Josip Broz – upotreba naučnih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
Svečana akademija SANU za jedinog počasnog člana
na koga je Akademija “gorda”
Ni Srpska akademija nauka nije zaboravila svog počasnog člana i slavljenika. Da bi obeležila njegov osamdeseti rođendan, predsednik akademije, Pavle Savić, potpredsednik Akademije Dušan Kanazir, zajedno sa akademikom Dušanom Nedeljkovićem, organizovali su Svečanu akademiju “povodom osamdesete godišnjice rođenja Josipa Broza Tita”. Na sednici održanoj 9. maja 1972, Izvršni odbor Akademije – čiji je sastav u tom trenutku bio: Pavle Savić, Dušan Kanazir i Radomir Lukić, ali Lukić upadljivo nije prisustvovao sednici77 – doneo je odluku da se Svečana akademija održi 24. maja, sa sledećim programom:
“1. Reč predsednika Akademije Pavla Savića.
2. Drug Tito – govori akademik Dušan Nedeljković.
3. Pesma o Titu Radovana Zogovića i Veliki putnik Branka Milj-
kovića (recituje Zoran Ristanović, prvak Jugoslovenskog dram-
skog pozorišta.
4. Čitanje pozdravne adrese drugu Josipu Brozu Titu.
5. Ženski hor Collegium musicum, pod upravom Darinke Matić-
Marović, peva:
a) dve krajiške borbene pesme: Bolna mi leži omladinka Mara;
Snijeg pada, i hoće, i neće.
b) Stevan St. Mokranjac: Primorski napjevi.
v) Konstantin Babić: Razbrajalice (narodni tekst).
g) Miloje Milojević: Muva i komarac (narodni tekst).”78
Godišnjak SANU nije preneo Savićev govor, ali se za to pobrinuo partijski organ Borba. Predsednik SANU izjavio je na Svečanoj akademiji sledeće:
“Mi se pridružujemo opštenarodnom slavlju kojim naši narodi manifestuju svoju radost, odanost i zahvalnost za Titovo životno delo i sreću da je takav čovek, potekao iz naroda, mogao da stane na čelo naroda u najsudbonosnijim delovima njegove istorije.
Našem Predsedniku dugujemo najdublju zahvalnost za sve što je učinio u ratnim i poratnim godinama za očuvanje slobode, bratstva i jedinstva i za afirmaciju naše zemlje u svetu.
Gordi što takvog čoveka kao što je drug Tito imamo za počasnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, šaljemo mu sa ovog skupa izraze najbolje ljubavi i želje da još mnogo i lepo proživi.”
Nakon Savićevih lepih želja, o životu i radu Broza govorio je akademik Dušan Nedeljković, poznati pobornik teze da samo marksisti smeju da se bave naukom, što je vatreno propovedao tokom četrdesetih i pedesetih godina.79 Usledilo je izvođenje ranije usvojenog programa.88 Iz Godišnjaka saznajemo i da je naslov izlaganja akademika Nedeljkovića bio “Josip Broz Tito i dijalektika na delu”.81
Borba: “Tito” kao jedina vest
Deifikacija obavljena na jedan dan pred rođendan imala je da se nastavi narednog dana. Naročita ličnost kojoj se u stihovima obraća ne može imati samo posebnu pažnju za svoj rođendan, ona mora imati nešto posebno, nešto više. Nekoliko članaka, pa čak i cela naslovna strana nisu dovoljni da obuhvate istorijsku ličnost takvog obima.
Osamdeseti rođendan Josipa Broza pokazao je da je kult njegove ličnosti u socijalističkoj Jugoslaviji dosegao bolesne dimenzije. Organ Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije, dnevnik Borba, posvetio je ceo broj 142, štampan 25. maja 1972, ličnosti i delu Josipa Broza. Na naslovnoj strani dana je preko njene četvrtine slika Josipa Broza. Prva i druga strana posvećene su Svečanoj sednici Savezne skupštine povodom Brozovog osamdesetog rođendana. Na drugoj strani dan je i pregled čestitki iz inostranstva. Posebna pažnja dana je tekstu Oskara Daviča na trećoj strani, koji je ovaj spisatelj napisao za Tanjugov servis članaka za inostranu štampu, a koji se završava sledećim objašnjenjem stvarnosti:
“Zašto se slobode Jugoslovena i ostvaruju na crti u kojoj se lične i nacionalne slobode sve punije izjednačuju sa stremljenjima cele zajednice koju nosi udruženi rad. Nemoguće?
Upozoravam vas još jednom: šifra je kratka: glasi – TITO.”82
Postavši najpre ovaploćenje “slobodnijeg mogućeg”, Broz je sada postao i šifra, neka vrsta “abrakadabra”. Dovoljno je izgovoriti njegovo ime i sve se rešava.
Borba se, međutim, nije zadovoljila samo sa tri strane posvećene Brozu. Od treće strane prenosi se integralno referat sa svečane sednice Savezne skupštine pod naslovom “Veliko revolucionarno delo Josipa Broza Tita”. Ovaj referat pokriva i celokupne strane 4, 5. i 6. Od strana 3. do 16. ide naslov u gornjem delu svakog lista “UZ OSAMDESETI ROĐENDAN PREDSEDNIKA TITA”. Strane 7. i 8. posvećene su autorskim tekstovima o Brozu.83 Na stranama 14. i 15. revolucionari iz raznih delova Jugoslavije daju tematski prilog pod naslovom “Moj prvi susret sa Titom”. Tu su Dušan Petrović Šane, Džavid Nimani, Blažo Jovanović, Radovan Vlajković, Mara Naceva, Josip Cazi, Milutin Morača i Sergej Krajger. Idilu kvare samo dve reklame. Na 10. strani data je JAT-ova reklama, ali je i ona u funkciji 11. strane na kojoj je tekst “Putnik mira”. Ipak, 18. strana ostaje kao izuzetak u ovom broju. Na njoj kruševački “Rubin” reklamira vina “Car Lazar” i “Carica Milica”. Tako se i komad nesocijalističke istorije progurao u ovaj broj Borbe.
I televizijski program mora da bude u znaku Broza. Na poslednjoj, dvadesetoj strani, podseća se da će Televizija Beograd u 20.00 prenositi Svečanu priredbu povodom Dana mladosti, a da će komentator biti Dragan Nikitović. Nakon prenosa sledi film “Desant na Drvar”. U rubrici “preporučujemo” ističe se da će Radio Beograd da obeleži Dan mladosti posebnim emisijama, a naročito se preporučuje emisija Radio Zagreba, u 9.30, koja će biti posvećena “drugu Titu kao inspiraciji narodnog, pesničkog i muzičkog stvaralaštva”.
Tako je Borba prevazišla samu sebe. Uspela je da joj u broju od dvadeset strana jedina vest bude proslava rođendana, lika i dela Josipa Broza. Da bi sve bilo još posebnije pojedine strane objavljene su u punom koloru što je bio ogroman trošak u to vreme. Direktor i glavni i odgovorni urednik Borbe u tom trenutku bio je Slobodan Glumac.
Ovaj uistinu “jedinstven” potez Borbe postaje još očigledniji kada se uporedi sa pisanjem Narodne armije, zvaničnog nedeljnika Jugoslovenske narodne armije. Prirodno, Narodna armija se takođe istakla, posvetivši neverovatnih prvih 19 strana broja 1713 vrhovnom komandantu. Ali, čak je i Narodna armija preostalih trinaest strana ostavila za druge sadržaje iz armijske svakodnevice.
Rođen sam 1956. Odrastao i vaspitan u Njegovom vremenu.
Niti želim niti mogu da prihvatim današnje budalaštine (ocila, dvoglavu orlušinu … pravde, …)
Inicirao sam i osnovao sa još 10 Ljudi različitih nacija osnovao i registrovao sam Udruženje Maršal Tito Lazarevac.
pozdrav