Kazna zatvora Božidaru Todoroviću
Opštinski sudija za prekršaje opštine Vračar u Beogradu, u prekršajnom postupku protiv okr. Todorović Božidara, zbog prekršaja iz člana 2. stav 1. tačka 7. Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira, na osnovu člana 80, 203, 207. i 212. Zakona o prekršajima, dana 14. 9. 1984. godine, donosi
REŠENJE
Okr. TODOROVIĆ (Borka) BOŽIDAR, rođen 1930. godine u mestu Bojići Šabac, profesor, III stepen, neoženjen, nezaposlen, živi od povremene zarade, sa stanom u Hadži Ruvimovoj br. 2, nekažnjavan1
Odgovoran je
zato što je dana 22.6.1983. godine u Beogradu u prostorijama Osnovnog suda udruženog rada u Bulevaru revolucije br. 70, čekajući raspravu u vezi izjavljene žalbe u prisustvu nastavnika Belić Olge i Bajić Radenka, na pitanje zašto je u molbi naveo da je moralno politički nepodoban izjavio: “zbog toga što sam izjavio, a i sada stojim na tome, jer sam principijelan čovek, da je Tito govno, da je samoupravljanje sranje i da su generali džabalebaroši”, te je na taj način na javnom mestu omalovažavao socijalističko-patriotska i nacionalna osećanja građana,
čime je učinio prekršaj iz člana 2. stav 1. tačka 7. Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira,
pa mu se na osnovu istog propisa
IZRIČE
KAZNA ZATVORA u vremenskom trajanju od 40 (četrdeset) dana, koja će se izvršiti po pravosnažnosti rešenja.
UTVRĐUJU SE troškovi prekršajnog postupka u iznosu od 300 (tristotine) dinara, koje je okrivljeni dužan da plati u roku od 15 dana po pravosnažnosti rešenja, prema priloženoj uplatnici, u protivnom isti će se prinudno naplatiti.
ObrazloŽenje
OUP Vračar podneo je zahtev br. 214.1-410/84 dana 14. 6. 1984. godine, protiv okrivljenog, zbog prekršaja opisanog u izreci rešenja.
Po zahtevu Sudija je pročitao zapisnik, pokrenuo prekršajni postupak i u toku dokaznog postupka izveo sledeće dokaze: izvršio uvid u izveštaj o proveri lica kroz kaznenu i prekršajnu evidenciju, pročitao prijavu, izjave svedoka Bajića i Belić od 7.6.1984. godine, ispitao okrivljenog, saslušao svedoke Bajić Radenka, Jeremić Dušana, Stojanović Olgu, Belić Olgu, te izvršio suočenje između okrivljenog i svedoka Bajić Radenka, te suočenje između svedoka Jeremića i Stojanović Olge.
Okrivljeni u odbrani izjavi: da su činjenice koje mu se stavljaju na teret izmišljene, da reči koje se pominju nikad nije nigde kazao, niti te ljude poznaje, da oni lažu, da je odbijen prilikom konkursa za profesora istorije u školi “Josif Pančić” sa obrazloženjem da je nepodoban, zbog istih reči koje se pominju u zahtevu, ali to je sasvim nelogično jer je, ako je to kazao, rekao tek pošto je odbijen, i kada je došlo do suđenja, čak da je to i mislio nije lud da to kaže, da se oseća kao politički mučenik, da mu se to uvek lepi, da je pre 7,5 godina, dok je radio kao profesor u IV beogradskoj gimnaziji bio član samoupravne radničke kontrole, na kraju mandata dao pismenu izjavu i izneo konkretne nezakonitosti, pominjući imena ljudi, da je predat Okružnom javnom tužilaštvu zbog navodnog krivičnog dela iz člana 174. KZ, međutim krivična prijava je odbačena, da je posle direktor škole pokrenuo disciplinski postupak zbog istog dela, ali je prijava odbačena, da je Milica Babić formirala komisiju od 6 ljudi koji su bili predmet njegove najoštrije kritike u izveštaju, i da ga je Komisija praktično izbacila iz škole, da posle svega što mu se desilo zaista ničemu ne veruje, jer je izgubio poverenje u društvo u kojem živi, a ako je to nepodobnost, onda je nepodoban. Nije član SKJ, nikad nije ni bio. Da drugarica Milica Babić, predsednik Komiteta za obrazovanje Beograda, nije odgovarala zbog stvari koje je on uočio dok je radio u IV gimnaziji, te onda on može da ide i u aps, jer ako su oni ispravni građani, onda je njemu mesto sa suprotne strane barikade, iako mu se stalno prilepljuju političke aplikacije, borci, Tito, te izjavi: “dajte onda i to da odrobijam, pa da onda budem slobodan čovek i steknem neko poverenje”. Predložio je da se sasluša Olga Stojanović kao svedok.
Prilikom suočenja sa svedokom Bajić Radenkom okrivljeni je ostao kategoričan da inkriminisane reči nikad nije izgovorio, niti je bilo s kim takav razgovor vođen, da je svedok moralna nakaza i da laže, da je činjenica da je tom prilikom u hodniku bila drugarica Olga i drug Jeremić koji je primljen za profesora istorije, ali da se prisutnog svedoka ne seća iz hodnika, da je svedok bio neoficijelno prisutan, te da je zainteresovan da pomogne lažnom svedočenju. Svedok je ostao kategoričan pri ranije datom iskazu, a okrivljeni je predložio da se sasluša i stručni saradnik koji je prisustvovao ročištu u Osnovnom sudu udruženog rada, mada misli da razgovor pred sudom nije ušao u zapisnik.
Svedok Bajić Radenko u iskazu 2.7.1984. godine izjavi: da je slučajno bio prisutan 22.6.1983. godine u hodniku sa drugaricom Olgom Belić i drugom Jeremić Dušanom, da se u jednom trenutku Olga slučajno obratila drugu Todoroviću, pošto je on u molbi napisao da je izgubio posao kao politički nepodoban, ona mu je u tom smislu uputila pitanje, a on je odgovorio da je izgubio posao, zato što je izjavio da je Tito govno, da je samoupravljanje sranje i da su generali džabalebaroši, te dodao, da to i sada isto misli. Nije primetio da li je on bio u društvu sa nekom ženskom osobom, da su o ovoj izjavi okrivljenog obavestili Savet škole, Savet je doneo odluku da se obrate nadležnom supu.
Svedok Jeremić Dušan izjavi da je stajao u hodniku Osnovnog suda sa drugaricom Olgom i Bjelić Radenkom kada je prišao okrivljeni Todorović i obratio mu se rečima: “ko ste vi”, a odmah potom “ja znam, vi ste samnom u sporu”, on nije obraćao pažnju na njega a drugarica Olga mu se obratila rečima: “mi vas nismo primili zato što ste u molbi naveli da ste nepodobni i da ste izbačeni iz jedne škole”. On je na to odgovorio da je izbačen iz škole zbog svog ličnog stava i mišljenja koje je i danas zadržao, pa je potom nastala mala pauza, pa se drugarica Olga odvažila i upitala ga koje je to mišljenje, on je odgovorio doslovno “moji stavovi, zbog kojih sam ja izbačen su da je Tito najveće govno, da je samoupravljanje najveće sranje, a da su svi generali džabalebaroši”, potom je nastao strahoviti tajac, stranke koje su čekale ročište oko njih su se povukle, tako da je prosto između njih napravljena jedna tampon zona.
Stojanović Olga izjavi prvobitno 13.7.1984. godine da misli da je kasnila na ročište 22.6.1983. godine, mada nije sigurna, da je zatekla druga Božu u hodniku, da je uočila jednu stariju drugaricu sekretara škole i Jeremića, nije zatekla u razgovoru, niti u bilo kakvoj fizičkoj blizini druga Todorovića u odnosu na drugaricu sekretara škole.
Prilikom suočenja svedoka Stojanović Olge sa svedokom Jeremićem, svedok Stojanović Olga izjavi: da je jedan jedini put bila na ročištu i da se sad seća po garderobi da je bila jesen, i da to nije bio 22.6.1983. godine, a svedok Jeremić izjavi: da drugaricu Olgu Stojanović poznaje, da nije bila prisutna u hodniku suda 22.6.1983., da je ona zaista samo jednom bila na ročištu u jesen u septembru 1983. godine, kada je i upoznao.
Svedok Belić Olga, sekretar škole izjavi: na ročištu 23.7.1984. godine, da je sa kolegom Bajić Radenkom i drugom Jeremićem čekala u hodniku Suda 22. 6.1983. godine, kada je prišao profesor istorije, i pošto je u svojoj molbi napisao da je politički nepodoban, pitala ga je zašto je to napisao, a on je odgovorio: “da je Tito govno, da je samoupravljanje sranje, da su generali džabalebaroši” i da je zbog toga nepodoban, ali da je on principijelan čovek i da ostaje pri tome, da je ona bila zgranuta, te da je odmah po završetku ročišta obavestila Savet, te joj je naloženo da podnese prijavu GSUP-u, prijava je podneta u julu 1983. godine.
Ceneći sve izvedene dokaze, svaki posebno i sve zajedno, kako one koji okrivljenom idu u prilog, tako i one koji ga terete, Sudija je našao da je okrivljeni učinio prekršaj koji mu se stavlja na teret, da je za isti prekršaj kriv i odgovoran, te mu je izrečena kazna zatvora kao u dispozitivu.
Sudija je rešenje zasnovao na iskazima svih saslušanih svedoka, posebno svedoka Bajić Radenka, Jeremić Dušana i Belić Olge, čiji iskazi se podudaraju u potpunosti u pogledu bitnih elemenata učinjenog prekršaja, odn. izrečenih inkriminisanih reči kojima je okrivljeni omalovažavao nacionalna osećanja građana na javnom mestu, vređanjem imena druga Tita, kao i temelje društveno-političkog sistema – samoupravljanja, a na način opisan u zahtevu.
Iskaz svedoka Stojanović Olge, koja je saslušana po predlogu okrivljenog, Sudija nije uzeo u obzir jer je bez značaja u odnosu na konkretan prekršaj, jer svedok, što je utvrđeno pri suočenju sa svedokom Jeremićem, nije ni bila prisutna u hodniku dana 22.6.1983. godine.
Odbranu okrivljenog Sudija je odbacio kao neosnovanu, jer je po mišljenju ista neiskrena i smišljena na izbegavanje odgovornosti zbog učinjenog prekršaja.
Sa izloženog rešeno je kao u dispozitivu.
Odmeravajući vrstu i visinu kazne, Sudija se opredelio za kaznu zatvora, kao težu sankciju, u skladu sa članom 37. zakona o prekršajima, polazeći od težine konkretnog prekršaja, izrazito štetnih posledica po zaštitni objekat, direktnog umišljaja okrivljenog i držanja okrivljenog posle učinjenog prekršaja i na ročištu, a imao je u vidu, kao olakšavajuću okolnost činjenicu da isti do sada nije prekršajno ni krivično kažnjavan, te se opredelio za vremensko trajanje kazne zatvora kao u dispozitivu, sa uverenjem da će se izrečenom kaznom postići svrha kažnjavanja, te da će se okrivljeni ubuduće kloniti vršenja ove vrste prekršaja.
Odluku o troškovima postupka Sudija je doneo shodno članu 116. i 117. stav 1. Zakona o prekršajima, s obzirom na ishod i složenost postupka.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom veću za prekršaje Beograd, preko ovog Sudije, u roku od 8 dana od dana prijema rešenja.
SUDIJA ZA PREKRŠAJE:
Jasna Učajev
- U krivičnom ili prekršajnom postupku – prim. uređivača. [↩]