Josip Broz – upotreba naučnih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
Belićeva apoteoza Broza u tri čina
Odlučivši se za kompromis sa komunističkim vlastima, Belić je morao da učini simbolički gest i prema vođi novog poretka, posebno nakon što je Jugoslavenska akademija u Zagrebu primila Broza za počasnog člana krajem 1947. Novi Zakon o Srpskoj akademiji otvorio je put ka počasnom članstvu Broza. U članu 9. se kaže da “Akademiju čine redovni članovi (akademici), počasni i dopisni članovi i naučni saradnici”. U članu 10. propisano je da “počasne članove bira Akademija između naučnika koji su svojim radom naročito doprineli izgradnji Na- rodne Republike Srbije i Federativne Narodne Republike Jugoslavije ili su obogatili nauku delima svetskog značaja.” Konačno, član 14. propisuje da “počasne članove bira Skupština Akademije na predlog pojedinih odeljenja ili pojedinih redovnih članova Akademije.”46
Položaj zastupnika otpora u Akademiji bitno je otežan činjenicom da je do kraja 1946. nova vlast savladala svaki politički otpor građanske opozicije. Do kraja 1945. faktički su prestale sa delovanjem sve građanske političke stranke, ali su opozicione grupe bile aktivne i tokom 1946, što se svakako odražavalo i na previranja u Akademiji. Do početka 1947. postalo je kažnjivo baviti se opozicionom politikom, sudilo se čak i potencijalnim pripadnicima opozicije. Tako je, januara 1947. organizovano suđenje osmorici navodnih špijuna, među kojima je bio i Miša Trifunović, nekadašnji vođa Radikalne stranke.47
Nakon sloma građanske opozicije otpor protiv komunističkog totalitarnog poretka je nastavljen kroz ustanove kulture. Zato je Partija tokom 1947. i 1948. udvostručila napore da stavi Akademiju pod svoj nadzor. U Srpskoj akademiji snaga novih vlasti pokazala se već prilikom izbora novih akademika tokom 1946, a naročito kada je došlo na red da se SAN zahvali Josipu Brozu.
Prvi čin: Broz kao “hrabri i mudri vođa”
i “zaštitnik” Akademije
Na svečanom skupu od 20. januara 1946, povodom proglašenja Ive Andrića i Veljka Petrovića za akademike, predsednik Belić je rekao: “Mi smo oduševljeni večitom zahvalnošću i partizanskim odredima i narodnooslobodilačkoj vojsci koji su, pod hrabrim i mudrim vođstvom maršala Jugoslavije i narodnog heroja Josipa Broza-Tita, sa nenadmašnom hrabrošću i bezgraničnom izdržljivošću, izvojevali te pobede”.48 Be- lić se na kraju govora i posebno zahvalio novom državnom rukovodstvu, a poimence se zahvalio “na naročitom zauzimanju druga maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita… i osobito drugarice Ministra prosvete Federalne Srbije Mitre Mitrović-Đilas.”49 Na svečanom skupu 28. marta 1946, nekoliko sedmica nakon izbora Pavla Savića i Dušana Nedeljkovića za dopisne članove Akademije, predsednik Belić je naširoko naveo iskustva Sovjetske akademije nauka kao primer za SAN, a na kraju se zahvalio “zaštitniku” rada Akademije “drugu Josipu Brozu Titu”.50
Drugi čin: Zasluge Broza za napredak Srpske akademije
i njena zahvalnost
Na skupu celokupne Akademije, 12. marta 1948,51 pod šestom tačkom razmatrana je kandidatura za izbor redovnih i dopisnih članova. Predsednik Belić je održao govor u kome je naglasio da je budžet Akademije veoma veliki (82 miliona dinara). “Ono o čemu ona nikad ni misliti nije mogla, – danas je za nju lako mogućno, ostvarljivo.” Sav ovaj razvoj došao je uz pomoć narodne vlasti, ali je i zasluga jednog čoveka:
“Možemo se zapitati, čije su zasluge za to? Na prvom mestu onoga koji tako mudro i tako znalački organizuje našu savremenu državu. On je i Akademiji odredio mesto u njoj, puno časti, ali i puno velike odgovornosti. On je, svojim državničkim sposobnostima, udahnuo i našoj ustanovi nov duh koji ima da se kreće ka onom stvaralaštvu koje treba od naše zemlje da stvori uglednu kulturnu zemlju i pruži našem narodu dosada neviđenu korist.
To je onaj isti narodni vođa koji je, na čelu Komunističke partije naše, pozvao narod u oslobodilačku tešku borbu, koja je, i pored svih ogromnih žrtava, dovela naš narod do pobede i slobode. On vodi i danas naš narod u borbu za kulturu i blagostanje njegovo, imajući tu da savlađuje na svakom koraku, za svakog drugog, možda nepremostive teškoće. Sem ljubavi i herojstva, tu je bilo potrebno i ogromno znanje i sposobnost za rešavanje mnogostrukih problema koji su na svakom koraku iskrsavali.
Mislim da ćete se složiti sa mnom ako kažem da Akademija na početku svog novog života i rada treba da oda priznanje Maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu koji je svojim državničkim i znalačkim radom to omogućio. Odaćemo mu tu počast ako mu ponudimo položaj prvog počasnog člana naše Akademije.”
Godišnjak završava Belićev govor komentarom: “poslednje reči predsednika Belića prihvaćene su sa oduševljenim odobravanjem.” Nakon odmora od dvadeset minuta, Belić je ponovo otvorio skup, i pozvao ga da se izjasni o njegovoj inicijativi. Glasanja, međutim, nije bilo. Kako izveštava Godišnjak: “skup aklamacijom prima izbor za počasnog člana Srpske akademije nauka Maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita.”52
Treći čin: Promocija “najvećeg sina naših naroda”
za počasnog akademika SAN
Na svečano promovisanje ipak se čekalo nekoliko meseci. Konačno, promocija prvog počasnog člana održana je 11. novembra 1948. godine. Neobična činjenica da jedan bravar postane počasni akademik postaje još izuzetnija kada se zna da je diplomu počasnog člana primio ispod svoje sopstvene slike. Kako izveštava Politika: “Ova velika svečanost održana je u 11 časova pre podne, u svečanoj sali Beogradskog univerziteta. Iznad stola, za kojim su sedeli članovi Pretsedništva Akademije, bile su istaknute slike maršala Tita, generalisimusa Staljina i Lenjina.”53
Skup je poprimio prevashodno partijsko obeležje. Među prisutnima bili su najviši partijski i državni rukovodioci zemlje: članovi Politbiroa CK KPJ Milovan Đilas, Aleksandar Ranković, Moša Pijade i Blagoje Nešković, članovi CK KPJ, članovi Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ sa predsednikom dr Ivanom Ribarom na čelu, članovi Savezne vlade i Vlade NR Srbije, generali Jugoslovenske armije s general-pukovnikom Kočom Popovićem na čelu, predstavnici političkih organizacija. U nabrajanju prisutnih Politika tek na samom kraju navodi “mnogi naši akademici, književnici, slikari, vajari i ostali javni i kulturni radnici.”
Svečanost je počela i pre nego što je Broz dobio naslov počasnog akademika. Kako izveštava Politika: “Kad je, nešto posle 11 časova, u dvoranu ušao maršal Tito, svi prisutni ustali su i pozdravili ga dugotrajnim pljeskanjem”.54 Izveštaj Borbe je još upečatljiviji. U njemu se navodi da je Broz ušao u pratnji Ivana Ribara, Milovana Đilasa, Aleksandra Rankovića, Petra Stambolića i Aleksandra Belića. “Članovi pretsedništva Srpske akademije nauka i svi prisutni ustali su i toplo pozdravili Tita dugotrajnim aplauzom manifestujući time svoju ljubav i radost što se među njima nalazi najveći sin naših naroda. Drug Tito se okrenuo prema prisutnima u dvorani i srdačnim osmehom i aplauzom zahvalio se na ovom toplom dočeku.”55 Tako je publika, koja je, svojim sastavom, oličavala sveukupnu političku moć novog poretka – od partijskog, preko državnog vrha, pa sve do vojnog vrha – pozdravila kandidata, a ne članove Akademije koja počast dodeljuje. Time je Akademiji dano na znanje da njoj treba da bude čast što uopšte može da računa na takvog počasnog akademika kao što je Broz. Štaviše, i Broz je smatrao za priro- dno da uputi aplauz onima koji aplaudiraju njemu!
Rođen sam 1956. Odrastao i vaspitan u Njegovom vremenu.
Niti želim niti mogu da prihvatim današnje budalaštine (ocila, dvoglavu orlušinu … pravde, …)
Inicirao sam i osnovao sa još 10 Ljudi različitih nacija osnovao i registrovao sam Udruženje Maršal Tito Lazarevac.
pozdrav