Odluka Suda udruženog rada Srbije
SUD UDRUŽENOG RADA SRBIJE
Odluka broj 779/78
I. Todorović Božidar iz Beograda, pokrenuo je postupak pred Osnovnim sudom udruženog rada u Beogradu sa zahtevom da se kao nezakonita poništi odluka Zbora radnih ljudi od 10. januara 1977. godine i rešenje direktora IV gimnazije u Beogradu od 11. januara 1977. godine kojima je udaljen sa radnog mesta iz radne zajednice do okončanja postupka za utvrđivanje moralno političke podobnosti za dalji rad u Vaspitno obrazovnom procesu, zatim odluka Saveta Gimnazije od 17. marta 1977. godine i rešenje Direktora od 25. marta 1977. godine na osnovu kojih mu je prestalo svojstvo radnika u udruženom radu i da se naloži Gimnaziji da ga vrati na njegovo ranije radno mesto profesora istorije i sociologije i naknadi troškove ovoga spora. takođe da se poništi rešenje direktora Gimnazije od 23. novembra 1976. godine kojim mu je utvrđen osnov obračuna ličnog dohotka i da se naloži Gimnaziji da mu isplati obustavljeni deo ličnog dohotka od 5% počev od 1. septembra 1976. godine, pa do dana pravosnažnosti odluke.
II. Osnovni sud udruženog rada u Beogradu svojom odlukom Dn. 32/77 od 18. oktobra 1977. godine odbio je u celosti kao neosnovan zahtev Todorović Božidara.
III. Protiv navedene odluke Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu žalbu je u blagovremenom roku podneo Todorović Božidar zbog bitne povrede postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. U žalbi navodi da je prvostepeni sud propustio da da u svojoj odluci razloge o bitnim činjenicama. U prvostepenoj odluci se kaže da su u postupku sprovedenom u Gimnaziji učinjene neznatne povrede ali da one nemaju bitnih povreda i nisu uticale na činjenično stanje, jer je prvostepeni sud tokom postupka otklonio te povrede. Naprotiv, prvostepeni sud je sproveo isti postupak kao i onaj koji je sproveden pred disciplinskim organima u Gimnaziji, a prvostepeni sud je odbio da sasluša svedoke koje je žalilac predlagao. Na taj način mu je onemogućeno da dokazuje ono što je tvrdio u ovom predlogu. Ne spori da je sa Jelisavetom Nikolić, Nevenkom Hamović i još nekim nastavnicima raspravljao o stanju u Gimnaziji i izjavio da su najgori ljudi direktor škole i prof. Žika Mirković, ali kategorički poriče da je tom prilikom pominjao ime predsednika Republike. U žalbi dalje pobija da je počinio radnje koje mu se stavljaju na teret i navodi da odluka kojom je utvrđena njegova moralno politička nepodobnost ne može opstati. Optužbe na njegov račun su bez osnova i netačne a sračunato na to da bude udaljen iz radne zajednice u kojoj inače caruje familijarnost. Zbog toga što je ukazao na negativne pojave u radnoj zajednici snosi posledice i doživeo je da ga pojedinci udruženim snagama proglase moralno politički nepodobnim za nastavu. Predlaže da Sud udruženog rada Srbije napadnutu odluku preinači i sva tri njegova zahteva usvoji ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučivanje.
IV. Žalba je neosnovana.
Tokom prvostepenog postupka je utvrđeno da je na osnovu predloga OOSK-a, IV gimnazije u Beogradu od 6. decembra 1976. godine Zbor radnih ljudi Gimnazije svojom odlukom od 10. januara 1977. godine udaljio Todorović Božidara sa radnog mesta profesora istorije i sociologije i iz Radne zajednice. Ta odluka je izvršena rešenjem direktora od 11. januara 1977. godine. Istovremeno je oformljena komisija i pokrenut postupak za utvrđivanje moralno političke podobnosti Todorovića za dalji rad u vaspitno obrazovnim ustanovama. Nakon sprovedenog postupka komisija za utvrđivanje moralno političke podobnosti i javne rasprave održane od 3. marta 1977. godine u prisustvu žalioca i njegovog branioca dala je ocenu o moralno političkoj nepodobnosti žalioca za dalji rad u Obrazovno-vaspitnom procesu rada u IV gimnaziji u Beogradu. Na osnovu date ocene Savet gimnazije je 17. marta 1977. godine doneo odluku o prestanku svojstva radnika u udruženom radu i ta je odluka izvršena rešenjem direktora Gimnazije od 25. marta 1977. godine. Zbor radnih ljudi svojom odlukom od 26. aprila 1977. godine odbio je njegov zahtev za preispitivanje odluke Saveta gimnazije.
Neosnovan je navod žalioca da je odluka o njegovom prestanku svojstva radnika doneta samo na osnovu pismenih izjava. Prvostepeni sud je na raspravi saslušao skoro sve davaoce pismenih izjava komisiji za utvrđivanje moralno političke podobnosti i oni su u svemu ostali pri navodima i tvrdnjama iz svojih datih pismenih izjava. Većinu izjava svedoka žalilac nije osporavao, u pogledu samog događaja, ali je tvrdio da sve što je rečeno rečeno je u drugom kontekstu nego što je shvaćeno od strane prisutnih i saslušanih svedoka, te se njegove reči ne mogu shvatiti kao uvreda već isključivo kao šala.
Pravilno je prvostepeni sud našao da je ceo postupak za utvrđenje moralno političke podobnosti žalioca u Gimnaziji sproveden u skladu sa čl. 94. Zakona o srednjem obrazovanju, članova 30, 31. i 90. Statuta Gimnazije kao i člana 18. Samoupravnog sporazuma o utvrđivanju uslova za rad i sistematizaciji radnih mesta IV Gimnazije u Beogradu.
Pravilno je takođe prvostepeni sud našao da je i odluka o udaljenju žalioca sa radnog mesta i iz radne zajednice doneta u skladu sa čl. 96. i 97. Zakona o pravima i obavezama radnika u udruženom radu, s obzirom da bi njegov rad u Gimnaziji izazvao uznemirenje ostalih radnika.
Sud je ocenio i ostale navode žalbe ali je našao da nisu od uticaja za drugačije rešenje ove pravne stvari. Sud u celosti usvaja razloge koje je dao prvostepeni sud, i takođe nalazi da je ocena o moralno političkoj podobnosti za njegov dalji rad u obrazovno vaspitnom procesu rada pravilno data od strane komisije, da je Savet Gimnazije a potom i Zbor radnih ljudi doneli zakonitu odluku o prestanku radnog odnosa postupajući u skladu sa zakonskim propisima i odredbama samoupravnih opštih akata Gimnazije.
Neosnovan je takođe zahtev žalioca da se poništi rešenje direktora IV gimnazije od 23. novembra 1976. godine na osnovu koga mu je navodno pogrešno utvrđen osnov obračuna ličnog dohotka od 5% počev od 1. septembra 1976. godine pa nadalje. Tokom prvostepenog postupka je utvrđeno da žalilac nije u školskoj 1976/ 1977. godini bio određen za razrednog starešinu. Prema usvojenim izmenama i dopunama samoupravnog sporazuma o utvrđivanju elemenata i kriterijumima za raspodelu sredstava za lične dohotke radnik ima pravo na 5% više ličnog dohotka ukoliko obavlja dužnost razrednog starešine. Kako nije obavljao dužnost razrednog starešine u spornom periodu to je ovaj njegov zahtev neosnovan.
Sa svega izloženog, a na osnovu člana 23. tač. 2. Zakona o sudovima udruženog rada SR Srbije, Sud udruženog rada Srbije doneo je
ODLUKU
Odluka Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu Dm. br. 32/77 od 18. oktobra 1977. godine se potvrđuje.
V. Odluku je donelo veće Suda udruženog rada Srbije u sastavu: sudija Dmitrović Čedomira, predsednik veća, i sudija: Đoković Siniše i Bjegović Marije članova veća.
U Beogradu, Predsednik veća – sudija:
15. maja 1978. godine Dmitrović Čedomir, s.r.
Za tačnost otpravka:
Sekretar veća