Vi ste ovde: Arhiva » Hereticus 2006-1-2 » Zbivanja »

Pitanja i predlozi NUNS

Stranice: 1 2 3 4

ODBORU ZA KULTURU I INFORMISANJE
SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Predsedniku Aleksandru Lazareviću
B e o g r a d

PREDMET: Pitanja i predlozi povodom zahteva NUNS1 da Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Republike Srbije sagleda stanje neizvršavanja propisa od strane Saveta RRA.
Po odredbi člana 40. Poslovnika Skupštine Republike Srbije, Odbor za kulturu i informisanje sagledava stanje izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata u oblasti za koju je Odbor zadužen. NUNS traži i očekuje da, povodom nezakonitog postupanja Saveta Republičke radiodifuzne Agencije (Savet RRA) u odlučivanju o oduzimanju BK TV dozvole za emitovanje2 i u odlučivanju o dodeli dozvola za emitovanje tv programa za teritoriju Republike,3 Odbor sagleda stanje izvršavanja kako Zakona o radiodifuziji Republike Srbije (ZRD),4 tako i, povezano s njim, Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (Povelja)5 i Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija),6 kao i Ustava Republike Srbije (Ustav RS).7
Obrazloženje:
Savet RRA nije ni primenio obavezne propise po kojima mora da radi, a neke je pogrešno primenio, što znači da nije izvršavao propise u oblasti za koju je Odbor zadužen. Za Odbor je od važnosti ne samo da utvrdi stanje i razmere neizvršavanja propisa, već i razloge toga, što od njega tražimo i očekujemo u nastavku aktivnosti koju je započeo na sastanku u rano leto 2006. godine.
Na osnovu navedenih i drugih akata samog Saveta RRA, kao i na osnovu izjava u javnosti pojedinih članova Saveta RRA, vidi se da Savet RRA ne poznaje većinu obaveznih pravnih normi po kojima mora da postupa, uključujući i obavezni evropski standard zajemčene slobode medija i uslova za dopuštenost ograničenja te slobode. Ovo je optimistička pretpostavka, dok je pesimistička da – iako poznaje obavezne pravne norme po kojima mora da postupa – svesno postupa nezakonito; u oba slučaja pitanje je vredno razjašnjenja od strane Odbora budući da se radi o nepoštovanju obaveznih propisa iz oblasti medija.
U daljem tekstu (u formi pitanja i obrazloženja) navodimo samo neke od vidova nezakonitog postupanja Saveta RRA (odeljci A i B), čije sagledavanje kao i sagledavanje njihovih posledica po Republiku Srbiju (odeljak V) spada u oblast za koju je Odbor zadužen, tražeći i očekujući da Odbor konstatuje:
– navedene nezakonitosti i njihove posledice,
– potrebu izmene ZRD u delu u kome je ZRD suprotan Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (odeljak G),
– Potrebu iniciranja razrešenja članova Saveta RRA (odeljak D).
ODELJAK “A”:
Neizvršavanje propisa od strane Saveta RRA pri donošenju Odluke od 2006. i Rešenja od 2006. o privremenom oduzimanja dozvole za emitovanje BK TV u trajanju od 30 dana
Odlukom o oduzimanju BK TV dozvole za emitovanje na 30 dana i potonjim Rešenjem o oduzimanju dozvole za emitovanje na 30 dana BK TV, Savet RRA ogrešio se o odredbe člana 10. stava 2. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (2003) i o odredbe člana 29. stava 3. i člana 5. stavova 2. i 4. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (2003): Primenjivao je samo odredbe Zakona o radiodifuziji (2002), ne i odredbe Povelje i Evropske konvencije, a u primeni odredaba ZRD nije ih tumačio u skladu sa Poveljom i Evropskom konvencijom.
Zakon o radiodifuziji je akt slabije pravne snage i od Povelje, jer ova ima ustavni rang, i od Evropske konvencije, koja ne samo da posle ratifikovanja neposredno (direktno) važi kod nas, nego ima i primat nad celokupnim domaćim pravom (članovi 10. i 16. Povelje Državne zajednice Srbije i Crne Gore). Osim toga, i Povelja i Evropska konvencija donete su posle Zakona o radiodifuziji, a mlađi propis stavlja van snage stariji propis (odnosno njegove delove, koji su s njim u suprotnosti).
Zato ne samo da se uopšte ne smeju primeniti one odredbe Zakona o radiodifuziji koje nisu u skladu sa Poveljom ili Evropskom konvencijom, kao mlađim i po pravnoj snazi jačim propisima, nego se one odredbe Zakona o radiodifuziji koje nisu u suprotnosti sa Poveljom i Evropskom konvencijom moraju u primeni tumačiti tako da budu u skladu a ne u suprotnosti sa Poveljom i Evropskom konvencijom (član 5. stav 4. Povelje).
Savet RRA to ili ne zna (a svakako je morao znati), ili svesno postupa suprotno odredbama ustavnog ranga i ratifikovanom međunarodnom aktu? (Za Odbor je važno da to pitanje razjasni, jer sagledavanje stanja (ne)izvršavanja propisa nije sebi samom svrha, već služi uklanjanju problema).
Primeri samo nekih nezakonitosti:
1. Savet RRA je primenio odredbu člana 63. st. 1. ZRD kao osnov za izricanje kaznene mere BK Telekomu oduzimanja dozvole za emitovanje (str. Obrazloženja Odluke, str. Obrazloženja Rešenja). Odredba člana 63. st. 1. ZRD kaže da “Emiteru koji, i pored izrečenog upozorenja u smislu člana 18. ovog zakona, nastavi da ne izvršava odredbe ovog zakona…, Savet izriče privremeno oduzimanje dozvole za emitovanje programa…”. Savet RRA je našao da emiter BK Telekom nije izvršavao zakonske obaveze iz čl. 3. st. 1, 26. st. 3. i 68. st. 1. ZRD: da nije u izveštavanju bio nepristrasan, objektivan, profesionalan i potpun (što je protivno čl. 3. i 68), a da je vršio nedopušten uticaj na rad Saveta RRA (što se kosi sa čl. 26).
Da bi neizvršavanje bilo koje od zakonskih obaveza iz ZRD moglo da bude dopušten pravni osnov za oduzimanje dozvole za emitovanje, ZRD bi morao sadržati dovoljno određena pravila o tome koje su to zakonske obaveze čije neizvršenje može da dovede emitera do oduzimanja dozvole za emitovanje. Zakonski izraz iz ZRD: “neizvršavanje odredaba ovog zakona” mora se tumačiti (po čl. 5. st. 4. Povelje) u skladu sa Evropskom konvencijom i Poveljom. Jer, oduzimanje dozvole za emitovanje programa predstavlja ograničenje slobode medija, koja je zajemčena Evropskom konvencijom (čl. 10. st. 1) i Poveljom (čl. 29. i 30), kao i Ustavom Srbije (čl. 46), a ograničenja slobode medija moraju se tumačiti u skladu sa Poveljom i Evropskom konvencijom (čl. 5. st. 4. Povelje).
a. Da je Savet RRA odredbu čl. 63. st. 1. ZRD doveo u vezu sa odredbama Evropske konvencije i odlukama Evropskog suda za ljudska prava kojima je konkretizovana odredba čl. 10. st. 2. Evropske konvencije o uslovima za dopuštenost ograničavanja slobode medija, što je bio dužan da uradi, bilo bi mu jasno da čl. 63. st. 1. ZRD ne može da bude valjan pravni osnov za izricanje kaznene mere oduzimanja dozvole za emitovanje.
ZRD nije u članu 63. st. 1. uopšte bliže odredio zakonske obaveze čije je neizvršenje razlog za izricanje kaznene mere oduzimanja dozvole za emitovanje. Nije izričito naveo, ni taksativno ni primera radi, koje su to obaveze tog zakona zbog čijeg se neizvršenja može izreći oduzimanje dozvole emitovanja. A da bi neka pravna norma koja ograničava zajemčenu slobodu mediju bila dozvoljeni osnov za izricanje ograničenja, ona mora sadržati “dovoljno jasno” pravilo, kako bi adresati normi mogli da znaju u kojim slučajevima mogu biti izloženi organičenju zajemčene slobode i kako bi organi primene mera koja ograničavaju slobodu mogli da znaju kada takvu meru smeju da izreknu. Taj uslov tzv. legalnosti ograničenja (koji obuhvata troje: da je ograničenje slobode predviđeno zakonom, objavljeno i dovoljno jasno) čvrsto je postavio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, u stalnoj svojoj praksi. Ako taj uslov tzv. legalnosti ograničenja (koji obuhvata troje: da je ograničenje zajemčene slobode predviđeno zakonom, objavljeno i dovoljno jasno) nije ispunjen, ograničenje je nedopušteno. Navodeći samo nedovoljno određeno da “neizvršenje odredaba ovog zakona” povlači za sobom mogućnost ograničenja slobode medija oduzimanjem dozvole za emitovanje, ZRD nije zadovoljio taj uslov legalnosti ograničenja, zbog čega je on u suprotnosti sa čl. 10. st. 2 Evropske konvencije i odlukama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, i ne može da bude važeći osnov za odluku o izricanju sankcije.
Da li je Savet RRA znao za uslov legalnosti ograničenja? Ako mu je bio poznat, zašto je uprkos tome bez važećeg osnova izrekao kaznenu meru kojom je zajemčenu slobodu medija ograničio suprotno Evropskoj konvenciji i odlukama Evropskog suda za ljudska prava?
b. Pošto ZRD samo generalno govori u čl. 63. st. 1. o tome da se emiteru koji “ne izvršava odredbe ovog zakona” može izreći sankcija oduzimanja dozvole emitovanja, ne određujući bliže koje su to zakonske obaveze čije neizvršenje predstavlja razlog za oduzimanje dozvole emitovanja, to onda Savetu RRA, kao organu primene zakona, nameće obavezu da u smislu čl. 5. st. 4. Povelje taj tzv. neodređeni zakonski izraz tumači i konkretizuje u primeni, i to da ga tumači i konkretizuje u skladu sa Poveljom i Evropskom konvencijom. Savet RRA to nije učinio. A da je to učinio video bi da ogrešenje o zakonsku obavezu nezavisnosti, objektivnosti, profesionalizma i potpunosti izveštavanja (obaveze iz čl. 3. i 68. ZRD, koje Savet RRA stavlja na teret BK TV) uopšte ne spada među one jedine dopuštene pravne osnove za bilo koju meru organa javne vlasti koja za posledicu ima ograničenje zajemčene slobode medija, a koji su osnovi taksativno pobrojani u čl. 29. st. 3. Povelje i čl. 10. st. 2. Evropske konvencije. Sloboda medija sme se, naime, ograničiti nekom merom organa javne vlasti samo radi toga da bi se tom merom: zaštitila prava i ugled drugih lica (čl. 10. st. 2. Evropske konvencije, čl. 29. st. 3. Povelje), očuvao autoritet i nepristrasnost suda (čl. 10. st. 2. Evropske konvencije, čl. 29. st. 3. Povelje), nacionalna bezbednost (čl. 10. st. 2. Evropske konvencije, čl. 29. st. 3. Povelje), javno zdravlje (čl. 10. st. 2. Evropske konvencije, čl. 29. st. 3. Povelje), moral (čl. 10. st. 2. Evropske konvencije, čl. 29. st. 3. Povelje), javna bezbednost (čl. 10. st. 2. Evropske konvencije, čl. 29. st. 3. Povelje), sprečili neredi ili kriminal (čl. 10. st. 2. Evropske konvencije), ili sprečilo otkrivanje obaveštenja dobijenih u poverenju (čl. 10. st. 2. Evropske konvencije). Pošto očuvanje nezavisnosti medija, objektivnosti, profesionalizma i potpunosti izveštavanja (iz čl. 3. i 68. ZRD) nije među dopuštenim razlozima za ograničavanje slobode medija, Savet RRA je postupio protivno čl. 29. st. 3. Povelje i čl. 10. st. 2. Evropske konvencije kada je na osnovu njih ograničio slobodu medija oduzimanjem dozvole za emitovanje.

  1. Nezavisno udruženje novinara Srbije uz stručnu konsultaciju profesora Vladimira Vodinelića. [↩]
  2. “Odluka o privremenom oduzimanju privremene dozvole za emitovanje televizijskog programa po onosvu člana 119 Zakona o radiodifuziji u trajanju od 30 dana”, od 25. aprila 2006. godine (dostupna na www.rra.org.yu). [↩]
  3. “Odluka o izdavanju dozvola za emitovanje tv programa za teritoriju Republike”, od 25. aprila 2006. godine (dostupna na www.rra.org.yu). [↩]
  4. “Službeni glasnik Republike Srbije”, 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005. [↩]
  5. “Službeni list SCG”, 6/2003. [↩]
  6. “Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda …”, “Službeni list SCG - Međunarodni ugovori”, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005. [↩]
  7. “Službeni glasnik Republike Srbije”, 1/1990. [↩]
Stranice: 1 2 3 4


Napišite komentar