Uvodnik
Poslednjih godina se u svetu i u Srbiji javlja veliko interesovanje za govorničko umeće, posebno za političko besedništvo i retoriku. Danas postoji opšta saglasnost da je dobro poznavanje retorike važan preduslov uspeha u politici i javnom životu, posebno u pridobijanju naroda za neku ideju i nadgovaranju protivnika u debati.
Političko besedništvo je vrsta besedništva koja se odnosi na pitanja za koja je zainteresovan veliki broj ljudi, od kojih ponekad zavisi sudbina čitavog naroda. Ono procvat doživljava, po pravilu, u demokratskom društvu, tamo gde je potrebno artikulisati političku volju većeg broja ljudi, ubediti ih i podstaći na akciju. Političko besedništvo se u modernoj Srbiji razvijalo na protivrečan način. Naime, Srbi su narod velikog govorničkog talenta, ali su ostali uskraćeni u njegovom razvoju i afirmaciji, tako da su postali primer besedničke nekulture. Tome su nesporno doprinele društvene prilike tokom poslednjih sedamdeset godina u kojima su sistematski negirani principi i vrline političkog besedništva.
Imajući to u vidu, Temat u ovom broju “Hereticusa” posvećen je izazovima političkog besedništva u Srbiji. Autori priloga (Jovica Trkulja, Sima Avramović, Milentije Đorđević, Svetlana Gradinac, Jasna Arbanas, Branko Nadoveza, Dejan Milić i Vladan Stanković) polaze od teze da u modernom društvu, u uslovima demokratskog takmičenja, u kojem je govor presudan posrednik, govornička moć je prvorazredni uslov za dosezanje visokog ugleda u društvu. Nakon osnovnih naznaka o pojmu, vrstama i razvoju političkog besedništva, oni su ukazali na primere uspešnih srpskih političkih besednika – Svetozara Miletića, Laze Kostića, Petra Kočića i Milana Stojadinovića, kao i vrline i mane aktuelnih srpskih političara kao besednika.
Prilozi u ostalim rubrikama su neposredno ili posredno vezani za pitanja besedništva i retorike, s ciljem da pomognu da se javni delatnici i njihov jezik oslobode naslaga prošlosti u vidu birokratskog žargona, ulizičkih hvalospeva, izanđalih fraza, nepotrebnih tuđica; da se političke debate upristoje, tako da se ne moramo stideti načina na koji raspravljaju naši političari na javnoj sceni. Izneti rečito svoja stanovišta i programe, pridobiti narod za neku ideju, umeti nadgovoriti protivnika u debati, upotrebiti prave reči kritike onih koji su na vlasti – sve to zahteva poznavanje retorike. Time bi se stvorio neophodan društveni milje za uspostavljanje i razvoj svih vidova tolerancije, političke i govorne kulture, te u cilju prevage slobodne, učtive i uverljive reči nad antigovorništvom i netolerancijom.
Nakon temata slede uobičajene rubrike “Hereticusa”. U rubrici Istraživanja objavljujemo tekst Aleksandra A. Miljkovića o shvatanjima Valtazara Bogišića o Južnim Slovenima u njegovim proučavanjima narodnih pravnih običaja. U Ogledima Slavoljub Kačarević razmatra verbalno nasilje na političkoj sceni Srbije. U Tokovima objavljujemo znameniti govor Alekosa Panagilisa o veri u čoveka i njegovu slobodu. Rubrika Zbivanja koja se bavi kritičkim preispitivanjem neposredne prošlosti, posve- ćena je ovog puta problemu suočavanja s posledicama minulih ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini. Marinko Vučinić smatra da to nije jednostran i jednodimenzionalan proces u kome ima mesta samo za jednu utvrđenu i neprikosnovenu istinu o genocidu počinjenom nad muslimanima u Bosni. Insistiranje na žrtvama i stradanju predstavnika samo jednog naroda u krvavom građanskom ratu dovodi do zatvaranja u isključive nacionalne okvire ali i do ponovne nacionalne homogenizacije one zajednice koja je obeležena kao genocidna i ubilačka. Rubrika Pogledi sadrži prilog Obrada Stanojevića o novim poštapalicama u srpskom jeziku. Posle besede Jovice Trkulje o Kikindskim porukama i poukama, sledi znameniti tekst Božidara Grujovića o zakonu i slobodi koji je kada se pojavio bio cenzurisan. U rubrici Intervju, posle razgovora sa Ljubišom Sa- mardžićem o Dimitriju Tucoviću kao političkom besedniku i s Dejanom Milićem, autorom knjige o političkoj besedi moderne Srbije, nastavljamo sa objavljivanjem serije razgovora na temu “Poruke i pouke srpskog oktobara 2000. godine”. Ovog puta to su razgovori Silvie Nadjivan sa novinarima: Gordanom Sušom, Aleksandrom Tijanićem i Dragomirom Žarkovićem. Rubrika Dosije posvećena je osudi i stradanju episkopa Varna- ve, o čemu podrobno piše Savo B. Jović. I konačno, u rubrici Osvrti, prikazi, recenzije su prilozi Vladimira Markovića o Dragoljubu Ignjatoviću, Jovice Trkulje o seminaru retorike u Kikindi i Dejana Milića o knjizi Ljubomira Prelića “Zločin i kazna –zaboravljeni rukopis.
Beograd, Uredništvo
25. decembar 2005.