(Ne)pređeni rubikon
Dragan Miljanić
diplomata i publicista
Beograd
(NE)PREĐENI RUBIKON
Igrom slučaja, 5. oktobra o.g., na šestu godišnjicu Oktobra, zatekao sam se na mom nekadašanjem fakultetu (Pravnom) u Beogradu, koji je nedavno proslavio 165 godina od osnivanja. (Sve neke godišnjice!)
Tom prilikom upoznao sam profesora Jovicu Trkulju. Da li se redovni čitaoci “Danasa”, da ne kažem stari – jer “Danas” je mlad dnevni list – sećaju dr Trkulje? Pretpostavka je – DA. Za one koji ne pamte profesora, i koji su za opciju NE (sada, uoči, i to dvodnevnog ustavnog referenduma, treba vežbati sa “DA” ili “NE”), ili mlađi čitaoci “Danasa” – sigurno ima i takvih koji profesora ne znaju – napisao bih sledeće. Dr Jovica Trkulja bio je nekoliko godina – i to onih, 2000. i 2001, za koje smo verovali da su prelomne, a ustvari bili smo u dubokoj zabludi – redovni pisac oporih analitičkih kolumni pod naslovom “Kroz bespuće”, koje su sadržale odgovore na brojne društveno-političke i kulturno-etičke izazove koje je “nudila” u to vreme politička scena Srbije. Tekstovi dr Trkulje, objavljivani svojevremeno u listu “Danas”, izazivali su pažnju zbog posebnog osvetljavanja puteva i stranputice demokratske tranzicije u Srbiji. Rukovodio se samo istinom.
Najednom strelica (pokazivač) na vrhu “miša” (pretpostavljam da je profesor pisao i slao 2000. i 2001. godine svoje kolumne računarom) dr Trkulje se ugasila, i rado čitane kolumne u listu “Danas” su nestale. Bez objašnjenja. Možda su objašnjenja zašto su kritičke kolumne o našoj aktuelnoj zbilji i stvarnosti, od strane autora kolumni, ili, pak, redakcije lista “Danas”, svojevremeno i dana čitaocima lista “Danas” meni promakla. Ako ih je uopšte bilo!
Koristim priliku sada, ovog petog oktobra 2006. godine, da upitam dr Trkulju (razgovor je vođen u njegovom kabinetu prepunom knjiga na Pravnom fakultetu) zašto su prestale njegove kolumne u listu “Danas”? Da li su presahle zbog nedostatka ideja, ili (na)dolaska novih “vunenih vremena”?
Umesto odgovora, profesor Trkulja mi poklanja svoju knjigu pod naslovom “Kroz bespuća – ogledi i hronike”, uz napomenu da ću odgovor na moje pitanje pronaći u pomenutoj knjizi, zbirci svih njegovih kolumni objavljivanih u “Danasu”. “Ima tu, u toj knjizi”, skreće mi pažnju profesor, “i neobjavljenih kolumni”.
I zaista. U poslednjoj kolumni, ponuđenoj, ali neobjavljenoj u listu “Danas”, oktobra 2001, pod naslovom “Povampireno jednoumlje”, u fusnoti koju je napisao profesor Trkulja stoji da je “redakcija Danasa odbila da objavi ovaj tekst i tako okončala dvogodišnju saradnju sa piscem kolumne Kroz bespuće”.
Pitam se zašto je moralo da prođe punih pet godina da bih, igrom slučaja upravo na Peti oktobar, iz jedne fusnote, doznao istinu o razlozima zavrtanja duhovne slavine od strane lista “Danas” piscu koji je hodom kroz Naša bespuća, oštroumno i britko, osvetljavao krivudave staze kojima šest godina od oktobarskog “bljeska slobode” bauljamo do današnjih dana.
U nemoći, nesposobnosti i nemanju volje današnje vlasti za uspostavljanje suštinskog diskontinuiteta sa prethodnim režimom krije se neuspeh postooktobarskih događaja, pisao je dalekovido, pre pet-šest godina, u svojim kolumnama, profesor Trkulja. Voleo bih da nije u pravu, ali nažalost jeste, i Mihal Ramač kada, povodom šeste godišnjice Oktobra, piše da “Srbija ni do danas nije spremna ni sposobna da prihvati sve što je tako štedro obećavao DOS pre dolaska na vlast” (“Danas”, 7-8. oktobar 2006, “Oktobarski obrt”). Na trasi sličnih razmišljanja je i Mirko Tepavac kada kaže da se “kategorično i nedvosmisleno diferenciranje pobedničke demokratije od poraženog socijal-radikalizma ni do danas nije dogodilo” (“Republika”, 1-31. oktobar 2006, str. 3, “Jači od države”).
O sličnostima i razlikama između “onog” Oktobra pre šest godina i “ovog” danas, šta ih povezuje, a šta razdvaja, može se naširoko raspravljati. Neumitno je da su Nada i Očekivanja ostavljeni tamo daleko, na drugoj obali nepređenog Rubikona. Ako su izneverene nade, Rubikon nije presahnuo za prelazak novih generacija koje (na)dolaze.1
- Redakcija Danasa je odbila da objavi ovaj tekst. [↩]