Prodali veru za večeru
• Kako si ti doživeo studentski protest ‘96./‘97. godine?
… Da krenemo od izbora. Kada su se završili lokalni izbori, ja sam bio u Izbornom štabu našeg kandidata Draška Markovića, koji je pobedio i prvi put je SRS postala parlamentarna u opštini Savski venac. Međutim, očiglednim prevarama na izborima, Miloševićev režim je pokušao da poništi narodnu volju iz jednostavnog razloga što su po prvi put u istoriji, od završetka Drugog svetskog rata, oni izgubili Beograd. To nisu smeli da dozvole sebi. Pokušali su da prevare narod. Ja sam bio srećan što je SPS izgubio, jer sam pomalo naivno gajio nadu da će, ako opozicija dođe na vlast u Beogradu, sve ići mnogo bolje i da će sve biti mnogo demokratskije. Mi smo došli na vlast u opštini Zemun. To mi je bilo još draže, ali mi je bilo najdraže što smo ušli u opštinu Savski venac, jer je to bio direktni proizvod mog rada. Onda se desilo poništavanje izbornih rezultata i bio sam vrlo iritiran time. Prvo su krenuli protesti koalicije “Zajedno”. Odmah sam znao da nema ništa od našeg pridruživanja protestima koalicije “Zajedno” zbog njihovog odnosa prema nama, koji je zaista bio ponižavajući. Hteli su da nas predstave kao divljake za koje se ne zna uopšte šta rade u Srbiji. Njihova predstava je bila otprilike: oni su fini, dobri, lepi, ovakvi-onakvi, a mi smo idioti koji su juče sišli s grane, pretvorili se od majmuna u čoveka i sada ni sami ne znaju šta hoće. Znao sam da od naših protesta zajedno s njima nema ništa. Stranka je osudila pokušaj prevare od strane SPS-a, ali nije htela da ide zajedno u proteste s koalicijom “Zajedno”. Onda je navodno spontano krenuo studentski protest i u početku, doduše ne javno, jer mi se nikada ne izlećemo s izjavama, on je naišao na simpatije u okviru stranke. Ali onda smo saznali da je lokalna ispostava američke CIA-e delimično finansirala taj studentski protest i to nam je bio razlog da promenimo stavove u odnosu na njih. Nismo ih ništa specijalno napadali, ali nismo hteli ni da ih podržimo. Ja sam imao tu sreću, tokom deset godina provedenih u SRS, da se zaista nikada nije desilo da neki stranački stav odudara od mog ličnog. Zaista nikada. Kada se desi bilo šta u ovoj zemlji, bukvalno onaj moj prvi osećaj ili prva misao koja mi padne na pamet u vezi s tim, ja mogu da potpišem da će to biti zvanični stav stranke. Zaista sam imao tu sreći i nikada se nisam pokajao.
• Kako ste saznali da je studentski protest bio finansiran od CIA?
Zato što smo imali odličnu informativnu službu. I dan-danas je imamo. Bili smo u stanju da dolazimo do podataka do kojih drugi nisu mogli doći, jer imali smo svuda svoje ljude i danas imamo svuda svoje ljude, hrabre ljude koji nas na vreme obaveštavaju o svemu što se dešava i koji imaju petlju da nam čak i nabave dokaze za to što tvrde. Došli smo do nekih njihovih dopisa. Dostavljeni su nam od strane ljudi koji su bili bliski studentskom protestu. Tako smo znali šta se dešava. Kasnije su se oni potukli oko te pomoći. Izbila je tuča između sadašnjeg potpredsednika vlade, Čedomira Jovanovića i njegovog imenjaka Čedomira Antića, koji su tada bili vođe studentskog protesta. Čedomir Jovanović tada još uvek nije bio zvanično pristupio Demokratskoj stranci. Oni su se potukli oko nekih mobilnih telefona i pejdžera, pa je Čeda Jovanović “šetao” masnicu ispod oka dobrih desetak dana… Kasnije su se oni i razdvojili. Čedomir Antić je pokrenuo Studentski politički klub, a Čeda Jovanović je pristupio Đinđićevoj Demokratskoj stranci i sada je potpredsednik tamo i potpredsednik vlade. Napredovao čovek!
• Koji odnos je SRS imala prema OTPOR-u, znači prvo prema studentskom pokretu a onda prema masovnom pokretu OTPOR?
Nemoj da brkaš ta dva pojma. Između kraja studentskog protesta do nastanka OTPOR-a postoji vremenska distanca. Što se OTPOR-a tiče, prema njima sam oduvek imao odbojan stav. Bilo je jasno da je OTPOR stvorila Demokratska stranka, a ako postoji stranka koja mi je odvratnija od Demokratske stranke, onda je to Građanski savez Srbije, a i za njih sam čuo da su učestvovali u stvaranju OTPOR-a. Tako da čim sam to saznao, sve mi je bilo jasno.
• Za Građanski savez Srbije sad prvi put čujem da su učestvovali u formiranju OTPOR-a…
Građanski savez Srbije je stranka koja ima najmanje uporišta u biračkom telu u Srbiji, koje se ne meri procentima, već promilima, ako može i time. Uprkos toj mizernoj podršci u biračkom telu, Građanski savez Srbije je uvek uspevao nekom svojom igrom da prigrabi sebi najznačajnije funkcije. Na primer, Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova državne zajednice, predsednik je Građanskog saveza. Nataša Mićić, koja je predsednica Skupštine Srbije i v.d. predsednika Srbije, takođe je uticajan član Građanskog saveza. Radmila Hrustanović, gradonačelnica Beograda, takođe je iz Građanskog saveza. Znači, sve same bitne državne funkcije, a stranka bez ikakvog uticaja u narodu. To je neverovatno, ali dešava se!
• Zašto je SRS više puta tokom ‘90-ih išla u koalicije sa SPS-om?
SRS je samo jednom bila u koaliciji sa SPS-om. To je bilo posle republičkih izbora 1997. Ta koaliciona vlada je formirana početkom 1998. Januar ili februar, ne sećam se tačno. A oni nama pokušavaju da lažno nametnu koaliciju sa SPS-om 1991., 1992. i 1993., što u suštini nije bilo tačno. 1992., na nivou savezne države, Demokratska stranka je bila u koaliciji sa SPS-om, pa je onda čak ‘92. ili ‘93. bila i na republičkom nivou. Tu su bili pregovori i tada čuveni Đinđićev zakon o privatizaciji kojim je poništena sva prethodna privatizacija i unazađena za nekoliko godina. Prva zvanična koalicija sa SPS-om desila se 1992. godine i to baš na Savskom vencu. Tu su u lokalni parlament ušli SPO i SPS. To su bile koalicije koje su zaista bile takve kakve jesu. SRS je imala svoju odluku 1992. i 1993. da podrži manjinsku vladu SPS. Ne da pristupi koaliciji, već da podrži manjinsku vladu, ali pod određenim uslovima. Ti uslovi su da se nastavi pružanje pomoći Srbima u ratom zahvaćenim područjima, u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, da se nastavi državna politika na Kosovu i Metohiji – znači, politika koja će sprečiti otcepljenje južne pokrajine, i da se pokuša ostvariti neki ekonomski oporavak zemlje. SPS je tada pristao na to i SRS je podržavala manjinsku vladu sve do trenutka dok SPS nije prekršio obećanje, tj. kada je katastrofalnom ekonomskom politikom Nikole Šainovića došlo dotle da mi dobijemo inflaciju kakvu svet ne pamti, gde nam je najveća novčanica bila od 500 milijardi dinara, a mislim da nije vredela ni jedan dolar. U privredi su bili katastrofalni odnosi. Tada je SRS ukazala socijalistima da je dogovor prekršen. Nismo mi hteli odmah da im uskratimo podršku, već smo im rekli da smene Nikolu Šainovića i njegovu vladu, a mi ćemo podržati novu vladu. Rekli smo da je smene do tad i tad, jer nismo ni mi mogli unedogled. “Ako ih ne smenite do tad i tad (mislim da je rok bio nekih mesec dana), mi idemo na rušenje vlade.” Milošević je da bi se spasao, a nije hteo da ruši Šainovićevu vladu na taj način, raspustio Skupštinu i zakazao izbore, koji su trebali, praktično, da se održe tek za tri godine, a on ih je zbog toga zakazao ranije. Krenula je ta haranga protiv SRS. Ja sam se učlanio u stranku iz inata i tako je sve počelo.
• Iz kojih razloga je formirana koalicija ‘98. godine?
1998. godine počeli su napadi šiptarskih terorista na Kosovu i Metohiji. Tu je bila opcija posle izbora… Socijalisti su hteli da uđu u koaliciju sa SPO-om. A situacija na Kosovu je postajala sve gora i gora. SPO je počeo da ih ucenjuje. Njihovi zahtevi su postajali sve viši, vlada nije bila formirana dobrih jedan, dva meseca i nije imao ko da reaguje na tu šiptarsku pobunu. Mi smo tada izašli sa idejom da četiri najjače stranke u Skupštini Srbije naprave koncentracionu vladu – vladu narodnog jedinstva. Tu bismo bili mi, SPS, JUL i SPO, a da prioritet i osnovni program te vlade bude rešavanje situacije na Kosovu i Metohiji. SPO nije hteo ni da čuje za to, jer su oni takođe išli na koalicionu vladu, ali u njoj ne bi bili mi, već Nova demokratija, koja je sada takođe članica DOS-a, samo što su promenili naziv – sada su Liberali Srbije. Njihov predsednik je sada ministar policije. On je tada, čini mi se, bio potpredsednik vlade. Bivše vlade. Onda je SPO išao na tu kartu. Međutim, socijalisti su bili skloniji da uđu u koaliciju sa SPO-om, dok on nije počeo da ih ucenjuje. U jednom trenutku im dozlogrdilo to ucenjivanje. Obavili su razgovore s nama. Ti razgovori su uspeli. Mi smo još jednom ponudili SPO-u da uđe u koncentracionu vladu. Naravno, to nismo hteli sa Novom demokratijom, jer je to bila stranka koja je samo pravila afere. Čuvena afera oko “Lutre”, firme Dušana Mihajlovića. SPO nije hteo i mi smo ušli u vladu sa SPS-om i JUL-om, s tim što nam je glavni prioritet bio rešavanje situacije na Kosovu i Metohiji i samo zbog Kosova i Metohije smo ušli u vladu.
Postovanje dragi druže Fatiću !
Kucu u Hrvatskoj ti nitko nije zapalio , jer znam da je sve u redu , nemoj pisat laži .
Bili smo drugovi ili prijatelji u djetinstvu , posljednji put si koliko ja znam bio u Selcima 1990.g
Žao mi je ako si još član Srpske Raikalne Stranke ali dobro to je tvoj izbor .
P.S.
Nadam se da se čujemo ponekad ako si za jer ja nikog ne mrzim bez obzira na sve što se dešavalo u ovom kretenastom ratu .
Sve najbolje ti želim i pozdravi Marka
E moj druže beogradski kakve su to gluposti o limenkama sa zrakom , dobro si me nasmijao , da nisi gledao previše naučno fantastiičnih filmova .
Nemoj prljat mjesto u kome si proveo svojih 15 ljeta u mjesecu
srpnju i kolovozu .
Da je gospodin Fatic citao makar jedne novine tokom 1997. ne bi iznosio besmislice o tuci izmedju Cedomira Jovanovica i mene. Takve neistine u ono vreme nisu objavljivala cak ni rezimska glasila. Zao mi je sto je ovakva plitka kleveta nasla mesto u objavljenom razgovoru koji je ipak vodila jedna naucnica. Ovu neistinu je bilo lako proveriti, posebno zato sto je autorka razgovarala i samnom. Da sam znao da ce ovi razgovori biti objavljivani bez kritickog aparata i bilo kakve analize, kao neka vrsta javnih oglasa, kao i da je uspostavljana ravnoteza izmedju demokrata i rezimlija po cenu objavljivanja stavova ljudi koji su prakticno nepoznati javnosti i ne poznaju mnoge teme o kojima tako mnogo govore, svakako bih odbio saradnju sa autorkom.