Jedan primer mudrog političkog govora
Branko Nadoveza
Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd1
Rezime: Dr Milan Stojadinović, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije od 1935. godine, briljantan politički govornik, svestan istorijski prelomnih okolnosti u kojima se nalazila Kraljevina Jugoslavija, održao je tokom predizborne kampanje za decembarske parlamentarne izbore 1938. godine niz političkih govora u kojima je obrazlagao politiku Vlade na čijem je čelu. U Novom Sadu, 13. novembra 1938. godine, održao je govor pred oko osamdeset hiljada prisutnih građana, u kojem je izložio svoje političke ideje i dalje političke korake. Od strane mnogih njegovih savremenika, a potom i istoričara, govor je ocenjen kao primer mudrog političkog govora. Stojadinovićeva lista je dobila izbore te godine i on je sastavio ponovo Vladu ali je već februara 1939. godine podneo ostavku zbog nesuglasica s knezom Pavlom.
Ključne reči: Kraljevina Jugoslavija, predsednik vlade, politički govornik, predizborna kampanja, parlamentarni izbori.
Nema sumnje da je dr Milan Stojadinović (Čačak, 1888 – Buenos Ajres, 1961), po obrazovanju pravnik, po životnom opredeljenju ekonomista, a po sudbini političar, najznačajnija politička ličnost Kraljevine Jugoslavije i, uz Nikolu Pašića, verovatno najznačajnija ličnost srpskog radikalnog pokreta. Njegov značaj kao političara prve Jugoslavije meri se ne samo činjenicom da je za njenog trajanja najduže bio predsednik Kraljevske vlade, već i ukupnim posledicama delovanja njegove ličnosti.
Stojadinović se srpskom radikalnom pokretu pridružio dok je bio na studijama prava i vrlo brzo je izbio u prve redove radikalnog pokreta. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, s trideset i nekoliko godina, bio je ministar finansija u Vladi Nikole Pašića, da bi se tokom diktature Kralja Aleksandra I (s kojom se ozbiljno nije slagao) politički pasivizirao i bavio se godinama ekonomijom. Njegova politička zvezda u punom sjaju je blistala od 1935. do 1939. godine, kada je bio predsednik Vlade (Ministarskog saveta) Kraljevine Jugoslavije i ministar inostranih poslova. To je, inače, bio period značajnog privrednog razvoja države. U tom periodu je osnovao i političku organizaciju – Jugoslovensku radikalnu zajednicu (JRZ), sastavljenu od dela srpskih radikala, Jugoslovenske muslimanske organizacije i Slovenske ljudske stranke.
Tokom svoje vladavine, spoljnu politiku Kraljevine Jugoslavije je kreirao prema interesima države, uvek ceneći i uvažavajući sveukupnu političku situaciju u Evropi i pokušavajući da u teškom vremenu pred Drugi svetski rat Jugoslaviju održi neutralnom (što je bio jedini način da se zemlja sačuva od raspada), balansirajući između sila Osovine i zapadnih demokratija. Svoje viđenje unutrašnjeg uređenja zemlje čvrsto je zasnivao na principima unitarizma i centralizma, koji su bili utemeljeni u principima stvaranja prve Jugoslavije, kao i u Vidovdanskom i Oktroisanom ustavu. Zbog toga je vrlo brzo stekao opoziciju, pre svega u hrvatskom narodu (koji je pretežno zastupan od HSS), a u srpskom narodu oličenu u tzv. Glavnom odboru Narodne radikalne stranke, Demokratskoj i Zemljoradničkoj stranci. Ove opozicione snage će se tokom 1937. godine protiv njega organizovati u tzv. Udruženu opoziciju (na čelu s hrvatskim političarem dr Vlatkom Mačekom), kojoj je Stojadinović bio prepreka za ostvarivanje političkih ciljeva – pre svih, za izgradnju Jugoslavije na federalističkim i autonomnim principima, ponajpre za hrvatski narod. Udružena opozicija će mu se suprotstaviti na de- cembarskim (11. decembra) izborima 1938. godine, ali će ih njegova lista tesno pobediti zahvaljujući izbornim pravilima. (Lista Milana Stojadinovića dobila je 1.643.783 glasa i 306 poslaničkih mesta, dok je lista Vlatka Mačeka dobila 1.364.524 glasa i samo 67 poslaničkih mesta.) Ponovo je formirao Vladu ali će ubrzo (4. februara 1939. godine) podneti ostavku zbog svog protivljenja politici kneza Pavla u rešavanju hrvatskog pitanja, koja je ostvarena sporazumom Cvetković-Maček avgusta iste godine, kao i zbog protivljenja preteranom približavanju Kraljevine zapadnim demokratijama. U JRZ je postao disident i godinu dana se nije bavio politikom, da bi početkom 1940. godine pokušao (bezuspešno) da osnuje novu stranku (Srpsku radikalnu stranku) ali je kao pretnja anglofilskim krugovima u zemlji ubrzo uhapšen i stavljen u internaciju.
Uoči rata izručen je Britancima u Grčkoj, koji su mu dozvolili da otputuje u Argentinu, gde je proveo poslednjih dvadesetak godina, baveći se ekonomijom i, jedno vreme, savetujući argentinskog predsednika Huana Perona.
Doktor Stojadinović je imao više stručnih, naučnih i publicističkih radova, ali je, svakako, najpoznatiji po memoarskom delu “Ni rat ni pakt”, objavljenom posthumno u Argentini, u kojem je, opisavši svoj život i političku borbu, dao svoje viđenje suštine politike i prelomnih trenutaka u trajanju Kraljevine Jugoslavije. U ovom memoarskom štivu Stojadinović je posvedočio i o svojim razlozima približavanja zemlje nacističkoj Nemačkoj i fašističkoj Italiji (zapravo, balansiranja između dva suprotstavljena bloka), zbog čega mu se u zvaničnoj istoriografiji socijalističke Jugoslavije najviše zameralo, kao i o svom zalaganju za potpisivanje Kon- kordata s Vatikanom, što je uzrokovalo da stekne veliki odijum u visokim krugovima Srpske pravoslavne crkve.
Istorijske ocene njegove ličnosti, njegovog političkog dela i ekonomskih poteza različite su, često sasvim suprotne, ali niko mu ne poriče izuzetan istorijski značaj.
Na osnovu istorijskih izvora koji su nam dostupni, sa sigurnošću možemo utvrditi da je Milan Stojadinović bio i briljantan politički govornik. Svoje besedničko umeće, kojim je uspešno zastupao svoje političke ideje, potvrđivao je kako na političkim predizbornim skupovima, tako i držeći izuzetne parlamentarne govore u Skupštini. Pravi dragulj političkog besedništva u Srba je njegov govor u Skupštini povodom verifikovanja Ugovora o Konkordatu između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije (što, vreme će pokazati, nije bio politički nemudar potez), kada se svojim rečima suprotstavio velikom i u mnogo čemu dirigovanom nezadovoljstvu protivnika Konkordata. Kao izuzetan politički govornik istakao se i u kampanji JRZ pred decembarske izbore 1938. godine, koja će ostati upamćena po njegovim govorima u Beogradu, Sarajevu, Ljubljani, Bosanskom Novom, Bijeljini, Velikom Bečkereku (Zrenjanin), Šapcu i Negotinu. Za prikazivanje Stojadinovića kao mudrog i energičnog političkog besednika izuzetno je značajan govor u Novom Sadu, 13. novembra 1938. godine, pred (kako je zabeležila štampa) oko osamdeset hiljada građana.
Značaj tog govora posebno je u tome što je, predstavljajući svoj politički program, istakao veliki značaj Vojvodine za razvoj Kraljevine Jugoslavije, kao i potrebu za pristupanjem nacionalnih manjina politici vlade i JRZ, ne odričući im pravo na posebnost ali insistirajući na zajedničkom životu i toleranciji. Svojim govorom, kao i konkretnim pomiriteljskim potezima dobre volje prema manjinama, dr Stojadinović je uspeo da nemačku nacionalnu manjinu u Vojvodini (više od pola miliona stanovnika) pridobije kao sastavni deo JRZ koji je glasao za njegovu listu. Ovo je njegov izuzetan i nesumnjiv politički uspeh, budući da je u to vreme nemačka nacionalna manjina, svuda gde je postojala, bila faktor rušenja sistema evropske bezbednosti. Nadalje, ovaj govor je značajan i po Stojadinovićevoj originalnoj maksimi: “U svojim međunarodnim odnosima, mi ne tražimo ništa tuđe ali ne damo ni pedalj zemlje koja je naša!”, koja je obeležila suštinu njegovog političkog delovanja ali je bila i suštinski princip istorijske borbe srpskog naroda za slobodu. (Ovu maksimu desetak godina kasnije, u sasvim promenjenim okolnostima, izreći će Josip Broz Tito kao čuvenu krilaticu “Tuđe nećemo – svoje ne damo!”, da bi je nedavno ponovio još jedan Hrvat – Ivo Sanader, predsednik Vlade Republike Hrvatske, izazivajući salve smeha poslanika u Saboru, više zbog podsećanja na Broza nego što je maksima neozbiljna.) S druge strane, danas ovaj govor predstavlja izraz verovanja dr Stojadinovića (za koje neko može utvrditi da je naivno) da jednom mudrom, neutralnom politikom Jugoslavija može izbeći strahote svetskog rata koji je bio na pomolu i ostati cela, “nedeljiva i nikad deljiva” (što je ideja, imanentna dr Stojadinoviću, koji je bio jugoslovenski nacionalista i integralista). Govor je, inače, tipičan primer uspešnog predizbornog, agitatornog političkog govora, kojim je politička scena Kraljevine Jugoslavije obilovala.
Prijatelji i braćo! Dragi Novosađani!
Veoma mi je prijatno što činim posetu Novome Sadu u vreme kada Vojvodina proslavlja dvadeset godina otkako je ostvaren vekovni san naših pradedova o ujedinjenju Vojvodine sa Srbijom. (Burne ovacije prisutnih) Ja dolazim da u ime kraljevske vlade podelim sa vama osećanja radosti i da, misleći na budućnost, zajedno sa vama odam poštu našoj velikoj prošlosti. (Usklici: ‘Živeo dr Stojadinović!’) U tim mislima, sa pijetetom uzimam reč na mestu, sa koga je Svetozar Miletić za narodna prava dizao glas, a Jaša Tomić srpstvo slavio. (Usklici: ‘Slava im!’)
Ova sveta zemlja našeg naroda, pre nego će se nazvati Vojvodinom, vekovima se zvala Novom Raškom i Novom Srbijom. Ona je primila u svoja naručja kneza Lazara i cara Uroša. (Usklici: ‘Slava im!’) Nad njom lebde senke naših vladara, a zidine Despota Đurđa još čuvaju stražu nad njenom ravnicom.
Novi Sad je bio duhovna prestonica našeg naroda, ognjište patriotizma koje je obasjavalo naciju. Neizmerna je bila ljubav vaša prema Srbiji. S braćom, od koje vas je sudbina delila, vi ste bili jedno srce. Pevali ste kralju Petru:
‘Kad izvesni kucne čas…’ (Usklici: ‘Slava kralju Petru!’)
I kad je taj čas došao, svi ste bili s njim. Išli ste u dobrovoljce, u tamnice i na vešala i ispisali ste vašim junaštvom ep dostojan vašeg srpskog imena i dostojan javorovih gusala Filipa Višnjića. (Odobravanje: ‘Tako je!’)
Te četiri godine borbe, to je bilo raspeće našeg naroda. Širom Vojvodine rasejani su svetli grobovi pored puteva, pored zidina, na poljanama, u portama. Petrovaradinski zidovi bili su svedoci mučenja kakva nije zapamtio svet.
Najzad, iz patnji rodila se sloboda. Došla je pobeda, koja je Jugoslaviju ujedinila i donela joj granice. U ove dane, pre dvadeset godina, prve srpske trupe umarširale su u Novi Sad. (Usklici: ‘Živeo naš vođa!’) Na ovom mestu zapečaćeno je večno jedinstvo Vojvodine i Srbije. (Dugotrajno klicanje: ‘Živeo vođa! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica!’)
Novi Sade, ti si svoje ime srpske Atine časno zaslužio! Bio si i Atina i Sparta. Čuvao si nacionalni zavet kroz vekove i podneo si sve žrtve za nacionalni ideal. I zato, kada je sloboda donela zajedničku državu, prva prestonica oslobođene Srbije, Kragujevac, kome si slao rodoljupce i prosvetitelje, predao ti je palmu prvenstva da budeš glavni grad i Vojvodine i Severne Šumadije. Svim tim borcima, znanim i neznanim, ja želim danas da odam dug zahvalnosti. Slava im! (Burno klicanje: ‘Slava im!’)
Mi se moramo pokazati dostojni njih. Oni su se borili za ujedinjenje Jugoslavije. Naš ideal je da danas izgradimo Jugoslaviju. (Usklici: ‘Živela Jugoslavija!’) I kao što je Vojvodina nekad prednjačila u delu oslobođenja našeg naroda, tako ona danas ima svetu dužnost da prednjači u delu konsolidovanja države. (‘Živeo! Vođa! Vođa! Vođa!’) Najveća pošta koju možemo ukazati onima koji su živote položili je to da njihovo delo nastavimo, vezujući sve krajeve u isti napor za napredak naroda. (Usklici: ‘Živeo!’)
Kako je lepa danas Jugoslavija za koju su se oni borili! Jugoslavija ima danas tek dvadeset godina. Prebolela je bolesti detinjstva koje su bile duge i teške. Još pre tri godine horizonti su nam bili zamračeni. Privredna depresija bila je na vrhuncu, a međunarodni položaj zemlje neizvestan. Danas Jugoslavija proživljava jedno od najnaprednijih doba svoje istorije. Cela zemlja je u znaku obnove. Mi idemo u susret velikoj budućnosti, dostojnoj naše velike prošlosti. (Usklici: ‘Živeo!’ produžuju se nekoliko minuta) U svim oblastima narodnoga rada, u poljoprivredi, trgovini i industriji, u političkom, socijalnom i kulturnom životu izvršene su reforme i ostvaren je napredak. (Usklici: ‘Živeo dr Stojadinović! Živela kraljevska vlada!’)
Pesma rada odjekuje njivama i vojvođansko selo se vraća svom negdašnjem blagostanju. Zaslužni ratnici dobili su zemlju za obdelavanje. Ukoliko nisu, moraju je dobiti: ili zemlju ili ekvivalent za nju. (Burno: ‘Živeo!’) Država je otpisala zemljoradnicima polovinu dugova. Vaši stari zanati, na koje ste bili ponosni, na putu su da procvetaju ponovo. Grade se putevi, dižu varoši, izgrađuju pruge, zidaju škole i bolnice, podižu pristaništa. Vera u budućnost čita se na svim licima.
Jugoslavija je danas moćna država. Njen prestiž i ugled nikad nisu bili veći nego danas. Ona je okružena prijateljima i dobrim susedima. (Usklici: ‘Tako je!’) U svojim međunarodnim odnosima mi ne tražimo ništa tuđe ali ne damo ni pedalj zemlje koja je naša. (podvukao B.N.) (Burno klicanje: ‘Tako je! Vođa! Vođa! Vođa!’)
Vi ste ovih dana videli kako se granice ponekih država za dvadeset i četiri sata menjaju. Ali mi nismo država koja je stvorena za zelenim stolom, na divanu sedeći i duvan pušeći. (Usklici: ‘Živeo!’) Celom svetu je poznato da su granice Jugoslavije pravedno odmerene, krvlju obeležene, mačem izrezane, kostima heroja utvrđene! Takve granice ne mogu se drugačije ni menjati. Na sablji smo carstvo dobijali, na sablji smo carstva i gubili. Putem svadbe i nasledstva nikad ništa nismo dobili. Mi smo bili i ostajemo narod ratnika i junaka. (Burno odobravanje)
Valjda nije bilo ratova u Evropi a da mi u njima nismo učestvovali. No, baš zato što znamo šta znači rat, mi uistinu iskreno želimo mir i stoga što smo izvršili naše nacionalno ujedinjenje u jednu jedinstvenu, nedeljivu i nikad deljivu državu Srba, Hrvata i Slovenaca, koju s preko devedeset procenata naseljavaju Jugosloveni. (Burno klicanje dr Stojadino- viću traje nekoliko minuta.) Mi ni s jednim susedom ne moramo da se pogađamo oko pitanja naših granica. Radi ovoga mi sa svima susednim državama živimo u najboljim i najkorektnijim odnosima. (Usklici: ‘Živeo! Tako je!’) Prijateljstvo koje smo blagovremeno sklopili s velikim susedima na našoj zapadnoj granici pokazalo se u poslednjoj evropskoj krizi kao važan faktor mira u ovom delu Evrope. Blagodareći našem pravilnom predviđanju događaja i blagodareći tome prijateljstvu, mi smo spokojno radili svoje svakidašnje poslove na selu i u gradu. Mi nismo morali da trošimo milijarde samo zbog mobilizacije vojnika. Savez s Rumunijom, Grčkom i Turskom u okviru Balkanskog sporazuma garantovao nam je sve naše granice na Balkanu. Pakt o večitom prijateljstvu s bratskim bugarskim narodom (Usklici: ‘Živela braća Bugari!’) još je više učvrstio mir na tim granicama. Pre kratkog vremena došao je na Bledu i sporazum s našim susedom na Severu, a juče i prijateljske reči mađarskog ministra spoljnih poslova, tako da se sada i na toj strani s pravom može očekivati samo povoljni razvitak međusobnih odnosa. (Usklici: ‘Živeo!’)
Danas, kada stojimo pred izborima i kada pred vas ima kuraži da izađe razdružena i neudružena opozicija, sa raznim kandidatima, počev od diktatora Petra Živkovića (Ogorčeni usklici: ‘Dole!’), pa preko federaliste Vlatka Mačeka (Usklici: ‘Dole Maček!’) do internacionalnog socijaliste Živka Topalovića (Usklici: ‘Dole!’), ja vas molim da se upitate gde bi se danas nalazila Jugoslavija, gde mi i gde vi svi, da smo usvojili mišljenje opozicije, koja je 8. oktobra prošle godine savetovala ukidanje Ustava i Ustavotvornu skupštinu unutra, a bezglavu politiku prkosa spolja. (Usklici: ‘Dole opozicija! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica!’) Vi znate gde bismo se nalazili, da vam i ne objašnjavam dugo! I tako, ako pogledamo rezultate naše spoljne politike inspirisane mudrošću prvog kraljevskog namesnika Njegovog kraljevskog visočanstva kneza Pavla (Usklici: ‘Živeo knez namesnik!’), mi možemo bez preterivanja reći da su ti rezultati ravni jednom ponovnom stvaranju Jugoslavije! (Burno odobravanje: ‘Vođa! ‘Vođa! ‘Vođa!)
Ostaje nam još delo narodne obnove koje nije gotovo. Pred nama su nove borbe za napredak ekonomski i kulturni, i u tim borbama ja računam na vas. (Burno odobravanje: ‘Svi smo s tobom! Vođa! Vođa!’)
Vaši preci su svojim rukama isušili ovo zemljište i od pustih močvara, boreći se s barskim groznicama i divljim zverima, napravili žitnicu. Ja očekujem od vas da ćete tu iskonsku energiju uložiti da svoju Otadžbinu podignete do visina o kojima ste stolećima sanjali. Računam na sve, na one koji su bili s vama kada ste ovu zemlju oplodili i na one koji su se posle doselili.
Kada je pre dvadeset godina prva srpska četa ušla u ovaj grad, njen komandir je rekao na ovom istom mestu: ‘Srpska vojska donosi svima građanima mirni kulturni razvitak; svi oni koji žele da rade naći će u srpskoj vojsci svog iskrenog pomagača.’ Tim rečima je ostala verna naša država. Ravnopravnost za sve vere i narodnosti načelo je moje politike. (Podvukao B.N.) (Burno klicanje koje traje nekoliko minuta: ‘Vođa! Vođa! Vođa!’)
Naš narod može u pitanju manjina zauzeti samo onaj stav koji odgovara njegovoj prošlosti i njegovom osećanju pravednosti. Sama ta urođena osećanja našeg naroda najveća su garancija za razvitak manjina, čiji će jezik, vera, kultura naći kod nas svu potrebnu zaštitu. S druge strane, ja očekujem za prava – lojalnost; za jednakost – vernost.
Treba da svi stavimo snage u pokret, da dovršimo svoju misiju. (Usklici: ‘Hoćemo!’) U našim rukama je naša sudbina. (Burno odobravanje) Jedanaestog decembra treba da se izjasnimo: da li hoćemo snažnu, poletnu Jugoslaviju, ili želimo da od nje napravimo ognjište razdora. (Usklici: ‘Nećemo! Dole opozicija!) Hoćemo li sigurnost koja već postoji ili neki skok u maglu, kako nam opozicija predlaže. (Usklici: ‘Dole opozicija! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica! Dole Maček! Vođa! Vođa! Vođa!’)
Braćo Vojvođani! Vi, koji vekovima živite na ovim Bogom danim ravnicama, znate da cela Vojvodina, da sve vojvođanske njive i livade, šume i pašnjaci, ne pripadaju jednom ili dvojici, već svima vama pojedinačno. Ali braćo, kad čovek gleda vojvođanske ravnice, kad ima moć zapažanja, on vidi da kod sve te vojvođanske zemlje, svojine stotina i stotina hiljada pojedinaca koji žive u Vojvodini, nigde nema ograda, nigde nema plotova, nigde zidova između pojedinih i pojedinačnih delova tih privatnih svojina. Sve je tu iskorišćeno. Eto, takvu Jugoslaviju hoće kraljevska vlada, kojoj imam čast predsedavati. Takvu Jugoslaviju hoće Jugo- slovenska radikalna zajednica. (Usklici: ‘Živeo dr Stojadinović! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica!’) Mi nećemo Jugoslaviju od plotova, pregrada, od zidova i jendeka (Odobravanje), već hoćemo jedinstvenu Jugoslaviju bez prepreka, kao vojvođanske njive, a čvrstu i neprobojnu kao granitne planine našeg Primorja (Usklici: ‘Vođa! Vođa! Vođa! Živeo dr Stojadinović!’ traju nekoliko minuta).
Ja verujem da i vi hoćete takvu Jugoslaviju, i ako je takvu hoćete, vi ćete 11. decembra svi glasati za moju listu. Živeli!2
Kao veliki jugoslovenski integralista koji se zalagao za ostvarenje maksime “jedan kralj, jedan narod, jedna država”, dr Stojadinović je od početka svog političkog delovanja stekao veliku nepomirljivu opoziciju među hrvatskim narodom, koji su predvodili federalisti (separatisti), što je na kraju bitno kumovalo i njegovom političkom padu (jer se protivio ustupcima prema hrvatskom narodu u Jugoslaviji). Takođe, uprkos njegovom političkom vizionarstvu, društveni tokovi i političke prilike u zemlji i svetu toga vremena učinili su da politika dr Stojadinovića ne postane dublje utemeljena ni među srpskim narodom. Dalji tok istorije srpskog i ostalih jugoslovenskih naroda, koji nam je poznat, ostavio je otvorenim jedno pitanje: da li bismo u proteklih sedamdesetak godina pro- šli jeftinije da smo kao narod podržali ideje dr Milana Stojadinovića?
Branko Nadoveza
ONE EXAMPLE OF WISE POLITICAL SPEECH
Summary
Dr Milan Stojadinović, the President of the Government of the Kingdom of Yugoslavia from 1935, a brilliant political orator, conscious of historical circumstances in which the Kingdom of Yugoslavia found itself, gave numerous political speeches during the pre-election campaign for December parliamentary elections of 1939 in which he explained the politics of the Government he was leading. On 13 November 1938 in Novi Sad he gave a speech in front of 18,000 citizens in which he presented his political ideas and future political steps. This speech was assessed by many of his contemporaries and certain historians of an example of wise political speech. His electoral list won the elections that year and he led the government once again. However, already in February 1939 he resigned due to the disagreements with Duke Pavle.
Key words: Kingdom of Yugoslavia, President of the Government, political speaker, pre-election campaign, parliamentary elections.
- Govor Milana Stojadinovića na predizbornom mitingu JRZ u Novom Sadu, 13. novembra 1938. godine [↩]
- Preneto iz: Dr Milan Stojadinović, Jedan kralj, jedan narod, jedna država, Sekcija za unutrašnju propagandu JRZ, Beograd, 1939, str. 32-40. [↩]
Kako godine prolaze sve je jasnije koliko je Dr Milan Stojadinovic bio u pravu… Danas, kada je komunizam mrtav, Dr Stojadinovic nema ni ulicu u nasem glavnom gradu… Zasluzio je on mnogo vise od toga.
Covek koji je sklopio pakleni sporazum sa Antom Pavelicem 1953.godine zasluzuje apsolutni zaborav…Republika Srpska Krajina je pala jer se nije uklapala u *sporazum*…