoljno povinuju Zakonu. Oni su dužni da mu dostave sva obaveštenja značajna za vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona. Ako ne dostave, sledi novčana kazna. Međutim, moj švedski domaćin nemo mnogo poverenja u birokratsku pamet, bila ona i ombudsmanska. Zato dodaje da se poslodavci ne smeju opterećivati davanjem nepotrebnih obaveštenja. Poslodavac ne mora pružiti traženu informaciju ako postoje posebni razlozi za takvo uskraćivanje. Ponovo odmahujem glavom: kod nas bi takve odredbe vrlo delotvorno poništile obaveznost davanja obaveštenja iz prethodnog paragrafa. Valjda moj švedski domaćin zna šta radi. Nisam baš siguran, jer on upravo vadi iz rukava sledećeg keca: Upravu za borbu protiv diskriminacije (Bord protiv diskriminacije za one koji govore novosrpski). Smejem se: jedina analogna domaća ustanova koje mogu da se setim jeste Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Očigledno postoji izvesna nepodudarnost između naših i švedskih prioriteta. Dakle, protiv odluka ombudsmana nezadovoljna strana može se žaliti rečenoj Upravi (švedskoj, ne našoj), čija su rešenja konačna. Pre donošenja odluke pred Upravom (možda bi je, bar u ovom slučaju, trebalo pre nazvati Sudom) održava se rasprava kojoj prisustvuju ombudsman i poslodavac koji se žalio na njegovu odluku, odnosno njegov pravni zastupnik. Rasprava se ne drži kad Uprava proceni da je ona nepotrebna.
Vratimo se ombudsmanu. Pored toga što zagorčava život poslodavcima tražeći razne izveštaje, on može u ime oštećenog pojedinca – diskriminisane osobe sa invaliditetom podneti tužbu nadležnom sudu ako na to pristane oštećeni i ako ombudsman smatra da je takav spor važan za primenu ovog Zakona. Na sporove vezane za diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom na radnom mestu i prilikom zapošljavanja primenjuju se odredbe zakona koji reguliše postupak u sporovima o pravima iz radnog odnosa; oni su, dakle, izuzeti iz nadležnosti redovnih sudova, što doprinosi efikasnijem sprovođenju Zakona.
Napuštajući virtuelni prostor Kraljevine Švedske, setio sam se beogradskog grafita iz naših olovnih godina: “Bolji svet je moguć.”
Predrag Vukasovic
SWEDISH, BUT NOT OURS
Summary
Abstract: In this paper the author critically writes about certain solutions and weaknesses of the Act on the Prevention of Discrimination of People with Disabilities by comparing the provision of this act with the Swedish legal act. The subject matters of his criticism are statutory provisions referring to the prohibition of discrimination of people with disabilities in their job position and in regard to their employment. The author emphasises the following weaknesses of this act: the penalty system is not developed, the act did not define who is considered to be a disables person, what forms or discrimination are forbidden, as well as the lack of an ombudsman for the rights of persons with disabilities.
Key words: rights of disabled persons, the Act on the Prevention of Discrimination of People with Disabilities, the right to employment, the Ombudsman, the Swedish law.