Comments on: Doprinos srpskih pesnika deifikaciji Josipa Broza Tita http://www.hereticus.org/arhiva/2005-1/doprinos-srpskih-pesnika-deifikaciji-josipa-broza-tita.html Časopis za preispitivanje prošlosti Thu, 18 Aug 2011 21:38:58 +0000 hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.2.1 By: dusan radivojevic http://www.hereticus.org/arhiva/2005-1/doprinos-srpskih-pesnika-deifikaciji-josipa-broza-tita.html/comment-page-1#comment-12354 dusan radivojevic Sun, 17 Jul 2011 08:13:41 +0000 http://www.hereticus.org/arhiva/hereticus-2005-1/doprinos-srpskih-pesnika-deifikaciji-josipa-broza-tita.html#comment-12354 Prošlo je već tri godine od mog komentara na Antologiju udvoričke poezije.Setio sam se ogromnih problema koje je F.M. Dostojevski imao po izlasku iz zatvora. Naime, nije mogao ništa da objavi, a to je, u njegovom slučaju, bilo kao da nije ni živeo. Pokušao je da se dodvori caru i napisao mu je poemu koja, svakako, spada u udvoričku poeziju. I šta se desilo? Ni takvu poemu nigde mije mogao da objavi. Zato i iznenađuje udvorička poezija koje i danas ima. Jednostavno,pišu je ljudi kojima su, i inače, otvorene izdavačke kuće, kojima su otvoreni časopisi, dnevni i nedeljni listovi. Pa zašto onda, zašto pobogu? Bojim se da su to ljudi sa problemom od detinjstva, ljudi koji su u detinjstvu bili čuveni kao tužihbabe, kasnije mali, a zatim i veći špijuni. U krvi im je da budu udvorice, a najtužnije je kad zalutaju u poeziju. Ipak, ovakvu poeziju treba čitati ( bar ovlaš ) jer ona pokazuje upravo razloge zbog kojih Dostojevski, u nekim, tužnim danima, nije mogao da objavi NIŠTA. Još ima takvih nepravdi. Treba im pronaći uzroke! Prošlo je već tri godine od mog komentara na Antologiju udvoričke poezije.Setio sam se ogromnih problema koje je F.M. Dostojevski imao po izlasku iz zatvora. Naime, nije mogao ništa da objavi, a to je, u njegovom slučaju, bilo kao da nije ni živeo. Pokušao je da se dodvori caru i napisao mu je poemu koja, svakako, spada u udvoričku poeziju. I šta se desilo? Ni takvu poemu nigde mije mogao da objavi. Zato i iznenađuje udvorička poezija koje i danas ima. Jednostavno,pišu je ljudi kojima su, i inače, otvorene izdavačke kuće, kojima su otvoreni časopisi, dnevni i nedeljni listovi. Pa zašto onda, zašto pobogu? Bojim se da su to ljudi sa problemom od detinjstva, ljudi koji su u detinjstvu bili čuveni kao tužihbabe, kasnije mali, a zatim i veći špijuni. U krvi im je da budu udvorice, a najtužnije je kad zalutaju u poeziju. Ipak, ovakvu poeziju treba čitati ( bar ovlaš ) jer ona pokazuje upravo razloge zbog kojih Dostojevski, u nekim, tužnim danima, nije mogao da objavi NIŠTA. Još ima takvih nepravdi. Treba im pronaći uzroke!

]]> By: ZDRAVKO BROŽA http://www.hereticus.org/arhiva/2005-1/doprinos-srpskih-pesnika-deifikaciji-josipa-broza-tita.html/comment-page-1#comment-252 ZDRAVKO BROŽA Thu, 23 Oct 2008 16:22:20 +0000 http://www.hereticus.org/arhiva/hereticus-2005-1/doprinos-srpskih-pesnika-deifikaciji-josipa-broza-tita.html#comment-252 Poštovani Kao verujući hrišćanin u početku mi je smetala pesma Titovo ime koja pored Jedinog boga u koga verujem smešta i druga Tita u rang božanstva.Ni jedna druga pesma o drugu Titu nije toliko nabijena nadahnućem veličanja kao ta.Kao diplomirani pravnik pesmu posmatram sa normativno dogmatskog stanovišta koja govori o konkurenciji veličina odnosno gradaciji ljudskog i božanskog u kome ljudsko ima primat.Moleći pri tome Očenaš ne potiskujući pri tome njegovu sadržinu iz svesnog u nesvesnu ravan, kako to lepo ističe profesor Jerotić, koga nedvosmisleno uvažavam i cenim,jedna rečenica govori o ljudskoj veličini na zemlji, citt.Da dođe kraljevstvo tvoje, kako na nebu TAKO I NA ZEMLJI.Posmatrajući druga Tita kao Titana kakvim ga vidi Vladimir Nazor ne može a da se ne oceni pozitivno njegov pokušaj, mada uzaludan, stvaranja kraljevstva Božjeg na zemlji, odnosno pripremanja zemlje za njegov dolazak.To što u tome nije uspeo, ili mi nismo mogli pravilno njegovo delo da ocenimo, vreme će dati svoj sud.Na nama ostaje jedino da žalimo, pošto danas plaćamo veliku cenu programskog načela opevanog u pesmi Titovo ime a to je beda siromaštvo, odlazak mladih, beznadje, apatija, otupljenje kritičke oštrice razuma, opšti pad inteligencije i moralnih vrednosti, dali smo srozani na nivo Jevreja, koje neopisivo uvažavam i cenim, koji su morali četrdeset godina u pustinji da prelaze,simboički, put koji se da preći za nepunih godinu dana hoda,dok sva starija generacija nije pomrla ostaje da se vidi.Ovako ostaje nam da se nadamo da će neki novi drug Tito ostvariti dvehiljadegodišnji san, o jednom lepšem i pravednijem svetu, gde neće biti bogatih i siromašnih, gde jedan čovek neće imati sve a svi ostali ništa, samo san, ostaje da se vidi . . . Veliki bratski pozdrav 3x3 P.S.Svidja mi se vaš kritički odnos.Istoriju treba preispitivati ali ne i prepravljati.Drug Tito je ipak deo naše istorije. Poštovani

Kao verujući hrišćanin u početku mi je smetala pesma Titovo ime koja pored Jedinog boga u koga verujem smešta i druga Tita u rang božanstva.Ni jedna druga pesma o drugu Titu nije toliko nabijena nadahnućem veličanja kao ta.Kao diplomirani pravnik pesmu posmatram sa normativno dogmatskog stanovišta koja govori o konkurenciji veličina odnosno gradaciji ljudskog i božanskog u kome ljudsko ima primat.Moleći pri tome Očenaš ne potiskujući pri tome njegovu sadržinu iz svesnog u nesvesnu ravan, kako to lepo ističe profesor Jerotić, koga nedvosmisleno uvažavam i cenim,jedna rečenica govori o ljudskoj veličini na zemlji, citt.Da dođe kraljevstvo tvoje, kako na nebu TAKO I NA ZEMLJI.Posmatrajući druga Tita kao Titana kakvim ga vidi Vladimir Nazor ne može a da se ne oceni pozitivno njegov pokušaj, mada uzaludan, stvaranja kraljevstva Božjeg na zemlji, odnosno pripremanja zemlje za njegov dolazak.To što u tome nije uspeo, ili mi nismo mogli pravilno njegovo delo da ocenimo, vreme će dati svoj sud.Na nama ostaje jedino da žalimo, pošto danas plaćamo veliku cenu programskog načela opevanog u pesmi Titovo ime a to je beda siromaštvo, odlazak mladih, beznadje, apatija, otupljenje kritičke oštrice razuma, opšti pad inteligencije i moralnih vrednosti, dali smo srozani na nivo Jevreja, koje neopisivo uvažavam i cenim, koji su morali četrdeset godina u pustinji da prelaze,simboički, put koji se da preći za nepunih godinu dana hoda,dok sva starija generacija nije pomrla ostaje da se vidi.Ovako ostaje nam da se nadamo da će neki novi drug Tito ostvariti dvehiljadegodišnji san, o jednom lepšem i pravednijem svetu, gde neće biti bogatih i siromašnih, gde jedan čovek neće imati sve a svi ostali ništa, samo san, ostaje da se vidi . . .

Veliki bratski pozdrav 3×3

P.S.Svidja mi se vaš kritički odnos.Istoriju treba preispitivati ali ne i prepravljati.Drug Tito je ipak deo naše istorije.

]]> By: dusan radivojevic http://www.hereticus.org/arhiva/2005-1/doprinos-srpskih-pesnika-deifikaciji-josipa-broza-tita.html/comment-page-1#comment-140 dusan radivojevic Sun, 20 Jul 2008 12:02:10 +0000 http://www.hereticus.org/arhiva/hereticus-2005-1/doprinos-srpskih-pesnika-deifikaciji-josipa-broza-tita.html#comment-140 Nadajmo se, onoliko koliko je moguće ( a u našoj zemlji,na žalost, sve je moguće ), da se pesme o bilo kojoj ličnosti više neće pisati niti štampati. No, kao da vidim da neki pesnici ili kvazipesnici već oštre pera i čekaju priliku da nekog opevaju. Koga? Zahvaljujući, ponovno vraćenom višesranačkom sistemu ( što je dobro ) kandidata je više - što je loše. Bojim se, a to nije slučajno da talentovanih pesnika ima dosta, a da među njima uvek ima onih koji bi, za pristojan honorar, opevali bilo koga. Šta učiniti da ne bude tako? Potrebno je, jednostavno, vratiti poštovanje prema kvalitetnoj poeziji,valorizovati je i novčano, ne dozvoliti da dobri pesnici čak plaćaju za objavljivanje dobre knjige nego za dobru poetsku knjigu isplaćivati i valjan honorar... Udvorička poezija se uvek pisala i, bojim se, pisaće se ne samo iz ljubavi prema odredjenoj ličnosti ili, obično katastrofalnoj, politici nego i iz jednostavnog razloga koji se zove puko preživljavanje. U svakom slučaju, ja je neću pisati, a Marinku Arsiću Ivkovu sam zahvalan na Antologiji udvoričke poezije. Ona govori o jednoj nadasve ružnoj pojavi, ali i o činjenici da čak i takve pesme, što je najgore, mogu biti dobre, primer je Miljkovićeva pesma o Josipu Brozu. Nadajmo se, onoliko koliko je moguće ( a u našoj zemlji,na žalost, sve je moguće ), da se pesme o bilo kojoj ličnosti više neće pisati niti štampati. No, kao da vidim da neki pesnici ili kvazipesnici već oštre pera i čekaju priliku da nekog opevaju. Koga? Zahvaljujući, ponovno vraćenom višesranačkom sistemu ( što je dobro ) kandidata je više – što je loše. Bojim se, a to nije slučajno da talentovanih pesnika ima dosta, a da među njima uvek ima onih koji bi, za pristojan honorar, opevali bilo koga. Šta učiniti da ne bude tako? Potrebno je, jednostavno, vratiti poštovanje prema kvalitetnoj poeziji,valorizovati je i novčano, ne dozvoliti da dobri pesnici čak plaćaju za objavljivanje dobre knjige nego za dobru poetsku knjigu isplaćivati i valjan honorar… Udvorička poezija se uvek pisala i, bojim se, pisaće se ne samo iz ljubavi prema odredjenoj ličnosti ili, obično katastrofalnoj, politici nego i iz jednostavnog razloga koji se zove puko preživljavanje. U svakom slučaju, ja je neću pisati, a Marinku Arsiću Ivkovu sam zahvalan na Antologiji udvoričke poezije. Ona govori o jednoj nadasve ružnoj pojavi, ali i o činjenici da čak i takve pesme, što je najgore, mogu biti dobre, primer je Miljkovićeva pesma o Josipu Brozu.

]]>