Don Kihot i paraćinske koprive
* * *
A vreme u kome je živeo?
Njegova zemlja se, posle sedam vekova pod Mavrima, oslobodila tuđe vlasti i u 15. veku ujedinila. Od svojih gospodara Španci su preuzeli tehniku pravljenja čeličnog oružja, koje su Arabljani naučili u Indiji, konje arapske rase koji su za rat bili mnogo bolji od tromih evropskih “štajeraca”. Jahačke veštine, hvatanje konja i bizona putem lasa, zaštita nogu jahača putem “lampasa”, glave “sombrerom” – sve su to stanovnici Iberijskog poluostrva preneli u nove krajeve, a odatle su preuzeli naseljenici Severne Amerike. Kaubojska terminologija je sva poreklom iz španskog jezika. U to vreme su španski vojnici verovatno bili najbolji u Evropi. Pod španskom krunom bile su i udaljene zemlje, ne samo van Evrope, već i na samom Kontinentu: Sicilija, Južna Italija, Holandija.
I u kulturnom pogledu nešto su profitirali. Muslimanski svet je znao za Aristotela i imao je u rukama i druge antičke rukopise za koje Evropa nije znala. Toledo postaje centar prevođenja ovih rukopisa sa arapskog ili grčkog na latinski i španski. Prvi moderni zbornik pomorskog prava nastaje ovde: Consulato del mar (na katalonskom jeziku). Špansko slikarstvo postaje jedno od vodećih u Evropi i to traje sve do Pikasa i Dalija. Posle Kolumbovog puta u Ameriku, toliko je zlata i srebra tamo opljačkano da se količina plemenitih metala u Evropi povećala 13 puta!5
Međutim, sa druge strane, Španija postaje jedna od najnetolerantnijih zemalja Evrope, proganja Arape i Jevreje. Kao što dete nasilnog roditelja po pravilu i samo postaje roditelj-siledžija, tako su španski katolici, koji su pod muslimanskim gospodarima bili građani drugog reda, počeli da proganjaju inovernike sa više žestine nego što su njihovi pređašnji gospodari radili sa njima. Inkviziciju, koju je već pre toga prihvatila Francuska, uvode u 15. veku ujedinitelji zemlje, Ferdinand i Izabela. Kao što je ostrakizam institucionalizovana zavist, tako je inkvizicija institucionalizovana netrpeljivost. Apsurd je da je Veliki Inkvizitor, progonitelj inovernika, čuveni Torkvemada, bio polujevrejin. Pa i Hitler je verovatno četvrtinom bio jevrejskog porekla.6 Prema nekim proračunima oko 200.000 žena spaljeno je zato što su proglašene za veštice. Fenomen veštica nije samo posledica netrpeljivosti, već i nečeg drugog. Ako se neko zaredio i dao zavet celibata, pa pored njega prođe privlačna žena, koja izaziva pojačan puls i nemir, on lako može da zaključi kako je to posledica njenog saveza sa sotonom. Na javno spaljivanje ili raspinjanje “konj’ma o repove” dolazilo se kao na pučku zabavu. Kazanova, kada se povukao iz javnog i ljubavnog života i počeo da piše svoje memoare, dokazujući time staru misao da seks pruža višestruko zadovoljstvo, jednom kada se doživljava i više puta kada se o njemu priča, opisuje jedan takav događaj u Francuskoj, kome je lično prisustvovao.7 A da ostavimo po strani ponašanje Španaca u Srednjoj i Južnoj Americi, koje spada u najmračnije strane istorije čovečanstva. Da bi olakšali sebi savest, katolički teoretičari su jedno vreme podržavali tezu da stanovnici Amerike nisu ljudska bića. Jedan od argumenata je bio da “Indijanke” rađaju lako decu, a Sveto pismo poručuju ženama da će rađati u bolu.
Bila je to Evropa gladi i epidemija. Dešavalo se da su ljudi u Švajcarskoj, Bosni i drugde iskopavali ljudske leševe i jeli ih.8 Loše higijenske prilike i nizak nivo znanja medicine dovodili su do epidemija, koje su ostavljale pustoš. I tada, kao i u starom Rimu (erupcija Vezuva) ili savremenoj Luizijani, sirotinja je ta koja strada. Bogataši upregnu konje ili sednu u automobile, stave novac ili kreditnu kartu u džep i beže dalje od katastrofe. Tako je nastao Bokačov Dekameron. Okolo besne jahači apokalipse, a plemići se povukli u usamljeni dvorac, uz obilje hrane i vina, zabavljaju se, pričaju priče, često erotične, jer blizina smrti pojačava libido. Veza između erosa i tanatosa o kojoj je Frojd govorio. Dvorac koji je bio u stanju da zapanji posetioce, Versaj, koji su mnogi kopirali, a naročito ruski carevi, nije imao jednu važnu prostoriju – toalet. Umesto toga postojali su noćni sudovi, često od zlata, kao što je slučaj sa onim kojim se Napoleon služio. A parfemi su zamenjivali kupatilo. Šume su bile tako proređene, a siromaštvo tako veliko da porodice često nisu imale para da kupe drveni sanduk, već su za neki sitniš iznajmivali mrtvački kovčeg, koji bi posle sahrane vraćali vlasniku (Rent-a-coffin).9
Servantesovo vreme je doba “druge šizme”, one između katolika i protestanata, period najkrvavijeg rata Evrope, koji je trajao trideset godina i čiji broj žrtava nije lako utvrditi. Procenjuje se da je Nemačka, sa svojih 16 miliona stanovnika, imala 10 miliona ubijenih, a Češka je izgubila 80% svog stanovništva.10 Ti masakri su izmenili karakter naroda. Umesto cenjenih vojnika, Česi postaju “dobar vojnik Švejk”, koji je i telom i duhom blizak Sanču Pansi. Jedino je Švejk vispreniji od njega. Sa Nemcima se to nije desilo. Možda zato što je broj žrtava nešto manji, “samo” oko 65% od cele populacije. Ili zbog genetske predodređenosti, zbog one osobine koju Tacit naziva furor teutonicus (tevtonski bes). Posle tog neviđenog masakra između pripadnika iste religije, kada se silovalo i klalo, kako bi Tacit rekao, “dok je bilo svetla dana i mržnje” (doduše, francuski katolici su svoje sunarodnike – protestante, poklali noću – “noć svetog Vartolomeja”), posle tri godine pregovaranja sklopljen je Vestfalski mir 1648, tridesetak godina posle Servantesove smrti. To je bio prvi korak Evrope, najagresivnijeg kontinenta na globusu, prema kakvoj-takvoj toleranciji.
Španska književnost je bila u znaku avanturističke riterske literature. Tek oslobođeni vekovnog ropstva, osokoljeni uspesima u borbi protiv Arapa i ekspanzijom u Evropi i van nje, Španci su posegli za svojom prošlošću, koju su falsifikovali, kao i većina drugih nacija u usponu. Naročito je bio popularan roman “Amadis od Galije”. I, naravno, trubadurska ljubavna poezija. I porodice su podlegle ovom naduvavanju prošle slave. Zato mnoge svojim imenima dodaju i porodično ime sa majčine strane, kao i nomen ex vitute, koje treba da podseća na neki stvarni ili izmišljeni događaj iz prošlosti u kome se neki predak istakao. I sam Servantes imao je ime koje glasi: Miguel de Cervantes Saavedra, što je verovatno bila skraćena verzija.
Ovog mraka nisu bile pošteđene ni bajke. Te priče, kojima su uspavljivali decu, često liče na scenario za horor-filmove. Crvenkapu i njenu babu proguta vuk, ali naiđe lovac koji ga raspori i spase staricu i unuku. “Odvedi u šumu ovu devojku, koja svojom lepotom ugrožava moju, ubij je, iščupaj joj srce i donesi ovde kao dokaz da si izvršio moje naređenje“ – kaže zla kraljica svom slugi u Snežani. Pa dobro, reč je o maćehi. Ali u Ivici i Marici otac i majka odvode decu u šumu, jer ne mogu da ih prehrane. Tamo nailaze na vešticu, koja zatvara Ivicu u kavez, tovi ga da bi ga pojela (ne zna se da li presnog ili pečenog), ali Marica iskoristi nepažnju babe, gurne je u peć i spali. Ne slažem se sa Šklovskim da “krv u bajci nije krvava”. Naprotiv, surove priče u ranoj mladosti imaju pogubnije posledice nego kod odraslih osoba. Ako vekovima pričate takve stvari jednom narodu u osetljivim dečjim godinama, kada se utisci najlakše upijaju, veoma lako će kasnije doći do ideje krematorijuma.
Ta “stara, dobra vremena“ bila su surova i oskudna.
Odličan tekst!!!
WEOMA LEPO NAPISANO ALI JA UPORNO TRAZIM OBJASNJENJE KAKAW JE BIO ODNOS DON KIHOTA I SANCA JER JOS NISAM PROCITALA KNJIGU HITNO MI JE
super svaka pohvala..aa htjela bih pitati koji je nacin zivota bio don kihota i lektiru koju je on citaoo??to me zanima..
haj sabina zakopaj se.da si citala znala bi;)