Mit o nezavisnom novinarstvu
• To sam htela upravo da pitam kako ste uopšte mogli da opstanete kao piratska radio-stanica, odnosno zašto Vas nisu dirali?
Naša logika je bila u to vreme na frekvenciji za koju je “Indeks” i konkurisao 1998. To je ova 99,8. U to vreme išla je “Radio Slobodna Evropa” na tim talasima. Ne znam… Iz Bosne, valjda. Naša taktika je bila da ako vlast krene na nas, da zato što smo piratski – krenu da nas gase, naša odbrana će biti: “Pa, dobro! Hoćete da ’Slobodna Evropa’ plasira Beogradu informacije. Bolje je da mi to radimo”. Oni su “Slobodnu Evropu” smatrali za “rak-ranu” u to vreme. Znači, to je bila naša priča za ljude ako krenu na nas. Normalno, mi smo “Slobodnoj Evropi” rekli: “Jedini način da krenemo je da vas poklapamo. Nemojte da se ljutite, ali to je jedini način. Ako radimo istu stvar, morate da nas shvatite zašto to radimo”. Jedina logika je bila da krenemo na frekvenciji na kojoj smo i ranije radili, a to je 99,8. Zbog te činjenice – vi ste jedini radili, mora da ste u dogovoru s radikalima. Ja poručujem svima da onoliko koliko je “Indeks” dobio od radikala neka oni dobijaju svakog dana puta milion, a da im to bude jedini prihod. Ako je dobio jedan dinar, neka im je prihod milion dinara svakog dana. Ali da imaju samo jedan prihod. To je dokaz koliko smo mi radili s radikalima i dobili od radikala. Svesno je rađena taktika da se prikriju činjenice da bi nekome i dalje stizala inostrana pomoć, nekome koji nikada kada je bilo potrebno nije pokazao hrabrost i izveštavao sa lica mesta. To je nažalost, ali je činjenica takva. Od 5. oktobra, “Radio Indeks” nije dobio nijedan cent, dinar strane pomoći. Ni od stranih donatora, koji su još uvek ovde, ni od bilo kojih političkih struktura. Dok milionske sume i dalje pristižu za tzv. nezavisne medije. Kako mogu biti nezavisni ako primaju donacije od neko- ga? Znači, ne mogu biti nezavisni. Zavisni su, ali dobro… Ja mogu da kažem objektivni i neobjektivni mediji. Profesionalni i neprofesionalni mediji, ali ne nezavisni.
• Vi ste malo pre rekli da je “Radio Indeks” mogao da opstane, pošto je bio shvaćen kao “mali igrač”. A “B 92”?
Pa, ja mogu da sumnjam da su radili sa režimom, da je Veran Matić radio sa Miloševićem. Činjenice mi ukazuju na to, bez obzira što je on primao donacije sa strane… Zašto “Indeks” nije dobio dozvolu, već je dobila “92”? Od tog istog Miloševića koga su predstavljali, što i jeste bio, kao najveće zlo za Srbiju. Ali oni su dobili dozvolu… 1998. godine. “Indeks” nije dobio.
• Da li je ta dozvola imala veze sa novim Zakonom o javnom informisanju?
Ne. Dozvole su oni davali pre isključenja. Konkurs je bio objavljen. Mi smo poslali dokumentaciju za taj konkurs… Jeste, “92” je dobila, a “Indeks” su posle isključili, jer nije imao dozvolu. Čak je pokrenut protiv Cekića i sudski postupak za neovlašćeno korišćenje radio-stanice. U Trećem opštinskom sudu je pokrenut postupak. Do tog perioda, “Radio Indeks” je radio kao Univerzitetski “Radio Indeks”. Onda su taj isti Vojislav Šešelj i Bojić smenili Nenada Cekića ispred Upravnog odbora Univerziteta sa mesta glavnog i odgovornog urednika “Radio Indeksa” i direktora “Radio Indeks”-a. Postavili su čoveka koji se nije nikada ni pojavio ovde. Onda je ekipa, koja se nalazila tada u “Indeksu”, odlučila da krene preko privatne firme u totalno piratsko izdanje “Radio Indeksa”. Suludo je optuživati nekog da je radio sa Šešeljem, nekog koga je Šešelj uništio, tj. u to vreme se mislilo da ga je uništio, zato što ga je smenio sa tog mesta. Neko ko je u to vreme rizikovao svoj život. Da se ne lažemo, tada je bilo ubistvo Slavka Ćuruvije i sve ostalo. U vreme kada se “Indeks” spremao da krene u piratsko izdanje, dešavale su se takve stvari. Rukovodstvo je znalo da je jedini način da se nešto uradi u ovoj državi, a ono što mi možemo da doprinesemo tome je da opet krenemo sa radom i obaveštavamo narod šta se dešava. Imali smo dovoljno hrabrosti to da uradimo. “B 92”, odnosno Veran Matić, očigledno nije ili je radio sa Miloševićem, jer su u stranci urgirali kod Miloševića da Veran Matić dobije dozvolu ’98. godine. Onda treba reći… Ja pretpostavljam. Ne znam. Treba reći: “OK. Amerika je radila sa Miloševićem”, što je manje verovatno, ili je Veran Matić radio sa Miloševićem. Kako je dobio dozvolu? Na osnovu čega ako su bili, kako on kaže, krvni neprijatelji? Kako ćete dati svom krvnom neprijatelju pištolj da vas ubije? Nema logike. Znači da mora da postoji dogovor između vas i tog nazovi “krvnog neprijatelja”, ako mu već dajete pištolj.
• Da li je “Radio Indeks” bio poznat u inostranstvu?
Nismo do ’96. Onda su ’96/’97. shvatili… Onda su donatori sami krenuli ovde kod nas. Krenuli su sami donatori da dolaze kod nas. Da nam nude pomoć. Onda su nas naterali, da bi uopšte mogli finansijski da nam pomažu, da uđemo u ANEM. Mi smo ušli i bili godinu dana u ANEM-u. Do onog trenutka kada smo tražili da se zna šta se radi u tom ANEM-u, da se zna koja količina pomoći se dobija, kako se vrši distribucija novca, ko donosi odluke. Da se zna. Ne može jedan čovek da zastupa interese hiljade ljudi. Onda smo istog trenutka bili izbačeni iz ANEM-a, kao neposlušni. Znači, nije vaše da razmišljate.
• Koji je razlog bio za izbacivanje “Indeksa” iz ANEM-a?
Zvanično, u pismu zato što smo kritikovali, tj. zato što je Cekić kritikovao ANEM. Stvar je u tome što je on na skupštini ANEM-a tražio da neko iz “Indeksa”, ne on, već neko iz “Indeksa”… odnosno da “Indeks” postane ravnopravni član ANEM-a i da neko uđe u tu upravljačku strukturu. Jer, šta se dešavalo? Mi odemo kod donatora sa određenim projektom da bismo dobili… Tada je marketing bio veoma slab, nije moglo ništa da radi. Odemo kod donatora i oni kažu: “OK. Vi to preko ANEM-a dobijate”. A mi ništa ne dobijamo. Znači, neko je u ime “Indeksa”, u ime 50-60 radio i TV stanica koje su u to vreme činile ANEM dobijao novac, a nije činio distribuciju. Ili, ako je vršio distribuciju, vršio je vrlo malu distribuciju. Kada smo mi tražili da se zna šta se radi, istog momenta smo kao neposlušni, nekorektni i sve ostalo, izbačeni iz ANEM-a. A, sukob je nastao ’99. godine, kada je “92” ušla u ove prostorije koje smo mi uzeli i digli kredit da bismo adaptirali studio i sve ostalo. Nas su zabranili, ali i dalje se prostor vodio na nas. “92” je ušla u ovu zgradu, koja je u to vreme bila prazna. Ušla je na 17. sprat da odatle krene… U to vreme, “92” je bila preuzeta od Nikačevića. Trebali su da krenu sa “B2 92”. Onda su u dogovoru sa Danicom Drašković ukrali ovaj prostor. Onda smo se mi pobunili i sve to stopirali. Dobili su prostorije preko puta, pošto su i one bile prazne. Nije bilo potrebe da uđu u ove prostorije. Ne, ali je već bio gotov studio, pa su rekli: “Što da trošimo pare! ’Indeks’ nam je već napravio studio.”
• Zašto marketing nije mogao da radi u to vreme?
To je priča s početka. Zato što su se komitenti bojali da rade sa “Radio Indeksom”. Zato što je etiketiran kao opozicioni radio. Ako krenete da radite sa malim privatnicima – butikašima, radnjama i sl… Ja sam išao i davao besplatnu reklamu na “Radio Indeksu”. Niko nije hteo da uzme besplatnu reklamu. Pošto je mafija u to vreme radila. Kaže: “Ako uzmem reklamu, čuće inspekcija, doći će i zatvoriće mi radnju! Platiću veliku kaznu.” To je prva stvar. Druga stvar su reketaši koji reketiraju. Kažu: “Ako nemam, nabaciću reketaše. Ako već imam, onda će mi povećati reket” (novac koji uzimaju od vlasnika radnje da bi ga, pod znacima navoda, štitili). Od tih malih privatnika, retko ko je hteo, odnosno smeo da se reklamira, bez obzira što je imao potrebu i želju da se reklamira…
Druga stvar: firme koje su dobro stajale u to vreme, one su u 90% slučajeva, da ne kažem 100%, morale da rade s vlašću. Znači, to je uvoz, izvoz, dobro poslovanje. One ne smeju da idu na “Radio Indeks” kao opozicionu radio-stanicu zato što idu u sukob sa svojim gazdama, da tako kažem, sa porodicom Milošević. Tako da je bilo vrlo teško u to vreme od marketinga zaraditi neki novac, odnosno pokriti 10% troškova koje smo mi imali. Ovde su ljudi radili, volontirali da bismo mi jednom u 5-6 meseci dobili neki dinar, koji nije mogao da pokrije troškove cigareta za mesec dana. Ali, ljudi su radili, jer su verovali u sve to. To je s jedne strane. S druge strane ste imali radio-stanicu – “92” u kojoj su i redovno dobijali honorare i dobijali visoke honorare, imali opremljen prostor, bez obzira što oni i dan-danas kukaju da su razbacani na pet različitih mesta. Lažu! To je Veran izjavio sada za godišnjicu. “Mi jadni, bedni…” Lažu! Eno ih… Imaju 1.000 kvadrata na Novom Beogradu. Dobili od Dinkića. Sredili prostor. Još se nisu preselili. To je činjenica. Znači, to su dosta čudne stvari koje su se dešavale u tom nekom “nezavisnom” novinarstvu sve ovo vreme, svih ovih deset godina. Neko se bogatio, neko je preživljavao. Nažalost, to se i dan-danas nastavlja. I, na- žalost, svesno se prikrivaju i prekrajaju istorijski podaci. Ko je šta radio i kako je radio. Zbog čega? Ne znam. Verovatno je novac motiv koji tera ljude da rade kako rade.
• Onda je marketing na “Radio Pingvinu” bio profitabilan, a “Radio Pingvin” nije imao konotaciju opozicionog radija?
Ne. “Pingvin” je krenuo kao muzičko-zabavno-komercijalna radio-stanica. Nikada se nije bavio politikom, jer je u to vreme “Pingvin” okupio stvarno najbolje ljude što se tiče i voditeljskog i propagandnog kadra… Najbolji novinari u Jugoslaviji su bili u “Pingvinu”. Zato i kažem da je “Pingvin” u to vreme mogao da živi isključivo od marketinga. “Indeks” u to vreme nije mogao, jer je osnivač bio Beogradski univerzitet i nije davao ni dinar za radio-stanicu. Tada je isto bilo “gadno” raditi, zato što se “Indeks” tada tek probijao. Imao je slab predajnik, slabo se čuo. Izbio je u prvi plan ’96/’97, kada su krenula bitna politička dešavanja. I dalje imate “Pingvin” koji nema veze s politikom, koji radi neke druge stvari. Ni dan-danas se “Pingvin” ne bavi politikom. Druga forma radio-stanice nego što je bio “Radio Indeks” .
• U vezi s “Radiom Slobodnom Evropom”, kako je na tu stanicu gledao režim – kao…?
Rak-ranom… Rekao sam rak-rana za rukovodstvo, za Miloševića i ljude koji su u to vreme bili na vlasti. Neko ko priča šta se dešava u zemlji, a porodica ne može da kontroliše. Zato sam rekao rak-rana, za vlast. Jer, u to vreme kada su bili pogašeni, da tako kažem, svi nezavisni mediji, ljudi su, da bi čuli drugu stranu, morali da slušaju “Radio Slobodnu Evropu”, koja se čula na ovim prostorima.
• Kada ste krenuli piratski, vi ste koristili vašu staru frekvenciju?
Mi smo krenuli na frekvenciji na kojoj smo pre toga radili. To je 99,8, koju je, kada su nas ugasili, zaposela “Radio Slobodna Evropa”.
• Kako je “Radio Slobodna Evropa” mogao da dobije, takoreći, vašu frekvenciju u to vreme, kada niste radili?
Nije dobio. Isto piratski. Stavio je predajnik u Bosni i na toj frekvenciji… Slobodna frekvencija, jak predajnik… “Na divlje”… Tako sad i “Radio Indeks” radi. Isto “na divlje”. Nema dozvolu.
• I to niko nije sankcionisao?
5. oktobra ili 6. oktobra, vlast je rekla: “OK. Nećemo gasiti radio-stanice.” Stavili su moratorijum. “Ali, zabranjujemo da se otvaraju nove radio-stanice, nove TV-stanice.” Pošto je i u to vreme bio opšti haos što se medijskog prostora tiče, nije se znalo koliko radio, koliko TV-stanica ima… Opšti haos je bio na tom medijskom polju. Oni su rekli: “OK. Nećemo zatvarati, ali ćemo sankcionisati sve one koji budu naknadno postavili predajnike i počeli sa radom.” Tako da su oni dali neku dozu legitimnosti “Indeksu” na taj način i čeka se dok ne bude neki novi konkurs. Prvi posle 1998. godine. To će valjda biti do kraja godine. “Indeks” će konkurisati za dozvolu za frekvenciju. Zato oni sada ne diraju “Indeks”, ali nažalost ne diraju ni one koji su posle 5. oktobra postavili predajnike. Trenutno, najveći pirat je “92”. Ona je od juna meseca 2003. godine, kada je već usvojen zakon o radio-difuziji, postavila preko 15 “divljih” predajnika. Bez obzira što se sada predstavljaju kao da su ugroženi od ove vlasti. Nisu! Nisu ugroženi, jer da je vlast htela da uništi “92”, ne bi im dozvolila da postave 15 predajnika. Oni to jesu uradili. Zato što pripremaju projekat nacionalne radio-televizijske stanice. Oni postavljaju bez dozvole, bez ičega… Piratski. To nisu radili u vreme Miloševića. A, navodno, bili su ugnjetavani pod Miloševićem. To nisu radili… Piratski nikada… “92” je imala dozvolu. Zato i sumnjam da su radili s Miloševićem… I sada opet kukaju kako ih vlast maltretira i sve ostalo.
• Zašto je “Radio Indeks” ’98. godine bio izbačen iz zgrade “Radio Beograda”?
Kada je “Indeks” počeo da radi 1992. godine… Ne znam da li znate kako je “92” nastala? “92” je nastala tako što je na “Studiju B” postojala jedna studentska emisija koja se zvala “Ritam srca”, a na “202” je postojala isto studentska emisija koja se zvala “Indeks 202”. Došlo je do integracije dve studentske redakcije i nastao je “B 92”. U to vreme, Nenad Cekić je bio glavni urednik, a Veran Matić odgovorni urednik “92”. Oni su radili do ’91/’92, kada su se razišli. Cekić je formirao novu radio-stanicu koja se zove “Radio Indeks”, a Veran je sa svojom ekipom ostao u “92”. 1992. godine, kada je formiran “Radio Indeks”, da bi mogao da radi, on je imao ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa RTS-om. U to vreme, po zakonima, sa ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji sa RTS-om, on je imao dozvolu za rad. Taj isti ugovor imala je i “92” – ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa RTS-om. I oni su, na taj način, imali dozvolu. Koristio se predajnik RTS-a. I “Indeks” i “92” su koristili predajnik RTS-a, s tim što je “Radio Indeks” koristio i prostorije “Radio Beograda”, a “92” je bila u Domu omladine. Ali tehničku pomoć su koristili i jedni i drugi. Od strane “Radio Beograda”. 1998. godine… Pošto se “Radio Indeks” ’96/’97. deklarisao kao radio-stanica koja je privržena više opoziciji, odnosno izveštavala je sa ulice… Ja ne mogu da kažem da je neko privržen opoziciji ako izveštava šta se dešava u gradu. Znači, ti si na licu mesta. Ne možeš da kažeš sve je super, a na ulici 100.000 ljudi. Nije sve super. To je profesionalno odrađivanje posla, a ne vezivanje za opoziciju i sl. S obzirom na to da je bilo ustaljeno da smo mi bili opozicioni, malo im je smetalo da opoziciona radio-stanica koristi usluge RTS-a, da ide preko njihovog predajnika, u njihovim prostorijama. Oni su bili vezani za Miloševića. Samo su tražili način kako da sankcionišu “Indeks” i iskoristili su najbanalniju stvar. Petak, pola deset uveče, portir se pojavio i rekao da ne možemo gore, bez ikakvog papira. I dan-danas, mi nismo dobili nikakav papir kojim se kaže da se raskida ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa RTS-om. Nikad! Jednostavno je portir zabranio ljudima da uđu u redakciju. To je za nas bio dovoljan znak da moramo da bežimo odatle da nam ne bi pokupili ono malo opreme koju smo imali i s kojom smo radili.