Sviće 6. oktobar
Vuk Drašković
ministar inostranih poslova
Beograd
SVIĆE 6. OKTOBAR
Prethodni ministar spoljnih poslova Goran Svilanović optužio me je u današnjoj “Politici” da vraćam na posao Miloševićeve kadrove, koje je on pre godinu dana proglasio za višak i kojima bih ja, baš danas, trebalo da potpišem otkaze. Moj prethodnik kaže da “u Ministarstvu spoljnih poslova opet sviće 4. oktobar”.
Neka činjenice budu sudija.
Među “Miloševićevim kadrovima”, koji su pre godinu dana “stavljeni na raspolaganje”, ima šezdeset i troje (63) – domara, vozača, spremačica, kurira, konobara, telefonista, sekretarica… Boreći se deset godina protiv režima Slobodana Miloševića, ja se nisam borio protiv njih i ne mogu i neću da budem nečovek, da njih i njihove porodice ostavim bez hleba.
Na listu otkaza stavljeno je i 29 savetnika, prvih, drugih ili trećih sekretara u ambasadama (dakle ljudi koji nisu kreirali politiku) i samo pet onih sa zvanjem ambasadora i 17 njih sa nešto nižim diplomatskim rangom. Utvrdićemo koji su od ambasadora, šefova uprava i direkcija bili produžene ruke naopake politike prethodnog režima i, naravno, važna mesta u Ministarstvu njima će biti nedostupna.
To, međutim, ne znači da i oni nemaju pravo da žive.
A sada, da vidimo koje sam “demokratske stručnjake” otpustio ili sam dao nalog da odu iz Ministarstva spoljnih poslova i naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u inostranstvu.
To su, isključivo, “ugovorci”. Oni koji su dovedeni sa strane i koje čeka radno mesto tamo odakle su i došli.
Najpre sam iz Ministarstva spoljnih poslova vratio u MUP i BIA njih dvanaest, zajedno sa bivšim šefom BIA. Mnogima od njih rešenja o premeštaju u Ministarstvo spoljnih poslova potpisao je Milorad Bracanović, spiritus movens najtežih zločina Miloševićevih eskadrona smrti.
Sada sam dao nalog da se iz diplomatsko-konzularnih predstavništava u inostranstvu povuče njih 14, koji su tamo upućeni iz MUP-a i BIA, kao i 16 domara i vozača.
Nažalost, jedan broj iz MUP-a i BIA primljen je, posle 5. oktobra 2000, u stalni radni odnos, a neki i na sam dan mog izbora za ministra spoljnih poslova. Naravno da će i oni biti povučeni i neka zaborave na diplomatske i konzularne funkcije i na uredovanje ovim ministarstvom.
Oni su, upravo, bili udarna pesnica Miloševićevog režima i sva je dreka protiv mene baš zbog njih. Neka galame. Ovo je Ministarstvo spoljnih poslova, a ne BIA.
Miloševića više nema. U Ministarstvu spoljnih poslova sviće 6. oktobar.
Osvrnuću se, kratko, i na neke druge “profesionalce” koji, kako kaže moj prethodnik, “nisu pali sa drveta”, nego su posle 5. oktobra po ugovoru poslati u inostranstvo “da pomognu našoj onemoćaloj diplomatiji”.
Od dvanaestoro tih naročitih stručnjaka, koji su u inostranstvu već tri godine, samo dvojica imaju završenu gimnaziju, a ostali su završili građevinske, brodarske, grafičke, drvno-prerađivačke i slične škole. U nekim azijskim ambasadama, domari su dovođeni sa četiri meseca radnog staža.
Hoću znanje i rad. Profesionalizam. I ovde hoću 6. oktobar.
Dao sam nalog da se povuče iz inostranstva samo oko 40 “ugovoraca”, a svima je, po Pravilniku koji je potpisao baš Goran Svilanović, istekao rok službe od tri godine. Svuda sam udovoljio molbama ambasadora da neki ostanu još izvesno vreme, dok odavde, iz Ministarstva spoljnih poslova, ne stigne zamena.
Predložio sam Savetu ministara povratak samo jednog ambasadora, jer je navršio četiri godine službe u inostranstvu, i prevremeni povratak jednog ambasadora i jednog generalnog konzula, zbog najgrubljeg kršenja radnih obaveza.
Ovih dana, objavljujemo i konkurs o prijemu 15 pripravnika, najboljih studenata sa Pravnog, Ekonomskog, Filosofskog, Filološkog i Fakulteta političkih nauka. Diplomatska akademija, u okviru Ministarstva spoljnih poslova, edukuje kadrove za Evropu i našu modernu spoljnu politiku.*