Pitanja i predlozi NUNS
ODELJAK “V”:
Posledice po državu nezakonitog postupanja Saveta RRA
1. Nepopravljiva je i neotklonjiva većina nezakonitosti koje je učinio Savet RRA postupajući povodom donošenja odluke o oduzimanju BK TV dozvole za emitovanje programa. S obzirom na vidove nezakonitosti oba do sada doneta akta u ovoj stvari, ne postoji pravna mogućnost da Savet RRA donese akt koji bi po sadržini odgovarao već donetim, a da bude zakonit. Posledice se mogu samo ublažiti, odgovornošću za štetu. Neke posledice ne mogu se ni tako popraviti – kao što je narušen ugled zemlje, kako se videlo po reakcijama iz inostranstva.
Da li je Savetu RRA poznato da Republika Srbija odgovara za štetu prouzrokovanu nezakonitim radom svakog organa javne vlasti, pa i nezakonitog rada Saveta RRA?
2. Iako su presude koje sudovi donesu u upravnim sporovima obavezujuće (član 4. Zakona o upravnim sporovima), Savet RRA je u javnosti manifestovao protivljenje presudi Vrhovnog suda Srbije (VSS) kojom je poništena Odluka Saveta RRA o privremenom oduzimanju BK TV dozvole za emitovanje. Najavio je, čak, krivične prijave protiv sudija VSS zbog presude. Nespremnost da poštuje sudsku vlast, koja je nadležna i pozvana da ispituje zakonitost odluka Saveta RRA, ispoljio je i grubim diskvalifikacijama presude VSS: presudu VSS je Savet RRA, u liku portparola Aleksandra Vasića, nazvao “pravnim zamajavanjem”.1 Neprihvatljiva posledica je ta da bilo koji organ javne vlasti ohrabruje nepoštovanje prava i najviših institucija sudske vlasti, zakonom pozvanih da kontrolišu zakonitost rada, što narušava i ugled zemlje, kako je pokazala i reakcija OEBS.
Da li je Savet RRA načisto sa time da tim nipodaštavanjem sveobavezujućih sudskih odluka radi protiv ustavnih principa pravne države i podele vlasti?
3. Savet RRA se u više prilika pozivao na član 26. st. 3. ZRD, koji zabranjuje uticaj na rad Saveta RRA, koji je prvenstveno zamišljen kao brana od uticaja drugih vlasti, pokušavajući da prikaže svaku javnu debatu o svom radu i o procesu dodele dozvola kao potencijalni pritisak na rad Saveta. Posledica je da jedan organ javne vlasti afirmiše tajnost u stvarima u kojima je potrebna javnost, kao i da pokušava kao standard da afirmiše ćutanje o javnim stvarima. Pravo svih emitera, stručne i šire javnosti, štaviše, pravo zajemčeno Ustavom Srbije, kako je već navedeno, jeste da analiziraju pa i kritikuju rad Saveta. RRA, kao vršilac javnih ovlašćenja, a posebno članovi Saveta kao javni funkcioneri, moraju biti izloženiji kritici i preispitivanju, ne samo više nego privatna lica, nego čak i više nego političari, i analiza njihovog rada se ni u kom slučaju ne može shvatiti kao pritisak na Savet. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu to je u više navrata i izrekom opredelio: “Granice dopuštene kritike su šire u pogledu vlasti nego u odnosu na privatnog građanina ili čak i političara” (Castells protiv Španije, 23.4.1992, stav 46, Ceylan protiv Turske, 8.7.1999, stav 34). “Vlast demokratske države mora da toleriše kritiku, čak i kada se ona može smatrati provokativnom ili uvredljivom” (Özgür Gündem protiv Turske, 16.3.2000, stav 60).
Zna li Savet RRA za taj obavezujući evropski standard slobode medija, ili smatra, iako radi posao od javnog interesa, da Srbiji priliči netransparentna vlast, i to u oblasti medija, koji su po prirodi svojoj okrenuti javnosti?
ODELJAK “G”:
Potreba izmene Zakona o radiodifuziji, naročito radi usklađivanja sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
1. Dok se ne izmeni ZRD, da bi bio usklađen sa Poveljom i Evropskom konvencijom, Savet RRA je obavezan da njegove neodređene pojmove (kakav je u članu 63. st. 1. ZRD “neizvršavanje zakonskih obaveza”) tumači tako da budu u skladu sa Poveljom i Evropskom konvencijom. Ali potpuno usklađivanje, kojim bi tek bila postignuta puna pravna sigurnost, nalaže da se ZRD izmeni tako da dovoljno određeno opredeljuje koje su to povrede zakona, koja su to neizvršenja i kojih to zakonskih obaveza od strane emitera, koja ovlašćuju na zahvat u slobodu medija u vidu oduzimanja dozvole za emitovanje.
Predlaže se Odboru da konstatuje takvu potrebu izmene ZRD, kako bi ZRD ispunio uslov (kako je već objašnjeno pod A.1.a) za to da ograničenje slobode medija koje reguliše u vidu oduzimanja dozvole za emitovanje predstavlja dopušteno (i to tzv. legalno) ograničene te zajemčene slobode.
2. Savestan i stručan rad bitan je uslov za valjano funkcionisanje bilo kog organa javne vlasti, a ni Savet RRA nije u tom pogledu izuzetak. Nesavestan rad Saveta RRA ispoljio se naročito u dugotrajućem neobavljanju poslova iz njegove nadležnosti, za koje nema opravdanja. Tako se, između ostalog, Savet RRA nije starao o primeni i poštovanju zakonskih odredaba ZRD o maksimiranju reklamnih sadržaja u jedinici vremena (satu) i ukupnom vremenu emitovanja. Besmislen je izgovor Saveta RRA, koji je izrekao njegov portparol (gospodin Aleksandar Vasića), da dok se ne uredi radiodifuzni prostor gašenjem većine emitera, ne mogu se kažnjavati ni oni za koje je utvrđeno da su se ogrešili o zakon, zato što mnogi drugi ne bi bili kažnjeni. Nestručan rad Saveta RRA rezultirao je grubo nezakonitim odlukama u izuzetno važnim stvarima kakve su oduzimanje dozvole za emitovanje tv programa i davanje dozvole za emitovanje tv programa. Uslov stručnosti, kao osnovni uslov za članstvo u Savetu RRA, u sadašnjem tekstu ZRD samo je impliciran u odredbi da se članovi biraju iz reda “uglednih stručnjaka” (član 22).
Predlaže se Odboru da konstatuje potrebu da se ZRD izmeni na način da nesavestan i nestručan rad članova Saveta RRA budu uvršćeni (u čl. 29) kao izričito predviđeni razlozi za razrešenje. Kao što je nesavestan i nestručan rad razlog za razrešenje sudija, a propisan je postupak utvrđivanja ispunjenosti tog uslova, tako bi i za članove Saveta RRA trebalo predvideti pouzdan postupak za utvrđivanje nesavesnog i nestručnog rada.
ODELjAK “D”:
Potreba iniciranja postupka za razrešenje članova Saveta RRA
Bilo da su grube nezakonitosti, sa svim teškim posledicama po državu, počinili iz nepoznavanja prava, koje su morali poznavati (dakle, iz razloga nestručnosti), bilo svesno (dakle, iz razloga svesnog nepravilnog rada), članovi Saveta RRA sami su dokazali da više ne ispunjavaju prvi uslov za izbor u članstvo u tom telu: stručnost (čl. 22). Budući da je RRA javna agencija, to – kao i za odgovarajuće organe drugih javnih agencije – i za Savet RRA važi da se njegovi članovi mogu razrešiti kada prestanu da ispunjavaju uslove za izbor (član 31. Zakona o javnim agencijama), odnosno zbog nepravilnog rada kao vida neispunjavanja zakonskih obaveza (čl. 31. Zakona o javnim agencijama).
NUNS je ubeđen da će rasprava u Odboru radi celovitog sagledavanja i razjašnjenja stanja u pogledu neizvršavanja i nepoštovanja propisa u oblasti medija od strane Saveta RRA biti osnova odgovarajućem broju poslanika Narodne Skupštine Srbije da iniciraju postupak razrešenje članova Saveta RRA zbog toga što više ne ispunjavaju stručnost kao uslov za izbor, odnosno zbog nepravilnog rada kao vida neispunjenja zakonskih obaveza, kako bi se stvorili uslovi da ovaj važan organ javne vlasti konačno dobije toliko potreban kredibilitet.
Beograd, jun 2006.
- “Politika” od 23.5.2006, str. 10. [↩]