Gram vlasti i Građanski savez Srbije
Marinko M. Vučinić
publicista, Beograd
Građanski savez Srbije spada u jednu od prvih stranaka formiranih posle uvođenja višestranačkog sistema u Srbiju. To je činjenica koju funkcioneri ove stranke neprestano ističu u svim razgovorima o političkim prilikama u našem društvu. Nastala odmah po formiranju višestranačkog sistema predstavljala je u proteklom periodu političku organizaciju spremnu da istrajava na građanskim i demokratskim principima bez obzira što takvo političko opredeljenje nije donosilo glasove na izborima. Zato i nije čudno da ova stranka nije mogla da ima ozbiljno uporište u biračkom telu jer to i nije bilo moguće u zemlji u kojoj najviše glasova uvek osvajaju stranke koje se služe najogoljenijom socijalnom demagogijom i neprikrivenim populizmom. Bez obzira što nije imala velikog udela u biračkom telu, ova stranka je učestvovala u mnogobrojnim koalicijama i savezima i uvek je bila spremna da bude solidan i odgovoran partner u svim političkim dogovorima za rušenje starog režima. Zato je i bilo sasvim očekivano da se posle petooktobarske demokratske revolucije i ova stranka nađe na vlasti a njeni predstavnici su vršili veoma ozbiljne funkcije u novoj demokratskoj vlasti. U tom periodu, Građanski savez Srbije je svakako vršio mnogu veći uticaj kao deo vladajuće državne strukture nego što je bio stvarni politički značaj same stranke u biračkom telu i našoj političkoj javnosti. U okviru Demokratske opozicije Srbije Građanski savez Srbije pronašao je veoma delotvornu formulu da postane značajan i veoma uticajan deo vladajućih struktura. Može se reći da je upravo tada već počelo osipanje i očito rastaka- nje te toliko glorifikovane pozicije ove stranke da je ona politička savest i građanska avangarda Srbije. Vršenje vlasti stavilo je i principijelni i beskompromisni Građanski savez Srbije pred mnoga iskušenja i nedoumice. Bez obzira na što je u vreme vladavine Demokratske opozicije Srbije dolazilo do grubih kršenja osnovnih demokratskih i građanskih prin- cipa, to nije pokolebalo inače veoma principijelne članove Građanskog saveza Srbije, a nije ni došlo do njihovog principijelnog povlačenja s pozicija vlasti. Setimo se samo na koji način je uvedena nastava veronauke u naše škole. Pokazalo se da je vlast suviše veliki izazov čak i za članove stranke koji su tvrdili da su uvek bili spremni da se pozivaju na poštovanje građanskih i liberalnih načela.
Na poslednjim parlamentarnim izborima predstavnici GSS bili su na listi Demokratske stranke. Na taj način su se ponovo obreli u Parlamentu i stekli izuzetno važan položaj parlamentarne stranke, a samim tim i sve pogodnosti koje prate stranku koja ima ovaj status. Naš Parlament je odavno izgubio ugled u narodu i pretvorio su u mesto beskrupulozne trgovine poslaničkim mandatima. Parlament je morao da postane onaj fundamentalni zakonodavni organ koji bi oličavao elementarnu političku doslednost, postojanost ubeđenja i odanost demokratskim idealima i načelima. Mi to danas nemamo i nije zato slučajno da se pasivnost i apstinencija javljaju u sve izraženijem i ozbiljnijem procentu. Prelasci poslanika iz jedne u drugu poslaničku grupu, neprincipijelne koalicije, politička korupcija su pojave koje konstantno razaraju parlamentarizam u Srbiji. Načelnost je odavno već iščilila iz našeg političkog života i na nju se pozivaju još samo anahroni politički idealisti smatrajući da je načelnost u politici neophodna i nužna pretpostavka za stvaranje i razvoj demokratskog društva. Pozivanje na načelnost je i bila jedna od glavnih uporišnih tačaka u političkom pozicioniranju Građanskog saveza. Zato je veoma interesantno analizirati kako se u ovoj situacija kada je Parlament postao prava poslanička berza ponašaju predstavnici stranke koja oličava političku savest u Srbiji. Oni su u nekoliko navrata izrazili nezadovoljstvo i neslaganje s politikom Demokratske stranke ali pri tome nisu ni pomislili da bi logična i principijelna posledica ovakvog negativnog odnosa prema politici Demokratske stranke bilo njihovo povlačenje i napuštanje Parlamenta. Izlazeći iz poslaničke grupe Demokrat- ske stranke, oni su u njemu ostali da deluju kao nezavisni poslanici. Toliko o poslovičnoj doslednosti i principijelnosti predstavnika Građanskog saveza Srbije. Predsednica Građanskog saveza je nedavno izjavila da se GSS ne slaže s politikom Demokratske stranke i s načinom vođenja politike u toj partiji koji je inertan, konfuzan i protivrečan. Ne slažemo se sa politikom DS jer je trebalo godinu i po dana da shvati da je kohabitacija pogubna. Nemoralno je da se kosovski Srbi pozivaju na izbore a da se napušta srpski parlament. Principijelna predsednica GSS nije rekla nijednu reč o nezakonitom oduzimanju dva mandata DS, o tome da je ovaj zakonodavni organ odavno izgubio elementarni legitimitet. To za nju nije problem i nije razlog za napuštanje Skupštine u kojoj se drastično gazi Ustav i zakoni Srbije. Koliko je moralno da se zadržava mandat i onda kada se poslanik ne slaže generalno s politikom stranke koja je nosila izbornu listu i zahvaljujući čijoj izbornoj snazi su se i predstavnici Građanskog saveza Srbije našli u Parlamentu Srbije. Jedino što bi principijelni predstavnici građanskih stranaka u Parlamentu mogli da urade, pošto se ne slažu s politikom DS, je da napuste Parlament i tako demonstriraju svoju toliko puta navođenu političku ekskluzivnost stranke koja je po njihovom tvrđenju politička savest Srbije. Jedino tako bi predstavnici Građanskog saveza i SDU pokazali da su stvarni predstavnici politike u kojoj se poštovanje demokratskih načela stavlja ispred političkih nagodbi i stranačke trgovine. Ali poslanici Građanskog saveza su odlučili da deluju kao nezavisni poslanici i tako su jasno pokazali da se ne razlikuju mnogo od političkih stranaka kojima su stalno prebacivali nedoslednost, korupcionaštvo i nedostatak principa. Laslo Vegel je najpregnantnije izrazio stanje u kome se neumitno gubi razlika između laži i istine: “Jedna dobra kulturna politička elita služi tome da dâ primer, a naši političari ne pružaju primer. Sad imamo jednu čudnu vrstu laži, koja više nije samo laž, nego i istina deluje kao laž. Laž je toliko postala banalna i sveobuhvatna da vi kad kažete ponekad istinu s pravom misle ljudi da i vi lažete. Nestala je razlika između istine i laži, jednostavno lagati je nužno i ne možemo mi kriviti društvo nego moramo kriviti te izabrane koji nameću takav dvostruki moral. Mislim da mi sad živimo u jednom veoma teškom periodu kada više niko ne veruje u svoje ideje i kada svako misli da ne vredi činiti ništa ni za šta.”
Odsustvo elementarne načelnosti i svesti o njegovoj potrebnosti i celihodnosti je pogubno za našu političku kulturu i ukupni politički život koji je pretvoren danas u kaljugu međusobnih svađa i prizemnih političkih prepucavanja. I sami poslanici su dali veliki doprinos da se u potpunosti obesmisli politički život u Srbiji. Tako su i poslanici Građanskog saveza Srbije ovakvim nedoslednim stavom samo pokazali da više nisu u stanju da ostanu verni elementarnim načelima političke načelnosti, korektnosti i doslednosti. Očigledno je i da im je danas i gram vlasti važniji od svih viskoparnih građanskih principa na koje su se inače neprestano pozivali. Od te aure nedodirljive principijelnosti nije ostalo ništa već samo grozničava težnja da se Građanski savez Srbije održi na političkom tržištu i to po cenu razaranja političke načelnosti i odricanja od pozicije političke savesti Srbije. U knjizi “Kratka istorija Srbije”, istoričar Čedomir Antić je naveo nekoliko primera istinske načelnosti u našoj političkoj istoriji. Ovi primeri mogu poslužiti ne samo kao puko podsećanje već kao stvarna opomena sadašnjim učesnicima u našem političkom životu da uvek mogu nešto naučiti iz naše političke istorije. Govoreći o prvoj ostavci u političkom iskustvu Srbije, Čedomir Antić je naveo primer ostavke koju je podneo Jovan Marinović: “Došavši na vlast kao knežev izbor, Marinović je već sledeće godine podneo ostavku. Ovoga puta razlog nisu bili samovlasni vladar, ni pritisak velikih sila, ali ni splet nepredvidljivih okolnosti. Iako nije zavisio od skupštinske većine, Marinović je tražio od Skupštine da potvrdi tekst adrese (zvaničnog pisma) koja je svake godine upućivana vladaru. Dobio je podršku više od polovine poslanika, ali za takav dokument on sam tražio je najmanje dvotrećin- sku podršku. Pošto u tome nije uspeo podneo je ostavku. Marinovićev čin nije mnogo uzburkao duhove savremenika ali je imao mnogobrojne posledice koje će postati očigledne posle srpsko-turskih ratova iz 1876. i 1877. godine.”
Ovaj izvanredni primer političke doslednosti bi sigurno po tumačenju ideologa naše građanske modernizacije spadao u srpsku političku mitologiju i nema za njih neku posebnu vrednost jer, po njihovom mišljenju, ne možemo živeti u prošlosti. Ali ovaj primer prve ostavke iz političke istorije Srbije za nas je više nego značajan. On nam govori da je naš politički život danas razaran sveopštom neodgovornošću, političkom trgovinom, pogubnom nedoslednošću i sveopštom relativizacijom, tako da se ostavka shvata kao poslednji iznuđeni čin, a ne postoji svest o tome da se ona može podneti iz načelnih pobuda kako je to nekada učinio Jovan Marinović. Sudbina Građanskog saveza Srbije samo je očigledan primer da se politička doslednost i načelnost u politici ne mogu žrtvovati trenutnim interesima odbrane ostanka na političkom tržištu. Odlukom da i dalje sudeluje u radu Parlamenta, Građanski savez Srbije poništio je svoje osnovno političko polazište i postao samo jedna od stranaka u Srbiji spremna da se odrekne svojih osnovnih građanskih principa i načelnosti radi ostanka u političkoj igri bez obzira što na taj način samo podstiče i tako već uveliko rasprostranjenu moralnu degradaciju našeg političkog života.