Bog je ljut – o crkvi i veri
Jelena Reljin
učenica Pravno-birotehničke škole “9. maj”
Beograd
Ovom svojom autorskom besedom Jelena Reljin, učenica Pravno-birotehničke škole “9. maj” iz Beograda, jednoglasnom odlukom petočlanog žirija (prof. dr Milentije Đorđević, prof. dr Milivoje R. Jovanović, prof. dr Vojislav Đurđić, ass. mr Slaviša Kovčević i Dejan A. Milić) osvojila je prvo mesto na Desetom republičkom takmičenju u besedništvu učenika srednjih škola, održanom u Nišu 13. maja 2006.godine.
Nepunih mesec dana kasnije, 2. juna 2006. godine, na takmičenju u besedništvu “Sirmium – Lux verbi” koje se tradicionalno održava u Sremskoj Mitrovici, drugi žiri diskvalifikovao je mladu besednicu i njenu besedu bez ikakvog zvaničnog obrazloženja, uz ‘dobronamernu’ primedbu jednog od članova žirija (prof. dr Obrad Stanojević) da “nije zgodno da se tako govori o Crkvi”.
Kako ovo nije prvi slučaj da se mladi govornici na samom početku svojih govorničkih stremljenja cenzurišu, redakcija časopisa “Hereticus” prenosi integralni tekst besede.
U ljudskoj prirodi je da traga, preispituje se. Jedno od mnogih pitanja koje sebi postavljamo je: Kakav to čovek treba da bude da bi ga Crkva smatrala vernikom?!
Imam druga, studira na Bogoslovskom fakultetu i smatra me nevernicom zato što tvrdim da čovek može biti vernik i ako se ne ispoveda svešteniku i da mu on nije neophodan da bi ostvario svoju vezu sa Bogom.
Nakon osude da sebe stavljam iznad Crkve i sveštenih lica, ja se pitam: „Zašto se čovek koji postupa samo po ‘Božijim zapovestima’ a ne po ‘Crkvenim’ smatra nevernikom, a vernicima se smatraju oni koji greše a pravdaju se time što redovno poste, pričešćuju se, ispovedaju i kaju za one grehe koje će, nakon toga, ponovo činiti?“
… jer, ako je tako, koja je onda svrha oproštaja?
U tom slučaju svi bismo mogli biti najveći bludnici, ubice, preljubnici, mnogobošci, a u isto vreme i pravi vernici ako poštujemo “crkvene zapovesti”!
Zar je to vera?!
Zar je to ono čemu svaki čovek treba da teži?!
Svako odstupanje odnosno drugačije tumačenje vere od zvanično priznatog, za Crkvu je neprihvatljivo.
Međutim, ima primera koji su njoj prihvatljivi, ali meni nisu!
Ja živim u malom mestu, gde postoji samo jedna crkva i jedan sveštenik. Osim njega postoji još jedan mladić koji već dugo radi u crkvi, ali nije oženjen. Taj “mladi pop”, kako ga u mom mestu zovu, psuje Boga, opija se i ima seksualne odnose sa više devojaka.
Zar to nije odstupanje od zvanično utvrđenog života budućih sveštenika?
Može li takav čovek biti posrednik između Boga i ljudi?
Nažalost, on nije jedini!
Vladika Filaret je bio optužen za proneveru novca i bespravnu gradnju turističkih objekata i ribnjaka u okviru manastira Mileševa, a crkveni sud ga je oslobodio svih optužbi i još ga nagradio činom vladike!
Ne želim da sudim – nemam dovoljno iskustva, ni znanja, a ni dovoljno podataka o tome, ali se bojim da materijalno ne prevagne nad duhovnim i u toj sferi života!
Crkveni velikodostojnik – vladika Pahomije, insistirao je da ljudi redovno dolaze u crkvu, poste, ispovedaju se, daju priloge crkvi, a istovremeno bio optužen od svetovnog suda za pedofiliju!
Sud ga je oslobodio svih optužbi, ali ne zato što krivica nije dokazana, već zato što su određeni rokovi protekli, a dokazi zastareli.
KO JE ZA TO ODGOVORAN? Kako je moguće da ta priča ima takav kraj s obzirom na težinu krivičnog dela koje mu se stavljalo na teret i s obzirom na njegov položaj?!
Hoćemo li prihvatiti takav kraj?
Ja neću! Zato danas o tome govorim javno! …Govore i drugi… Jeste li videli grafit u Ulici kneza Miloša: “Pahomije, Bog je ljut!”?
Ali, šta je sa ostalima? Ćute!
… plaše se da sumnjaju u čoveka iza kojeg stoji Crkva,
… nije im bitno, jer nisu u pitanju njihova deca,
… ravnodušni su! Ravnodušni su …
Još CICERON je tražio: „Odstranite ovu svirepost iz društva, sudije, ne dopustite joj da se i dalje širi zlo od nje, ona je ugušila osećanje milosrđa kod najblagorodnijih ljudi, stvorivši kod njih naviku na stalne nesreće.“
To nije dobro! Zato, nadležni moraju učiniti sve kako bi došli do istine koja nam je svima potrebna!!!
A da li se iz svega može zaključiti da je Crkva iznad države a crkveni sud iznad svetovnog; da je Crkva svoje zakone postavila iznad društvenih i Božijih?! Mislim da jeste, i to onog trenutka kada je pored Božijih dopisala svoje zapovesti po kojima danas određuje “prave vernike”.
Oprosti im Bože, jer možda i ne znaju šta čine!
Oprosti i meni jer možda nisam u pravu!
Najmanje što želim je da dovodim u pitanje veru – vera čoveku pruža jedan od načina na koji može moralno da živi!
Zar nije dosta isključivosti i svih tih podela na crkveno i Božije, na vernike i nevernike?!
Dokle ćemo raspravljajući se zanemarivati suštinu:
Da svojim delima i verom, iz srca, oživimo Njegove zapovesti?!
BRAVO Jelena!Svaka cast!Drago mi je da neko tako mlad i kako kazes “neiskusan”,tako zrelo i otvoreno govori o ozbiljnim stvarima o kojima svi precutkuju.Podrzavljam tvoj hrabri korak da javno govoris o moralu koji je nemoral,o Bozjim sledbenicima koji to i nisu,o ljudima koji nose crne mantije a nisu ih dostojni!Cestitam ti na nagradi i ujedno cestitam i ziriju na ispravno donesenoj odluci!Bravo za ziri!