Prodali veru za večeru
• Koje su bile tvoje funkcije u SRS do 5. oktobra?
Bilo je tu mnogo funkcija. Da se vratim na tu 1994. godinu, kada sam postao potpredsednik opštinskog odbora. Ja sam bio potpredsednik odbora od 1994. pa sve do bombardovanja 1999. Onda sam iz ličnih razloga podneo ostavku i jedno vreme sam bio običan član. Ali pošto smo mi u stranci kao jedna velika porodica, tu svako zna svakog. Nije bitno šta si po funkciji, bitno je da samo dobro obavljaš svoj posao. SRS je tada učestvovala u republičkoj vlasti. Bila je u koaliciji sa JUL-om i SPS-om. Kada je počelo bombardovanje, moj brat i ja smo se prijavili u vojsku Jugoslavije kao dobrovoljci da bi nas poslali na Kosovo da branimo zemlju. Međutim, desilo se to da se zaista veliki broj njih prijavljivao, pa vojska nije imala kapacitete sve da primi. Onda su oni doneli naredbu da se kao dobrovoljci mogu primati samo oni koji su već odslužili vojni rok, a oni koji nisu (ni ja ni moj brat još uvek nismo tada odslužili), nisu mogli da budu primljeni. Već su imali regrute martovske klase, koji su tek stigli i nisu mogli dodatne regrute da obučavaju. Pošto za mene nije dolazilo u obzir da sedim dokon, a vojska nije htela da me primi, onda sam razmišljao kako bi bilo najbolje da učestvujem. Majka mi je radila u Ministarstvu za informacije pri republičkoj vladi, gde je ministar bio Aleksandar Vučić, pa sam ja odlučio da tamo budem dobrovoljac, volonter. Poznajem engleski jezik i ruski dosta dobro, a tamo se tih dana desila prava oseka kadrova. Mnogi su se poplašili, pa su uzimali bolovanja, odsustva, godišnje odmore, itd., samo da bi bili van Beograda, jer su nam dojavljivali iz NATO pakta da će bombardovati Ministarstvo informacija. Pošto nije bilo toliko kadrova kao u mirnodopsko vreme, oni su nas dočekali “raširenih ruku”. Počeo sam da radim tamo. Vučić je kao ministar bio upoznat s tim. Primio je mene i mog brata bez ikakvih problema. Imali smo zadatak da pratimo izveštavanje inostranih TV stanica. Ja sam bio zadužen da pratim informativne emisije TV CNN, BBC, Sky News i EuroNews. Te četiri televizije sam ja pokrivao i nedugo zatim sam imenovan za člana generalnog sekretarijata SRS. To je funkcija koju sam dobio 1999. i dan-danas, posle dva reizbora, još uvek sam to. To sam radio sve do kraja rata – juna, jula. U stvari, realno to sam radio sve do kraja avgusta. Rat se završio kako se završio. Ja sam i dalje to radio…
• … i dalje si pratio izveštaje?
Da, da. Mi smo to radili, tj. ja sam to radio sve do kraja avgusta. U avgustu, pošto smo došli na ideju da napravimo stranačku video produkciju, krenula je emisija “Radikalski talasi”. Aleksandar Vučić je izabrao mene i mog kolegu Nebojšu Stefanovića da vodimo ceo taj projekat. To je krenulo. U početku je išlo jednom nedeljno na beogradskoj TV Palma, s tim što su bile dve reprize u toku nedelje. Posle toga je krenulo dva puta nedeljno… Dva puta nedeljno je bio redovni termin, pa još plus prema potrebi… Pred izbore, išle su emisije svakog dana, ponekad čak dve-tri emisije dnevno. To je bila produkcija “jeziva”. Za godinu dana, imao sam dva slobodna dana. To je bila katastrofa. Onda smo pokrenuli emisiju “Zemunska hronika”…
• “Radikalski talasi” – kakva je to emisija bila?
To je bio politički magazin. Teme su bile raznovrsne – od spoljnopolitičkih odnosa do događaja u svetu, preko unutrašnjih političkih odnosa do izbora… Naravno, izbori su bili glavna tema. Neka dešavanja na domaćoj političkoj sceni. Bilo je i privrednih priloga. Recimo, poljoprivreda je bila vrlo zastupljena. Mislim da je čak jedno vreme u svakoj epizodi “radikalskih talasa” išao bar jedan prilog vezan za poljoprivredu. Industrija, obnova zemlje posle rata… Ceo spektar najraznovrsnijih tema. Kada bi se desila neka ekološka katastrofa, kao što je bio onaj izliv otpadnih materijala 2000. godine, u Rumuniji ili Bugarskoj, pa nam je Tisa bila zagađena dve nedelje… To je bila katastrofa… I to je bio prilog. Pa onda socijalni prilozi o nezbrinutoj deci, nacionalnim manjinama. Mislim da sam imao četiri, pet priloga samo o Slovacima. O Romima sam prestao da brojim. Bilo je priloga o izbeglicama s Kosova… Bilo je najraznovrsnijih tema. Onda je došla “Zemunska hronika”… Dok smo “Radikalske talase” radili Nebojša i ja, to nije bio još uvek neki problem. Onda je krenula “Zemunska hronika”, kao informativna emisija opštine Zemun, u kojoj su tada na vlasti bili radikali. Vučić je odlučio da Nebojša preuzme “Zemunsku hroniku”, a meni je natovario na vrat, da tako kažem, kompletne “Radikalske talase”, koji su baš bili masivna emisija, masivan projekat. To je bio jeziv posao!… To je bio početak 2000. godine. Februar, mart… Znam da je još uvek bilo prohladno, ali ne toliko… Nebojša je radio “Zemunsku hroniku”, ja “Radikalske talase” sve do maja, juna 2000. godine, kada je država preuzela kontrolu na TV Studio B. Nebojša je ponovo morao da menja svoje radno mesto, pa je postao urednik Informativnog programa TV Studio B, a meni su “na grbaču dali” još i “Zemunsku hroniku”. Vodio sam dve emisije. Izlazio sam na kraj sve do avgusta 2000. godine, a onda je krenula predizborna kampanja SRS, pa sam pored “Zemunske hronike” i “Radikalskih talasa” morao da pravim još gomilu propagandnih emisija pred izbore, putovanja stranačkih lidera po raznim mestima Srbije i tada su mi emisije išle bar jednom dnevno. Dešavalo se i dve, tri emisije dnevno. I četiri ponekad. Spotovi i sve što je trebalo… Da, na TV Palma.
• Koliko su te emisije trajale?
Specijalne predizborne emisije su trajale otprilike po pola sata. “Radikalski talasi” su trajali između sat i sat i po vremena. “Zemunska hronika” je trajala televizijskih sat vremena, znači oko 55 minuta. Spotovi onoliko koliko obično traju – najviše 30 sekundi i to je bilo mnogo.
• Da li si ti imao neki medijski trening ili si direktno iz štampanih me-
dija prešao na audiovizuelne?
Meni je taj televizijski, novinarski trening trajao “u hodu” od početka “Radikalskih talasa” pa do dan-danas. Mene su obučavali moj prvi, tadašnji montažer, koga smo zvali Boske, jer je bio izbeglica iz Bosne, i doajen snimateljstva na RTS-u, Čedomir Filipović, koji je svoje- vremeno snimao Tita. Tito ga je svuda vodio sa sobom. Onda je snimao Miloševića i potom smo ga mi uzeli da radi “Radikalske talase”. On me je učio počevši od najsitnijih finesa – kada radim prilog, kako treba da stojim, kako se rukuje kamerom, kako se drži mikrofon, koju ruku smem da okrenem a koju ne. Bukvalno sitnice. Ako ti i ja ovako pričamo, a on je tamo, ja ne smem da držim mikrofon u desnoj ruci, jer kamera snima da ja gledaocima pokazujem lakat, a to je nepristojno. Da mikrofon mora da bude na istoj razdaljini u odnosu na mene i na tebe… To je bilo sveobuhvatno gradivo. Kasnije, uz snimatelja Marka Kostića sam počeo više da se zanimam za kameru, pa sam prošao taj skraćeni kurs za snimatelja, za rukovanje kamerom… Što se tiče novinarskog dela posla, kako se pravi prilog, tonski delovi, pokrivalice, itd. to sam učio od Mirčeta, Bosketa – mog prvog montažera i od profesionalnih novinara koji su bili tu da pomognu pri osnivanju “Radikalskih talasa”. To su bili Nataša Savić sa BK Televizije, Jasna Popović, koja je sada na Info 24, Ksenija Vučić, supruga Aleksandra Vučića…
• Sa kojim medijima ste sarađivali – u smislu dobrih kontakata?
SRS ima kontakte sa svim nacionalnim televizijama koje postoje u Srbiji. Ima kontakte sa televizijama u Crnoj Gori, sa skoro svim dnevnim listovima u ovoj zemlji i sa nekim radio stanicama. Nekad su ti odnosi bolji, nekad su gori. Možemo da probamo kod svih da plasiramo neku informaciju koja je nama bitna, a pitanje je da li će je oni objaviti. Kontakti postoje, sve zavisi od uređivačke politike. Kada su išli “Radikalski talasi”, emisija je emitovana na TV Palma. Tu je bila premijera, ali se emitovala i na preko 30 lokalnih televizija po Srbiji. Skoro cela Srbija je bila pokrivena, osim jednog dela Kosova i Metohije i to iz objektivnih razloga, jer je tamo okupacija od strane KFOR-a.
Postovanje dragi druže Fatiću !
Kucu u Hrvatskoj ti nitko nije zapalio , jer znam da je sve u redu , nemoj pisat laži .
Bili smo drugovi ili prijatelji u djetinstvu , posljednji put si koliko ja znam bio u Selcima 1990.g
Žao mi je ako si još član Srpske Raikalne Stranke ali dobro to je tvoj izbor .
P.S.
Nadam se da se čujemo ponekad ako si za jer ja nikog ne mrzim bez obzira na sve što se dešavalo u ovom kretenastom ratu .
Sve najbolje ti želim i pozdravi Marka
E moj druže beogradski kakve su to gluposti o limenkama sa zrakom , dobro si me nasmijao , da nisi gledao previše naučno fantastiičnih filmova .
Nemoj prljat mjesto u kome si proveo svojih 15 ljeta u mjesecu
srpnju i kolovozu .
Da je gospodin Fatic citao makar jedne novine tokom 1997. ne bi iznosio besmislice o tuci izmedju Cedomira Jovanovica i mene. Takve neistine u ono vreme nisu objavljivala cak ni rezimska glasila. Zao mi je sto je ovakva plitka kleveta nasla mesto u objavljenom razgovoru koji je ipak vodila jedna naucnica. Ovu neistinu je bilo lako proveriti, posebno zato sto je autorka razgovarala i samnom. Da sam znao da ce ovi razgovori biti objavljivani bez kritickog aparata i bilo kakve analize, kao neka vrsta javnih oglasa, kao i da je uspostavljana ravnoteza izmedju demokrata i rezimlija po cenu objavljivanja stavova ljudi koji su prakticno nepoznati javnosti i ne poznaju mnoge teme o kojima tako mnogo govore, svakako bih odbio saradnju sa autorkom.