Suđenje
Ta pesma je u svemu slična pesmama iz skupine “Zoo azil”, izuzev nekoliko stihova na samom kraju pesme, koji su i grafički odvojeni, a u njima je čitalac upozoren na mogućnost pogrešnog čitanja.
Opet je to jedan san, ili bajka, jedna fantastična slika vrtloga “životinja” koje se uznemiravaju uoči zemljotresa. I čitalac je na to jasno upozoren na kraju pesme:
“Ovde se trese zemlja, zar ne umeš da pročitaš?”
Okupljeni su zmija, konj, koza, mitološki inorog, mačke i sve vrste miševa koje sam poznavao – dakle, stvorenja koja poseduju moć da predosete zemljotres, koja imaju ono šesto čulo, o kome nauka do danas ništa nije uspela da sazna. Kao neka vrsta kontrapunkta, oprobanog sredstva umetničkog oblikovanja, skoro u svakoj basni, uz životinje koje imaju to anticipativno čulo, pojavljuju se i ovce, senovite životinje, koje to čulo nemaju. Ovce su blagorodne, mirne i glupe u narodnim predstavama, a u Srba, kao u hrišćana, one su “svete” životinje. Srbi su ovcu prvu ljubili na Božić, kao položajnika i kao najdražeg prijatelja, pre svakoga drugoga, ukrašavali, vezali joj različito obojene krpice i kitili bršljanom; često je nisu ni strigli, ni klali, sve dok ne krepa. Šta ovce rade u tom vrtlogu? Mirno pasu, kao da se oko njih ništa ne zbiva, rade svoj posao, ne uznemiravaju se i osluškuju zvono na svom predvodniku.
Pri kraju same pesme (6 ili 8 stihova pri kraju), sledi promena pisma i oblika pesme, i upozorenje čitaocu – piscu da pripazi kako čita da ne bi zalutao.
Eto, to je sve što bih ja imao da kažem o tom Crnokrugu.
Zato11 što mi je poetski bilo opravdanije, na primer, stari štakor sa Dedinja, nego sa Novog Beograda ili sa Banovog brda, poetski bi bilo neopravdano da sam upotrebio drugi izraz jer bi, po mom osećanju, izgubio poetski ritam.
Na pitanje suda, da se izjasnim o tome zbog čega su članovi Redakcije “Prosvete” i određeni organi u ovoj izdavačkoj organizaciji udruženog rada, reagovali na način kako su to učinili, ako se, pri tome, ima u vidu da među njima ima i pesnika, književnih kritičara i slično, odgovaram: Ja sam dugo razmišljao i o tome, zašto je moja knjiga od jednog dela, naglašavam od jednog dela, javnosti ocenjena kao nepodoban besprimeran, neprijateljski tekst. Ja sam tu ocenu analizirao u ovoj mojoj svesci, od početka, kako je krenulo prvo mišljenje i kako je, zatim, sledilo uštimavanje saglasnosti.
Ako sud zanima, ja to mogu izložiti, ali mogao bih, sve to rezimirajući, konkretno da odgovorim na Vaše pitanje: ocena moje knjige je politička ocena, politička, a ne književna! Politička ocena, kao i svaka politika, zavisi od određenog društvenog trenutka, od sticaja različitih okolnosti i od niza srećnih ili nesrećnih koincidencija. Tako je i moja knjiga, u određenom društvenom trenutku, bremenitom različitim političkim nevoljama, pročitana i shvaćena na politički način, kao politički tekst, kao politička paškvila. Kao pisac i kao čovek tome ničim nisam doprineo, niti sam išta mogao izmeniti. Mislim da je i ovog puta, u tom postupku oko donošenja te političke ocene, zamenjen red poteza i da je izneverena naša samoupravna, demokratska i slobodarska tradicija. Kao u drugim, i u ovoj prilici politička ocena bi trebalo prethodno da se zasniva na stručnoj, književnoj oceni, isto onako kao što se u političkoj ekonomiji određeni potezi i određena politika zasnivaju na mišljenjima ekonomista i ekonomskih instituta. Možda ja, kao oštećeni, i preterujem, ali mi se čini da je ovog puta, nažalost, taj dijalog izostao, nije omogućen, i da kad je bilo govora o mojoj knjizi, za književnost niko nikoga nije tu pitao. Poezija je čitana kao novinski tekst, isto onako kao što je pročitana u javnoj tužbi, a to mišljenje je prihvatila i javnost. Da sam ja u pravu, imam niz argumenata, imate ih i Vi, druže sudija, u dosijeu koji je prikupljen i formiran u istražnom postupku. A da sam u pravu, posebno me uveravaju neke druge priče. Kako je, na primer, moguće da ja neke od tih pesama, gotovo jednu četvrtinu moje knjige, objavim u uglednim, možda najuglednijim časopisima i da one tamo budu ocenjene – izvinite na neskromnosti – kao vrsna poezija, kao prilozi koji se objavljuju na uvodnom mestu i na naslovnoj strani, dakle kao najbolji prilozi, i da mi nikada niko ne uputi nijednu primedbu, a kada se to pojavilo u mojoj knjizi da te pesme budu čitane na jedan potpuno drugi način? Tako “Prosveta” ocenjuje moju knjigu kao pamflet, a iste te pesme “Nolit” ocenjuje, koliko sam ja obavešten, dosta dobro.
Na pitanje svoga branioca, navodim da sam ja u pesmi “Zver nad zverovima” stavio moto “… medveđa pećina nije imanje moje”. Jasno sam stavio do znanja, onom ko čita pesmu, da se to ne odnosi na nas. Ja sam već detaljno objasnio šta sam sve imao u vidu prilikom pisanja ove pesme, pa i kasnije, prilikom modifikacije iste. Ovo predavanje, u vezi sa Staljinovom smrću, držao je Fuad Muhić, koji nam je pričao okolnosti vezane za njegovu smrt, kad mu je klonula glava, a da niko nije smeo da mu priđe, da proveri da li je živ ili ne, zbog toga što je imao običaj da zadrema i da mu glava klone na grudi, jer je često radio noću. Isto tako na pitanje branioca odgovaram: da se iz mog manuskripta može videti kada sam pisao koju pesmu jer ispod svakog naslova postoji datum kada je koja pesma završena. Taj rukopis mi je oduzet prilikom lišenja slobode. Prema tome, iz tog materijala može se tačno utvrditi kada je koja pesma završena. Inače, ja se sada tačno ne mogu setiti, sasvim precizno, kada je koja pesma pisana.
Napominjem12 da radim već 20 godina, najpre više od dve godine kao novinar, zatim kao službenik u “Elektrodistribuciji”, a od 1967. godine u Domu omladine u Beogradu. Moram da kažem, kao pisac i kao kulturni radnik, nikada se nisam ogrešio o temeljne vrednosti ovog društva, već sam ih uvek podržavao. U DOB sam radio kao urednik na nekoliko tribina. Vodio sam i priredbe, gde su vođeni javni razgovori, gde je bilo i dijaloga, gde su učestvovali poznati kulturni radnici i umetnici, kako iz naše zemlje tako i iz inostranstva. Bilo je tada, u tim razgovorima, i incidentnih situacija, gde se moralo brzo reagovati, pa sam i u takvim situacijama nastojao da pravilno postupam, da taj posao obavim kako valja. Putovao sam i u inostranstvo, koristio sam i strane stipendije, ali uvek na predlog iz sredine u kojoj sam radio. U svim tim situacijama uvek sam vodio računa o interesima naše strukture i naše zemlje, te vrednosti imao sam, dakle, uvek u vidu. Mi smo se bavili izdavačkom delatnošću, izdavali smo knjige pisaca koji su sada ugledni srpski pisci. Bio sam uvek aktivan i u nekim organizacijama književnika. Čak sam osnivao i književne časopise i bio urednik.
Zbog proteka radnog vremena, Veće donosi
R E Š E NJ E
Da se glavni pretres prekine. Pretres će se nastaviti sutra – 3. jula 1981. godine, u 8 časova, što je prisutnima saopšteno umesto poziva.
Zapisničar,
Predsednik Veća – sudija