Josip Broz – upotreba naučnih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
Obrazloženje odluke: Broz kao tvorac
“novog tipa civilizacije”
Čast da obrazloži Brozovo proglašenje za doktora dobio je prof. Branimir Janković. Zanimljivo je da je Borba smatrala izlišnim da pomene ostale referente sa Fakulteta političkih nauka i da je glavni prostor posvetila obrazloženju Branimira Jankovića. Za novinare Borbe je dodeljivanje počasnog doktorata Brozu izgleda bilo toliko samoočigledno da su smatrali da nije ni potreban nikakav referat za izbor Broza za počasnog profesora. Već je rečeno da je Broz držao do dvorske etikecije. Zato i izbor Branimira Jankovića nije bio slučajan.
Broz nije izabrao jednog od dežurnih marksista, kakve je bez poteškoća mogao da pronađe na Fakultetu koji ga je predložio za počasnog doktora. Naprotiv, on je odabrao prof. Branimira Jankovića, stručnjaka za međunarodno javno pravo, koji je imao objavljene naučne radove u ozbiljnim svetskim časopisima na engleskom, francuskom i nemačkom, i koji je u to vreme bio član Komisije za prava čoveka Ujedinjenih nacija (1967-1972) i član jugoslovenske nacionalne komisije za UNESKO (1964-1972).97
Osim toga, Janković je bio proverena ličnost. Kao direktor Centra za međunarodne studije on je pratio Brozovu aktivnost u pokretu nesvrstanih. Pored toga Janković je bio i prorektor Beogradskog univerziteta (1960-1965), i prvi rektor Univerziteta u Nišu (1965-1969). U potonjem svojstvu organizovao je posetu Josipa Broza ovom Univerzitetu 1968, kada je Broz saopštio prisutnima da od njih očekuje da Univerzitet u Nišu postane “kovačnica socijalističke inteligencije, duboko povezana sa radničkom klasom…”98 Zato nije iznenađenje što je Janković izabran da kao predsednik Saveta Fakulteta (mart 1972 – mart 1974) govori o Brozovim zaslugama, a ne tadašnji dekan prof. Najdan Pašić (1971-1973).99
Janković je naglasio da je Titovo stvaralaštvo “stvaralaštvo revolucionara. Ono se može sagledati i suštinski shvatiti samo kad se Titova misao i delo uzimaju u uzajamnoj povezanosti, u jedinstvu, kad se tokovi njegovih ideja posmatraju zajedno sa stvarnim tokovima revolucionarnog kretanja”. Prema Jankoviću, Brozovo stvaranje se može razumeti kroz “tri kompleksa društvenih zbivanja preko kojih se ostvaruju istorijski progres i dalji razvoj socijalizma u savremenoj epohi”. Prvi kompleks se odnosi na puteve “izvođenja socijalističke revolucije u specifičnoj formi narodnooslobodilačke borbe, koja je postala prethodnik čitavog niza revolucija u različitim delovima sveta”. On se odnosi i na visoki uvid u “nacionalno pitanje u kontekstu novih istorijskih zbivanja”. Drugi veliki Brozov doprinos je uvođenje samoupravljanja “kao načina rešavanja problema daljeg razvoja socijalističkih društvenih odnosa, kao izlaza… u novi istorijski prostor u kome odnosi slobodnog udruženog rada predstavljaju osnovu stvarne demokratizacije i humanizacije društva”. Konačno, Broz je inicirao “akcije na području borbe međunarodnog radničkog pokreta i odnosa unutar njega, kao i u oblasti međunarodnih odnosa i saradnje u savremenom svetu”. U svim pomenutim domenima “Titovo stvaranje je istovremeni doprinos i stvarnoj akciji i teorijskoj misli socijalizma”. Na kraju Janković je zaključio: “Istorijsko delo Josipa Broza Tita postalo je svojina i značajna komponenta savremenog socijalizma.” Uprkos činjenici da su Brozovi spisi narasli na dvadeset tomova do 1970, Janković nije pomenuo nijednu njegovu knjigu, nijedan njegov rad. On se zadovoljio floskulom da je njegovo stvaranje doprinos “teorijskoj misli socijalizma”.
Janković je zatim obavestio prisutne da je Univerzitetska skupština usvojila predlog Fakulteta političkih nauka i “jednoglasno donela odluku o dodeljivanju počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu predsedniku Titu.” Zatim je pročitao reči sa diplome, u kojima stoji da se počasni doktorat dodeljuje: “Za neizmerne zasluge u otvaranju novih puteva istorijskog progresa i razvijanju novih ideja i inicijativa socijalizma; za doprinos teorijskoj misli i praksi savremenog socijalizma; za vodeću ulogu u stvaranju i realizaciji koncepcije i strategije narodnooslobodilačkog rata; za fundamentali doprinos rešavanju nacionalnog pitanja; za međunarodnu političku doktrinu nesvrstanosti i teoriju savremenih međunarodnih odnosa.”100 Uočljivo je da tekst u velikoj meri prenosi navode iz amandmana 37 usvojenog juna 1971. i da je ovaj amandman služio kao predložak za pisanje diplome.
Dopisnik Politike na kraju opisuje sam tok svečanosti predaje diplome: “Rektor, sa velikim lancem oko vrata, koji simboliše dostojanstva Univerziteta, prilazi Predsedniku Republike i predaje diplomu o počasnom doktoratu i plaketu Beogradskog univerziteta. Učesnici ove nesvakodnevne svečanosti dugim aplauzom pozdravljaju proglašenje predsednika Tita za počasnog doktora. Mnogobrojne kamere ovekovečuju ovaj trenutak.” Nažalost, veliki lanac je ovom prilikom simbolisao pre okove u kojima se našao Univerzitet u Beogradu prisiljen da daje počasni doktorat jednom bravaru, nego bilo kakvo dostojanstvo.
Kopija teksta predloška diplome počasnog doktora sačuvana je u kancelariji rektorata za počasne doktorate i ona glasi nešto drugačije nego što je navedeno u Politici:
“JOSIPU BROZU TITU, predsedniku Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
Za neizmerne zasluge u otvaranju novih puteva istorijskog progresa i razvoj novih ideja i inicijativa socijalizma; za doprinos istorijskoj misli i praksi savremenog socijalizma; za vodeću ulogu u stvaranju koncepcija i strategija narodnooslobodilačkog rata; za fundamentalni doprinos rešenju nacionalnog pitanja; za trasiranje originalnih puteva jugoslovenskog samoupravnog socijalizma kao novog tipa civilizacije; za međunarodnu političku doktrinu nesvrstanosti i teoriju savremenih međunarodnih odnosa i o tome mu se izdaje ova D I P L O M A.”101
Danas pažnju plene dve formulacija: tvrdnja da je Josip Broz fundamentalno rešio nacionalno pitanje i zaključak da je stvorio novi tip civilizacije. Činjenica da se diploma jugoslovenskom diktatoru dodeljuje u vreme kada je SFRJ potresalo nerešeno nacionalno pitanje, posebno u Hrvatskoj, tokom cele 1971, izgleda da nije imala nikakav uticaj na političke mislioce sa Fakulteta političkih nauka. Tvrdnja da je Broz stvorio novu vrstu civilizacije predstavlja vrhunac udvorištva među srpskim naučnicima koji su se klanjali pred Brozom. Za ovu formulaciju predlagači sa Fakulteta političkih nauka svakako zaslužuju zlatnu medalju za udvorištvo.
Govor počasnog doktora: “Insistiram da obrazovanje u cjelini
bude duboko prožeto marksističkom naukom”
Nakon pročitane diplome, i dugog aplauza, prisutnima se obratio diktator lično. U govoru koji obuhvata skoro 2500 reči Broz je najpre iskazao svoje shvatanje da teorija i praksa ne smeju da se razdvajaju i da su nam potrebne “ličnosti koje neće biti samo učesnici u proizvodnji već i u kreiranju i sprovođenju politike”. Zatim je došlo do neobičnog obrta. U normalnim prilikama predlagač ili rektor je taj koji daje uvodnu reč o univerzitetu. Rektor je ovde bio samo statista, a predlagač se zadovoljio time da istakne značaj kandidata. Tako je diktator lično održao rektoru i prisutnim profesorima Beogradskog univerziteta predavanje o značaju Univerziteta u Beogradu, naglašavajući da je iz klupa Beogradskog univerziteta izraslo 280 narodnih heroja. Nakon što je naveo neke od ovih studentskih veličina, kao što su Veselin Masleša, Rifat Burdžević i Slobodan Penezić Krcun, Broz je odlučio da pomene i nekoliko profesora i da tako ispravi “previd” rektora i predlagača. Za ovu priliku spremio je tendenciozan, ali ipak reprezentativan spisak: “Tu su i svijetli likovi profesora, kao što su Sima Milošević, Kirilo Savić, Niko Miljanić, Stevan Jakovljević, Đorđe Tasić, Mihajlo Ilić i drugi. Jednom riječju, ovdje su udruženi progresivna naučna misao i slobodarske revolucionarne tradicije, a to je vrelo nadahnuća i za sadašnju i za buduće generacije naše inteligencije.” Broz je odao priznanje Beogradskom univerzitetu za pomoć koju je pružio u osnivanju drugih univerziteta, a zatim je izložio svoje intimno shvatanje o inteligenciji, naglašavajući:
“Zbog svega toga ja sam već više puta istakao da inteligenciju, u uslovima razvijenijeg samoupravljanja, ne odvajam od radničke klase, od proizvođača. Jer, svaki intelektualac, koji radi na obrazovanju, na istraživanju, u proizvodnji i ostalim društvenim djelatnostima je – radni čovjek. Njegovi interesi, u suštini, istovjetni su sa interesima ostalih radnih ljudi i svako veštačko suprotstavljanje ili podvajanje – gdje god se to pojavljuje – ide na štetu svih, na štetu pravilnih socijalističkih odnosa među ljudima, na štetu čitavog društva.”
Pošto je tako sveo intelektualni rad na vrstu manuelnog rada, i osudio bilo koje shvatanje koje bi intelektualnom radu davalo neko posebno mesto, odlučio je da se zahvali Beogradskom univerzitetu na udeljenoj mu tituli tako što će iskritikovati nesocijalističke tendencije na Beogradskom univerzitetu:
“Većina ovih negativnih pojava, o kojima sam ovdje govorio, prisutna je donekle i na Beogradskom univerzitetu. I moram kazati da socijalističke snage nisu bile dovoljno energične u idejno-političkoj borbi i naučnom razotkrivanju njihove antisamoupravne suštine. No, ja sam ubijeđen da naš Univerzitet ima dovoljno vlastitih snaga da sa uspijehom izvršava taj zadatak. To je, prije svega, dužnost Saveza komunista i Saveza studenata.
Razumije se, da ove devijacije ne mogu umanjiti činjenicu da se ogromna većina naše inteligencije čvrsto nalazi na pozicijama samoupravnog socijalizma i naše politike pune ravnopravnosti naroda i narodnosti Jugoslavije. Upravo zato, mi smo, svi skupa, obavezni da znatno brže otklanjamo ono što nam smeta, usavršavamo društvene odnose i poboljšavamo uslove rada inteligencije.”
Ovo je očigledno bio poziv na linč, ali i opomena zdravim, socijalističkim snagama da moraju da deluju odlučnije u razotkrivanju antisocijalističkih snaga. Da ne bude zabune, diktator je jasno rekao i čija je to dužnost, prozivajući Savez komunista i Savez studenata. Na kraju sledi i poruka kakva mora da bude nastava na Univerzitetu u Beogradu, i kakvi treba da budu predavači. Naslov ovog odeljka govori sve: “Obrazovanje u celini mora biti duboko prožeto marksističkom naukom”. Prva stvar koja je zasmetala Brozu u ovom kontekstu bila je da nisu dovoljno došli do izražaja “interesi radničke klase.” Zato on od reforme očekuje:
“…da obezbijedi savremenu nastavu, dosljedno zasnovanu na marksizmu, kao ideologiji radničkog pokreta. Našem društvu su potrebni stručnjaci, istraživači i novatori, ali takvi koji su i svestrano obrazovani. Potrebne su nam ličnosti koje neće samo biti učesnici u proizvodnji, nego aktivni samoupravljači, ljudi koji će učestvovati u kreiranju politike i njenom sprovođenju.
Zato toliko insistiram da obrazovanje u cjelini bude duboko prožeto marksističkom naukom, i da to usko povezujemo sa teorijom i praksom našeg samoupravnog sistema.”102
Naslov govora u Politici od narednog dana je karakterističan: “Reč Predsednika Tita profesorima i studentima Beogradskog univerziteta.” U vreme govora Broza u svečanoj sali bilo je samo nekoliko funckionera Saveza studenata, pa se ovaj naslov svakako ne odnosi na prisutne. Pre će biti da je Partija smatrala da Brozov govor treba da bude i neka vrsta smernice koju će proučavati i primenjivati studenti.
Na govoru novog počasnog doktora zahvalio se rektor, ocenjujući njegovu reč na svečanoj sednici Univerzitetske skupštine “kao izvanredno izlaganje koje prevazilazi okvire prigodne besede i predstavlja značajan doprinos razvoju naučne misli”.
Dopisnik Politike na kraju je ponosno zaključio da je ovo jedanaesti počasni doktorat predsednika Tita. “Ovo visoko priznanje dobio je ranije od univerziteta u Rangunu, Bandungu, Adis Abebi, Alžiru, Santjagu de Čile, Halifaksu, Ulan Batoru, Zagrebu, Ljubljani i Nišu.”103 Borba je otišla i korak dalje, zaključivši: “Titovo teoretsko i životno delo odavno je postalo predmet studioznog proučavanja na univerzitetima svih kontinenata.”104
Rođen sam 1956. Odrastao i vaspitan u Njegovom vremenu.
Niti želim niti mogu da prihvatim današnje budalaštine (ocila, dvoglavu orlušinu … pravde, …)
Inicirao sam i osnovao sa još 10 Ljudi različitih nacija osnovao i registrovao sam Udruženje Maršal Tito Lazarevac.
pozdrav