Umeće političkog besedništva
Jovica Trkulja
Pravni fakultet, Beograd
UMEĆE POLITIČKOG BESEDNIŠTVA1
Rezime: Autor polazi od teze da u modernom društvu, u uslovima demokratskog takmičenja, u kojem je govor presudan posrednik, govornička moć je prvorazredni uslov za dosezanje visokog ugleda u društvu. Nakon osnovnih naznaka o pojmu i razvoju retorike, on je posebno analizirao političko besedništvo – pojam, karakteristike i vrste. Budući da se uspeh političkog govornika odvija u trouglu: ličnost govornika – beseda/govor – auditorijum, on je podrobno analizirao svaki od ovih elemenata kao i ulogu političkih savetnika. Završni deo rada je posvećen političkom besedništvu u Srbiji i analizi vrlina i mana aktuelnih srpskih političara kao besednika (S. Miloševića, V. Draškovića, V. Šešelja, Z. Đinđića, D. Mićunovića, V. Koštunice, B. Tadića, A. Vučića i dr.). Zaključak je da su Srbi narod velikog govorničkog talenta, ali su ostali uskraćeni u njegovom razvoju i afirmaciji, tako da su postali primer besedničke nekulture. Tome su nesporno doprinele društvene prilike tokom poslednjih sedamdeset godina u kojima su sistematski negirani principi i vrline političkog besedništva.
Ključne reči: retorika, političko besedništvo, govornik, beseda, auditorijum, politički marketing, politički savetnici.
1. Zašto i čemu seminar retorike danas i ovde?
1. – Oslanjajući se na bogatu retoričku baštinu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i njegove korifeje besedništva (od Jovana Sterije Popovića, pisca našeg prvog udžbenika retorike, i Dimitrija Matića, preko Slobodana Jovanovića, Živojina Perića, Đorđa Tasića, Mihaila Ilića, Dragoljuba Jovanovića, do Mihaila Konstantinovića i Mihaila Đurića), grupa entuzijasta na čelu s prof. dr Obradom Stanojevićem i prof. dr Simom Avramovićem se latila teškog i nezahvalnog zadatka. Naime, oni pokušavaju da ovaj narod i njegov jezik oslobode naslaga prošlosti u vidu birokratskog žargona, poltronskih hvalospeva, izanđalih fraza, nepotrebnih tuđica. Oni bi da pomognu da se političke debate upristoje i podignu na viši kulturni nivo.
Nošeni tim uverenjem i entuzijazmom ovi sveštenici lepe reči tokom poslednjih petnaest godina organizuju takmičenja u besedništvu, seminare, tribine, kurseve, pišu knjige o besedništvu i retorici. Oni pokušavaju da podsete da Biblija počinje rečenicom: “U početku beše reč” i da su velike religije nastale s velikim prorocima i njihovim sjajnim besedama; da objasne vezu između starogrčkog “Govori da bih te video” i savremene nauke o neponovljivim modulacijama ljudskog glasa; da pojasne zašto je besedništvo kći slobode i so demokratije.
Nije li to zaludan posao u Srbiji, zemlji prejakih reči od kojih se strada kao od metka? U zemlji političkih bajalica, opšte graje i brbljanja gde niko nikoga ne sluša? Gde nije bitno ni šta se govori, ni kako, već samo ko govori? U zemlji prepunoj političkih narcisa i barbarogenija-silbena kojima Demosten, Ciceron, Džeferson i Danton nisu ni do kolena. U zemlji čiji vodeći političari “kad uzmu reč ne znaju o čemu će da govore, kada govore, ne znaju o čemu govore, i kada završe, ne znaju šta su kazali” (Čerčil).
Uz to, reč je o zemlji u kojoj većina učenih ljudi misli da se besednik rađa, a ne stvara, da dobrom besedniku nije potrebno poznavanje nikakvih veština i pravila ukoliko ima temu i ubeđenje. (Katon stariji je govorio: “Rem tene, verba sequetur” – Drži se teme, reči će same doći). Postoji uverenje da su pravila retorike rasuta po raznim naukama i da ona samo sputavaju dobrog govornika. Najzad, nije li i veliki Hegel cinično zaključio: “To što ćemo nešto više saznati o organima za varenje ne znači da će oni bolje variti hranu.”
Ipak, uprkos tome, sizifi iz Institutio oratoria otisnuli su se odvažno po bespuću Srbije odlučni da daju svoju “Reč za demokratiju”. Pomenute teškoće, ironični podsmeh, nerazumevanje pa i osude “previše smelih i slobodnih” beseda, nisu ih obeshrabrili. Jer, na primeru velikih besednika oni su shvatili da tek talenat udružen sa obrazovanjem i proverom u praksi daje rezultat. “Fabricando fit faber” – “Kovanjem se postaje kovač”. Pomenimo da je jedan od najvećih grčkih besednika Demosten imao govornu manu i tikove ramenom, a Ciceron, najveći rimski besednik, bio je nežne građe, glas mu je pri uzbuđenju bio slab. Međutim, oni su upornom vežbom uspeli da otklone slabosti i postali su vrhunski umetnici lepe reči. To je još jedan dokaz da se jake ličnosti i veliki besednici ne stvaraju u idealnim uslovima, već kao odgovor na izazov, u muci da se savladaju teškoće i slabosti.
2. – Po preovlađujućem mišljenju, retorika je upotreba jezika kao veštine ubeđivanja koja se zasniva na organizovanom znanju. Reč “retorika” je grčkog porekla (rhetor) i prvobitno je označavala onog koji podnosi zahtev, po pravilu sudu. Kasnije je značenje reči “retor” proširivano i označavalo govornika, a potom učitelja besedništva. Slično značenje je imala u starom Rimu latinska reč “orator” – govornik, onaj koji se obraća nekom, koji moli. Rani grčki i rimski besednici su retoriku vezivali za veštinu sporenja i vođenja rasprave, za sposobnost i moć ubeđivanja. Oni su uočavali distinkciju koja će kasnije biti osporena između eloquentie – praktičnog besedništva i retorike – teorije besedništva.
Tokom svog razvoja od V veka pre nove ere do danas, retorika je poprimala različita značenja, imala različite upotrebe i zloupotrebe. O njoj su vođeni i vode se sporovi i žučne rasprave, često sofističkog ili aproijskog karaktera (da li su besedništvo i retorika sinonimi, da li je retorika veština, umetnost ili nauka, da li se ona zasniva na estetskom ili logičkom principu, ima li razlike između govora i besede, usmenog i pismenog saopštavanja misli itd.
Slični sporovi se vode i oko vrsta besedništva. Najčešća podela u udžbenicima retorike je prema sadržini (sudske ili forezične, političke ili delibrerativne, crkvene ili omilitika, vojničke i prigodne ili epidiktičke), prema načinu pripreme (pripremljene ili improvizovane), prema auditorijumu (besede masovnom auditorijumu, govori na manjim skupovima i obraćanje putem radija i TV) i prema tehnici (klasične besede i debate). “Tri su stožera oko kojih se kreće besedništvo: istina, dobro i lepo. Istina treba da bude krajnji cilj sudskog besedništva, dobro i korisno (što ima veze sa etikom) svrha političkog, a lepota pohvalnog (epideitičkog)” (S. Petrović).
3. – Osnovna svrha ovog seminara retorike nije da odgovori na ova pitanja i dileme već da popuni prazninu koju redovni školski programi ostavljaju u govorničkom umeću i u govornom izražavanju uopšte. Govorničko umeće koje daje ovaj seminar, namenjeno je prvenstveno mlađim javnim delatnicima iz različitih oblasti, radi razvoja njihove sposobnosti i jačanja u njima težnje prema intelektualnom elitizmu. U modernom društvu, u uslovima demokratskog takmičenja, u kojem je govor presudan posrednik, govornička je moć prvorazredni uslov za dosezanje visokog ugleda i mesta u društvu.
Dakle, cilj seminara je da pomogne da se javni delatnici i njihov jezik oslobode naslaga prošlosti u vidu birokratskog žargona, ulizičkih hvalospeva, izanđalih fraza, nepotrebnih tuđica; da se političke debate upristoje, tako da se ne moramo stideti načina na koji raspravljaju naši političari na javnoj sceni. Jer, izneti rečito svoja gledišta i programe, pridobiti narod za neku ideju, umeti nadgovoriti protivnika u debati, upotrebiti prave reči kritike onih koji su na vlasti – sve to zahteva poznavanje retorike.
Pedagoški kredo ovog seminara je pedagogija osvajanja (ne usvajanja) znanja, a moto je misao Monteskijea: “Dobro je stvoriti demokratiju za narod. Ali postoji još nešto značajnije: odgojiti narod za demokratiju!”
- Predavanje na seminaru retorike “Umeće besedništva”, koji je održan u Višoj školi za obrazovanje vaspitača “Zora Krdžalić Zaga” u Kikindi, 21. maja 2005. godine. [↩]
Postovana gospodo,
Veoma sam zainteresovan za ovu temu ali mi mogucnosti ne dozvoljavaju da prisustvujem seminarima.Bi bih vam veoma zahvalan ukoliko biste mi preporucili literaturu koja obogacuje besednistvo.ja imam problem, sa javnim govorom gde su prisutni pet i vise ljudi.neznam odakle da pocnem i sta treba da kazem.Zivim na Kosovu i Metohiji.
Unapred hvala
clanak je odlican.